Свако има своју звезду
Зведицу ћу позвати са неба,
тако сјајна ноћас мени треба.
Без ње сан ми немиран и лак
јер га плаши много страшан мрак.
Радо ће ми звездица помоћи
да усамљен нисам сваке ноћи.
Лепо ћу јој име даривати
да је могу лакше дозивати.
И сијаће над креветом мојим
поред ње се више сна не бојим,
најлепши ми снови с њом долазе
својим светлом покаже им стазе.
Вратићу је небескоме двору
кад очврсне санак ми пред зору,
кад небески цветак замирише
жутим сјајем мрака нема више.
Месец другар открио ми тајну
свако дете има звезду сјајну,
нек пожури што пре да је нађе
и сањаће тада снове слађе.
(Прочитано: 666 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.305.848 пута)