Месец: јануар 2010.
SREĆNI PREDBOŽIĆNI PRAZNICI!!!
Лепа Симић
Лепа Симић
DUGA I CRNO – Milena Dulović
DUGA I CRNO Ako zažmurim sve boje postaće crna i crna postaće duga Ako idem putem zatvorenih očiju biće da sam luda Samo ja znam svoj put Ako zastanem može me stići strah da ne znam kuda dalje Pogrešno vreme i mesto ne postoje ni pogrešni ljudi postoje greške Nema boja samo svetlost i tama … Настави са читањем “DUGA I CRNO – Milena Dulović”
DUGA I CRNO
Ako zažmurim
sve boje postaće crna
i crna postaće duga
Ako idem putem zatvorenih očiju
biće da sam luda
Samo ja znam svoj put
Ako zastanem
može me stići strah
da ne znam kuda dalje
Pogrešno vreme i mesto ne postoje
ni pogrešni ljudi
postoje greške
Nema boja
samo svetlost i tama
Nema sreće i bola
samo smeh i suze
Izmedju je vreme
koje nas čini ljudima
Izvan je ljubav
izvan u nama
Zato plačem kada nema nikoga
sa drugima razgovaram
sa sobom ćutim
Druge lažem
dok sebi otkrivam
istinu sopstvene obmane
Bežim u drvo, reku, pticu
bežim u oblake
Drvo se osuši
reka presuši
ptica ugine
oblak se rasprši
moja misao o njima ne umire
Iznova ih stvara
u nepropadljivosti zvukova,
mirisa i boja
Tišina, vazduh, duga
zavet večnosti prolaznosti
Tu stojim zaručena
jednom i jedinom
da se ne osuši drvo
da ne presuši reka
da ne ugine ptica
u pogledu koji je tama
jer život mu nisam dala
jer sam i ja mrtva
kada sam sama.
(C) Milena Dulović
U GALOPU…….Aleksandra Mladenović
U GALOPU Sviračima plaćam dok druga te ima, sve što mi osta’ ,evo,baciću u reku, sve snove i prsluk od svile u grudima. Potrčaću u susret drugom nečoveku! * U tom lovu ako me pogode il’ promaše amorove strele, biće mi svejedno, kada ću k’o pas tražiti gde zakopaše šape nekad kosti tvoje i … Настави са читањем “U GALOPU…….Aleksandra Mladenović”
U GALOPU
Sviračima plaćam dok druga te ima,
sve što mi osta’ ,evo,baciću u reku,
sve snove i prsluk od svile u grudima.
Potrčaću u susret drugom nečoveku!
*
U tom lovu ako me pogode il’ promaše
amorove strele, biće mi svejedno,
kada ću k’o pas tražiti gde zakopaše
šape nekad kosti tvoje i ovo srce žedno.
*
Svirajte svirači, nek’ najskuplja bude,
dok neko zanosno ime šapućeš u noći,
u kojoj biju gluvi sati da mi presude.
Kraj gnezda vašeg u kočijama ću proći!
*
U galopu bestragom nek’ me konji vode,
k’o teret- sluga njihove samare poneću.
Slika nje kraj tebe, bodežom me probode.
Tu vihornu ljubav sad herojski podneću.
…………ljubav ce spasiti svet……….
Za ime Boga!……..*A*M*A
Za ime Boga!……..*A*M*A* 15 decembar 2009 Plačem, jecam i u srcu ridam, Terate me da se i ovde skidam, Da srama nemam od golotinje Da me savest stalno raspinje! Moram nekad kao Krvava bajka Zgarištu biti i otac i majka Od sivog pepela i crnog gara Praviti kolevku budućeg dara… Moj je svet takodje čudan … Настави са читањем “Za ime Boga!……..*A*M*A”
Za ime Boga!……..*A*M*A*
15 decembar 2009
Plačem, jecam i u srcu ridam,
Terate me da se i ovde skidam,
Da srama nemam od golotinje
Da me savest stalno raspinje!
