Месец: април 2010.

Пеко Лаличић, БИ ШТА БИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ БИ ШТА БИ Помахнитала разузданица разуздала се равницом плави ми снове обузима јаву одузима ме помахнитах бацих се у њу подивљалу дамаре да охладим попих је попи ме пресахнусмо заједно би киша сада течемо свако својим током


Пеко ЛАЛИЧИЋ

БИ ШТА БИ

Помахнитала
разузданица
разуздала се
равницом

плави ми снове
обузима јаву
одузима ме

помахнитах
бацих се
у њу подивљалу
дамаре да охладим

попих је
попи ме
пресахнусмо заједно

би киша
сада течемо
свако својим током

Dragoj Ja – Marina Adamović

poklanjam nogama satkani buket prošlosti ukrašen raznizanom perlom trepavica odlazim po  izdvojenom redu vožnje do cilja gde nema mesta za obe poslaću čitko pismo bez reči i ubaciti pramen ponoćnog bljeska da sagleda kako je samu sebe zgazila kao zamišljeni Mesec nade rastopljen u blatu tibi nunquam ignoscito

poklanjam nogama satkani buket prošlosti

ukrašen raznizanom perlom trepavica

odlazim po  izdvojenom redu vožnje

do cilja gde nema mesta za obe

poslaću čitko pismo bez reči

i ubaciti pramen ponoćnog bljeska

da sagleda kako je samu sebe zgazila

kao zamišljeni Mesec nade rastopljen u blatu

tibi nunquam ignoscito

(NE)DODIRLJIVA… – Omer KLIČIĆ

Taman krenem da te dotaknem a ti ljepotom bljesneš pa nestaneš poput duge si na dohvat ruku poznata bliska… nedodirljiva. Taman krenem od tebe a ti…mene promrzla obasjaš poput Sunca preliješ toplotom svojom… nedodirljiva… Taman krenem da nestanem a ti… kao munja sijevnu i gromovi silno najaviše sreću i… tvoju… dodirljivost! 08. aprila 2010.

Taman krenem

da te dotaknem

a ti ljepotom

bljesneš

pa nestaneš

poput duge si

na dohvat ruku

poznata

bliska…

nedodirljiva.



Taman krenem

od tebe

a ti…mene

promrzla

obasjaš

poput Sunca

preliješ

toplotom

svojom…

nedodirljiva…



Taman krenem

da nestanem

a ti…

kao munja

sijevnu

i gromovi silno

najaviše

sreću i…

tvoju…

dodirljivost!



08. aprila 2010.

Divlje ruze – Ana Berbakov Anee

Divlje ruže Setim se onog povetarca, koji mi je kose mrsio. Drhtala od tvojih poljubaca, kada si me nežno voleo. Pade s neba zvezda sjajna, kad si rekao da voliš me. Još si moja slatka tajna, a sada je ona uz tebe. Divlje ruže ja, za te ubraću, a opet sama, znam ostaću. I čujem … Настави са читањем “Divlje ruze – Ana Berbakov Anee”

Anne

Divlje ruže

Setim se onog povetarca,
koji mi je kose mrsio.
Drhtala od tvojih poljubaca,
kada si me nežno voleo.

Pade s neba zvezda sjajna,
kad si rekao da voliš me.
Još si moja slatka tajna,
a sada je ona uz tebe.

Divlje ruže ja,
za te ubraću,
a opet sama,
znam ostaću.

I čujem neki glas,
plače zbog nas,
uvila me tama,
nosi me na rukama.

(C) Ana Berbakov Anee

Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

Пеко ЛАЛИЧИЋ РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК Ч ЧЕСТО ЧЕКАМ зору, ЧЕЖЊИВО ти изговарам име и пишем риме. Све ЧЕШЋЕ ЧУЈЕМ ЧЕТИНАРЕ кад у рану зору исцртавају твој лик на прозору. И дуго те ЧЕКАМ крај ЧЕСМЕ док раздрагане птице цвркућу моје песме. Џ ЏЕМПЕР црвени чини ме крупним па изгледам као ЏИН. ЏЕПОВИ су ми као ЏАК, … Настави са читањем “Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК”


Пеко ЛАЛИЧИЋ

РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК

Ч

ЧЕСТО ЧЕКАМ зору,
ЧЕЖЊИВО ти изговарам име
и пишем риме.

Све ЧЕШЋЕ ЧУЈЕМ ЧЕТИНАРЕ
кад у рану зору
исцртавају твој лик на прозору.

И дуго те ЧЕКАМ крај ЧЕСМЕ
док раздрагане птице
цвркућу моје песме.

