Добродошли!
Dan je postao stvaran tek u ponoć Slušala sam I jasno videla čamu Nudila sam strah Za prerezane vene Oni što me čuše, Nudili su isto – Nema mira— Život bira Dželata Po svome
Dan je postao stvaran tek u ponoć
Slušala sam
I jasno videla čamu
Nudila sam strah
Za prerezane vene
Oni što me čuše,
Nudili su isto
–
Nema mira—
Život bira
Dželata
Po svome
Najteže je kada prvi put umreš Svaki drugi put je lakše Brojiš do deset Brojiš Pa se zabrojiš Pa se navikneš Pa još ako si loš u računu Onda je divno
Najteže je kada prvi put umreš
Svaki drugi put je lakše
Brojiš do deset
Brojiš
Pa se zabrojiš
Pa se navikneš
Pa još ako si loš u računu
Onda je divno
Kuda si krenula, draga moja? Do osame neba, nado moja. Tako daleko, draga moja? Pa ovde nikog nemam, nado. Hoćeš li bokal reči, draga? Razbiću i njih dušom, nado. Da dođem tebi ponekad, draga? Bolje se čuvaj za decu, nado. Oh, zbogom, draga, zbogom, zbogom… Vaj… zbogom, nado, ja — dalje od boga….
Kuda si krenula,
draga moja?
Do osame neba,
nado moja.
Tako daleko,
draga moja?
Pa ovde nikog nemam,
nado.
Hoćeš li bokal reči,
draga?
Razbiću i njih dušom,
nado.
Da dođem tebi ponekad,
draga?
Bolje se čuvaj za decu,
nado.
Oh, zbogom,
draga,
zbogom, zbogom…
Vaj…
zbogom,
nado,
ja — dalje od boga….
ODAVNO Odavno me nema Da li sam živ? Odgovor nemam… Tragam za njim… Pitaš me ko sam? Znaš i sama… Pustinjak bez nade Đetić koji sanja… U jednome trenu Dok bljesne nirvana Ostaće sjećanje Eh, ta sjećanja… Gledam oči crne… U mraku plamte… Borovnice srne… Eh te oči… Odavno me … Настави са читањем “Odavno Arsenije Lalatović”
ODAVNO
Odavno me nema
Da li sam živ?
Odgovor nemam…
Tragam za njim…
Pitaš me ko sam?
Znaš i sama…
Pustinjak bez nade
Đetić koji sanja…
U jednome trenu
Dok bljesne nirvana
Ostaće sjećanje
Eh, ta sjećanja…
Gledam oči crne…
U mraku plamte…
Borovnice srne…
Eh te oči…
Odavno me nema
U trenu…
Ostaju sjećanja…
Breme uspomena…
A da, odavno…
Te noći je padala kiša I život se pretvori u blato
Te noći je
padala kiša
I život se
pretvori
u
blato
Frojd Spaljene svesti Presipa poslednji san U jednu suzu
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ * * * * * Одгонетам себе и време премештам бреме што ближе ноћи корак ми краћи и дубљи сан пунији и бељи препознајем се у јучерашњим ожиљцима данашњој ведрини сутрашњој песми и пева ми се пева све више не сметају ми ни ветрови ни кише да с брезом поделим сан да разменим … Настави са читањем “Пеко Лаличић,ИЗГОВАРАМ СЕБЕ-31”
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
* * * * *
Одгонетам себе
и време
премештам бреме
што ближе ноћи
корак ми краћи
и дубљи
сан пунији
и бељи
препознајем се
у јучерашњим ожиљцима
данашњој ведрини
сутрашњој песми
и пева ми се
пева све више
не сметају ми
ни ветрови ни кише
да с брезом поделим сан
да разменим понеку реч
уздах за лепотом
и изразим задовољство
животом
Malena tačka sa neba Siđe I preda mnom bljesnu More oblaka . Veliki talas na obalu Skoči I smešne se kapi Vratiše reci . Velikan posta nežni leš Zemlji se vrati plodno seme — Tu Iznova Korov Ničê …
Malena tačka sa neba
Siđe
I preda mnom bljesnu
More oblaka
.
Veliki talas na obalu
Skoči
I smešne se kapi
Vratiše reci
.
Velikan posta nežni leš
Zemlji se vrati plodno seme —
Tu
Iznova
Korov
Ničê
…
Десило се кобајаги У машти се жеље друже тамо расту шире, дуже. У машти је све могуће замерити нико неће. Маштање ћу једно рећи причаћу вам о тој срећи радости ми много пружи јер маштање томе служи. У тој причи, ја сам вила и наравно, имам крила помоћи ћу нежном створу немоћном у плавом … Настави са читањем “ДЕСИЛО СЕ КОБАЈАГИ – Татјана Ђ.”
Десило се кобајаги
У машти се жеље друже
тамо расту шире, дуже.
У машти је све могуће
замерити нико неће.
Маштање ћу једно рећи
причаћу вам о тој срећи
радости ми много пружи
јер маштање томе служи.
У тој причи, ја сам вила
и наравно, имам крила
помоћи ћу нежном створу
немоћном у плавом мору.
Прича има свој почетак
десила се баш у петак,
срећа права у тој вести
није био тринаести.
Уз дигнутог сидра хук
испловио Морски вук,
с мало људи од посаде
што ленчаре од досаде.
Кренули су у походе
својој ћуди да угоде,
са богатством да се врате
и зараде своје плате.
На палуби чу се узвик,
примећен је слепи путник.
Кувар гори, ал од беса
нестаде му парче меса.
То је нека гладна зверка
када одмах храну мерка,
сласти њеној доће крај
кад угледа сабље сјај.
И под вођством капетана
потрчали са свих страна
спремни да се храбро боре
баце путника у море.
Несрећник у страху јурца,
преплашена једна куца
беше слепи путник тај
што му прети тужан крај.
Бежи лево, бежи десно
ал на броду свуд је тесно,
скупи снагу, стисне очи
и право у море скочи.
Разјарена маса кличе
и с посадом брод одмиче,
а кученце нежно, мило
на пучини само било.
Избегао сабље сјај
но ипак му прети крај
допливала кад је чула
ову буку баш ајкула.
Тад у прави стижем час
да понудим куци спас,
чудесна сам ипак вила
спасиће га моја крила.
полетесмо у белину
под небо нас крила вину
огреја нас сунца сјај
а маштању дође крај.
Свако има своју звезду Зведицу ћу позвати са неба, тако сјајна ноћас мени треба. Без ње сан ми немиран и лак јер га плаши много страшан мрак. Радо ће ми звездица помоћи да усамљен нисам сваке ноћи. Лепо ћу јој име даривати да је могу лакше дозивати. И сијаће над креветом мојим … Настави са читањем “СВАКО ИМА СВОЈУ ЗВЕЗДУ – Татјана Ђ”
Свако има своју звезду
Зведицу ћу позвати са неба,
тако сјајна ноћас мени треба.
Без ње сан ми немиран и лак
јер га плаши много страшан мрак.
Радо ће ми звездица помоћи
да усамљен нисам сваке ноћи.
Лепо ћу јој име даривати
да је могу лакше дозивати.
И сијаће над креветом мојим
поред ње се више сна не бојим,
најлепши ми снови с њом долазе
својим светлом покаже им стазе.
Вратићу је небескоме двору
кад очврсне санак ми пред зору,
кад небески цветак замирише
жутим сјајем мрака нема више.
Месец другар открио ми тајну
свако дете има звезду сјајну,
нек пожури што пре да је нађе
и сањаће тада снове слађе.
