Jednostavnosti— Marina Adamović

Između “Pa” i “Možda”

Odzvanja hiljadu “Nikad”.

Ja nedoumice otklanjam

Jednostavnim “Sigurno”.

.

Sve mi je jasno,

ali,

kako to objasniti živima?

.

Dižem ruku

Dižem nogu

Gledam

Gde sam ih ostavila

odgovorni (?****)

Ako ih pronađeš

Pobodene

U svoje  udobno zavaljeno srce

Iščupaj ih i ubaci u visokopoštovana

Kolica za invalide

Možda ti pokajanje

Zaceli te zaslužene rane

A možda te

Ipak

Predam

Studentima filozofije

Da seciraju

I odmozgaju

Kako je čovek otplesao zadnji krug

Do Vanserijskog Idiota

.

Nasmejala sam se

Usta su mi krenula u nedogled

Videla sam psa

Sa ustima pruženm u nedogled

Ja sam zaplakala obmanuta

Pas je krenuo svojim putem ližući ranu

.

Opasnost je u gradu

Na svakom koraku

Večeras ne čujem ni tišinu

Možda se ona sakrila u meni

.

Mržnja

U ogledalu

Postaje predstava

Zato se stalno klanjam svojim očima

.

Kiša je izgubila put

Poslala je kap u oluk

A deset meni na čelo

Ostale nisam htela da pratim

Neka smisli gde će prenoćiti

Moje suze im nisu putokaz

.

Jabuke Višnje Breskve

Miris i ukus u slast

Ne trebam

Hvala ruci

Moja hrana su pesme

Slovo mi je dovoljno za život

Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu. Види све чланке од poetessa