Џ

ЏЕМПЕР црвени
чини ме крупним
па изгледам као ЏИН.

ЏЕПОВИ су ми као ЏАК,
нико не би рекао да сам ђак.
ЏИПОМ бих кроз ЏУНГЛУ пројурио
макар још једном батине добио.

И знам да ништа нема ЏАБЕ,
ал’ купићу ЏЕМПЕР фин
јер у овоме изгледам као ЏИН.

Ш
ШТА сада када знам азбуку,
кад ми је ШКОЛА ШАЛА
и с књигом под руку
планета бива мала?

ШАНСА ме чека још једна,
латиница ново је писмо,
то је ствар пажње вредна
без које ШКОЛОВАНИ нисмо.

И после тога вреди бити ШАМПИОН
и учити ШУМУ ствари
јер још има непознатих милион,
а ту су и рачунари.

ШИРОК је свет ШАРЕНИ,
много нас тога вреба,
да не останемо малени
језике учити треба.
Зато ћу учити даље,
нека ми ШКОЛА буде ШАЛА,
а с књигом под руку
и наша планета мала.

Moj – Vjera Mašović

Da si kap, Koja s neba pada; Da si sat, Koji otkucava sada; Da si kiša, Koja pada oko mene; Bila bih tiša Samo da sam kraj tebe. Da si zvezda, Što na nebu sja; Da si realista, Koji se drži tla; Da si sanjar, Koji nebu leti; Bio bi moj sanjar, Moj sanjar kleti.

Da si kap,
Koja s neba pada;
Da si sat,
Koji otkucava sada;

Da si kiša,
Koja pada oko mene;
Bila bih tiša
Samo da sam kraj tebe.

Da si zvezda,
Što na nebu sja;
Da si realista,
Koji se drži tla;

Da si sanjar,
Koji nebu leti;
Bio bi moj sanjar,
Moj sanjar kleti.

Otisla je jedna zena – Ana Berbakov Anee

Bila je u toj noci sama, vetar joj je mrsio kose. Obucena u belo kao dama, ali tuge se sa njom nose. Trcala je njemu ocarana, vicuci da ga voli. U suzama vratila se sama, bezala je od te boli. Otisla je jedna zena, tuzna i usamljena, bez ljubavi imalo. Otisla je jedna zena, jer … Настави са читањем “Otisla je jedna zena – Ana Berbakov Anee”

Bila je u toj noci sama,

vetar joj je mrsio kose.

Obucena u belo kao dama,

ali tuge se sa njom nose.

Trcala je njemu ocarana,

vicuci da ga voli.

U suzama vratila se sama,

bezala je od te boli.

Otisla je jedna zena,

tuzna i usamljena,

bez ljubavi imalo.

Otisla je jedna zena,

jer je bila nevoljena,

srce joj je ranjeno.

Otisla je jedna,

jedna zena uplakana,

i tuga place sa njom.

Bila je u toj noci sama,

vetar joj je mrsio kose.

Obucena u belo kao dama,

ali tuge se sa njom nose.

Nije mogla da ga preboli,

ni posle mnogo leta.

Patila je tiho u toj boli,

a sada za njom pelin cveta.

Nema kraja – Marina Adamović

drvo je načas zapevalo pa uzdahnulo iz oka mu kliznu kap pa još jedna pa reka trava se trže diže glavu zamirisa na vodu  sprženu zemlju drvo je kao ukopano pratilo šta mu se mučno sprema pogleda razbarušenu nežnost pokuša da stiša plač sklapao je kapke uzalud rukama predje preko lica ono opet posta iskričavo … Настави са читањем “Nema kraja – Marina Adamović”

drvo je načas zapevalo

pa uzdahnulo

iz oka mu kliznu kap

pa još jedna pa reka

trava se trže diže glavu

zamirisa na vodu  sprženu zemlju

drvo je kao ukopano

pratilo šta mu se mučno sprema

pogleda razbarušenu nežnost

pokuša da stiša plač

sklapao je kapke uzalud

rukama predje preko lica

ono opet posta iskričavo

pesma ga je izdala

pobegla u gnezdo

Zevsova strela je meni namenjena

kada padnem prekrij me rukama

usahnuću ali biću tu

tvoje je srce duboko za oboje

jednom ćemo se opet prepoznati

u svetlosnoj kiši meteora

i setićemo se da je svaki uplakani kraj

početak  smelog neobičnog jutra

suzama ovlažena trava

diže ruke i prihvati ono što je iz njenog tela raslo