Месец: април 2010.

SPAVA LI… – Aleksandra Mladenović

SPAVA LI Usnula nebesa, golubi i mravi. Ovladala nemoć svaku volju gazi, i jabuka stara noćeva u travi. Spava li i zumbuul otkinut, u vazi? Zažmurile senke, pauci, sokaci. Poharala bezdan, svaku dušu opi, i čokoti divlji nemuju u šaci. Spava li i ponoć, oči da li sklopi? Utonula čula, pokreti i glasi. U ropstvu … Настави са читањем “SPAVA LI… – Aleksandra Mladenović”

SPAVA LI


Usnula nebesa, golubi i mravi.

Ovladala nemoć svaku volju gazi,

i jabuka stara noćeva u travi.

Spava li i zumbuul otkinut, u vazi?


Zažmurile senke, pauci, sokaci.

Poharala bezdan, svaku dušu opi,

i čokoti divlji nemuju u šaci.

Spava li i ponoć, oči da li sklopi?


Utonula čula, pokreti i glasi.

U ropstvu od snova sve najtiše biva,

i topola vita nekom javu gasi.

Spava li i ljubav, kipuća i živa?


Zaćutale misli, praporci i reke.

Ugasila neman zadnje budno oko,

i rovac se gnezdi u postelje meke.

Spava li i sudba u nama duboko?


Usnula su gnezda, košnice i lale.

Umiruć’ bez smrti sve opojno diše,

i grančice dunjca u smiraj su pale.

Samo ja ne spavam, tu me nije više.

april,2010.

ETO, ŽIVOT PROĐE! – Omer KLIČIĆ

Eto, život prođe k’o da nije bio, skoro sav bi stao u jednu minutu, dovoljno je reći:- Nisam ovo htio! sudbina me moja, presrela  na putu. Eto, dođe vrijeme uvenulih ruža, ni  sunce ne grije, kao nekad što je, niko prema meni ni ruke ne pruža, a zar nekom treba, išta što je moje?! Eto, … Настави са читањем “ETO, ŽIVOT PROĐE! – Omer KLIČIĆ”

Eto, život prođe k’o da nije bio,

skoro sav bi stao u jednu minutu,

dovoljno je reći:- Nisam ovo htio!

sudbina me moja, presrela  na putu.


Eto, dođe vrijeme uvenulih ruža,

ni  sunce ne grije, kao nekad što je,

niko prema meni ni ruke ne pruža,

a zar nekom treba, išta što je moje?!


Eto, primiče se nešto nepoznato,

vreba me iz mraka i sebi me mami,

postaje mi blisko, od nekud poznato,

sa  svjetla se mičem prema mrkloj tami.


Eto, ode život  ispunjen u svemu,

kao mudra knjiga, ipak uništena,

otvorite vrata, idem najzad Njemu,

da svodim račune, carstva izgubljena.


Bihać,18.aprila 2010.

OPORUKA……………A.M.

OPORUKA Usnom me opeci……. Dodirom sve reci….….. Žigaj me i snaži….. Krvce zadnje traži…. Opaši me sramom…. Razvedi me tamom…. Ispijaj me notom… Kleveći životom…. Grohotom me ćuti…. Veđama sve sluti….. Ozari me i rani…… Patnje mi zabrani…. Oženi me drugom…. Učini me  slugom….. Ispredaj  lepotom… Prokuni životom…..

OPORUKA

Usnom me opeci…….

Dodirom sve reci….…..

Žigaj me i snaži…..

Krvce zadnje traži….

Opaši me sramom….

Razvedi me tamom….

Ispijaj me notom…

Kleveći životom….

Grohotom me ćuti….

Veđama sve sluti…..

Ozari me i rani……

Patnje mi zabrani….

Oženi me drugom….

Učini me  slugom…..

Ispredaj  lepotom…

Prokuni životom…..

Пеко Лаличић, Н Е М И Р И – 2

Пеко ЛАЛИЧИЋ Н Е М И Р И – 2 Не буди светла несна под ивом не тражи моје изгубљене риме дођи пре но косачи крену да покупе мирисе ливада


Пеко ЛАЛИЧИЋ

Н Е М И Р И – 2

Не буди
светла
несна

под
ивом
не тражи
моје
изгубљене
риме

дођи
пре но
косачи
крену
да
покупе
мирисе
ливада

SUDBINA-Aleksandra Mladenovic

SUDBINA Jednom šakom daje, drugom oduzima kisele i nade šture ostaju međ’ njima. Čemu biti stamen?  Kojim vrhovima; kad lakše se tone s punim džepovima. Očima obema gleda, pa oba zažmure. opsena i oskud’ ljuti- ostaće da zure. Čemu biti vredan?  Kud proleća jure; kad lakše poneseš čim leđa se zgure. Jedared  sve prožme, i … Настави са читањем “SUDBINA-Aleksandra Mladenovic”

SUDBINA

Jednom šakom daje, drugom oduzima

kisele i nade šture ostaju međ’ njima.

Čemu biti stamen?  Kojim vrhovima;

kad lakše se tone s punim džepovima.

Očima obema gleda, pa oba zažmure.

opsena i oskud’ ljuti- ostaće da zure.

Čemu biti vredan?  Kud proleća jure;

kad lakše poneseš čim leđa se zgure.

Jedared  sve prožme, i jedared satre

reči gorke, slane u čergarske šatre.

Čemu odan biti? Koje palit’  vatre;

kad lako je sudbi očas plam da zatre.

Jednom nogom šutne,drugom razigrava

u trku i boju osta’ grdoba i strava.

Čemu biti silan? Kud nestaje java;

kad lakše je budnom da pevajuć’  spava.


OLIVERA – Ljubodrag Obradović

OLIVERA Sreo sam je samo jednom, a neki vrag me i sad njoj tera. Bilo je to u selu nekom. Olivera, Olivera… Telo bajno, oči sjaje, u svakom joj pokretu mera. Moj zanos i danas traje. Olivera, Olivera… Nudila je mnogo svakom i svakog uspela da otera. Ko još  za njom nije zaplako? Olivera, Olivera… Beše … Настави са читањем “OLIVERA – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

OLIVERA

Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…

Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…

Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još  za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…

Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…

Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…

Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…

(C) Ljubodrag Obradović

Пеко Лаличић, НЕМИРИ – 1

Пеко ЛАЛИЧИЋ Н Е М И Р И – 1 Слутим твој незнани лик у огледалу мирис сенки свуда некуд одлазе снови празнина коју ми доноси ноћ продужава немир.


Пеко ЛАЛИЧИЋ

Н Е М И Р И – 1

Слутим
твој
незнани
лик
у огледалу

мирис
сенки
свуда

некуд
одлазе
снови

празнина
коју ми
доноси
ноћ
продужава
немир.