Moram nekad kao Krvava bajka
Zgarištu biti i otac i majka
Od sivog pepela i crnog gara
Praviti kolevku budućeg dara…
Moj je svet takodje čudan
U snovima živ a mrtav kad je budan
Zato me ne opominjite tako često
Da za ljubav imam obezbedjeno mesto!
Ne volim da u redu, pokisla, čekam…
Da bih postala „mis“- mnogima da se dam…
Zar za mis dana, nedelje, meseca i godine
Treba da se meri, odstranjuje a ostalo skine..?
Malo je to morbidno, zar ne?
Kada bežiš od toga a nemaš gde,
Kada tako isparčanu me imate
Obljubite, pokazujete a k srcu ne primate!
Pesma kriticarima, iz duše…
*S*A*M*A* – Stojanka SEKA Zakić
Пјесник и море – Невен Милаков Ликота
Пјесник и море Бесмртној сјени Шарла Бодлера Склопљених сам очију у олујној ноћи Удисао пјену побјешњелог мора, Скривен испод старог искривљеног бора Снио будан зору која неће доћи. Хтио сам да додирнем тмину и пучину, Да избавим свијет с три сломљена прста, Да завапим као Спаситељ са Крста: Подај Оче кончину свом једином сину. А … Настави са читањем “Пјесник и море – Невен Милаков Ликота”
Пјесник и море
Бесмртној сјени Шарла Бодлера
Склопљених сам очију у олујној ноћи
Удисао пјену побјешњелог мора,
Скривен испод старог искривљеног бора
Снио будан зору која неће доћи.
Хтио сам да додирнем тмину и пучину,
Да избавим свијет с три сломљена прста,
Да завапим као Спаситељ са Крста:
Подај Оче кончину свом једином сину.
А онда ме хладна запљуснула вода
Горчином коралног стијења и јода,
И чудна ме грозница што пјеснике тресе
Крилима џиновског галеба узнесе,
Да се мраку смијем са облачног свода
Гдје таштина пузи, а врлина хода.
Невен Милаков Ликота
_________________
Pjesnik bez Gospoda je kao pjevac bez sluha.
Ja sam štoperica, a ne žena – Aleksandra Mladenović
Ja sam štoperica, a ne žena -jednom brojčaniku, on će već znati kom- Ja sam štoperica, a ne žena koja odbrojava rasparčano nevreme na čestice loših trenutaka večnosti… Pritisnuta jednog podneva, ispuštam ništa do ravnomerno otkucavanje okeana beživotnih stotinki dosadnih ritmičkih ponavljanja cifara bez izvora i ušća tek ničega koje niušta otiče… Zar nisam? Svaka … Настави са читањем “Ja sam štoperica, a ne žena – Aleksandra Mladenović”
Ja sam štoperica, a ne žena
-jednom brojčaniku,
on će već znati kom-
Ja sam štoperica, a ne žena
koja odbrojava rasparčano nevreme
na čestice loših trenutaka večnosti…
Pritisnuta jednog podneva,
ispuštam ništa do ravnomerno otkucavanje
okeana beživotnih stotinki
dosadnih ritmičkih ponavljanja
cifara bez izvora i ušća
tek ničega koje niušta otiče…
Zar nisam?
Svaka druga je zasigurno žena sem mene…
već zadihane štoperice koja ne čuje ništa
do pretakanja nula jednih u druge
reprizno….dosadno…….,sama
čvrsto stisnuta u pesnici Sudbine….
Zar nisam podešena do konačne
brojke čije ime slutim?
Ja sam mašina protiv vremena
koje me sabija u prasak.
Da li smeš da je zaustaviš?
Da prekineš pojanje kuckanja?
Šta će tada biti , a da već bilo nije?
Hoće li stati vreme ili nevreme?
Hoće li nastupiti udarac pesnice
koja je srasla za moje ledeno telo?
Ćutiš?! Naravno!
Pusti me zato da štopujem momente neživota…
Pusti me…..reprizno…..dosadno…
Ja nisam žena već metronom
za ritam nereda, besa i samoće….
Zar nisam?
Svaka druga je zasigurno žena sem mene…
već onemoćale štoperice
čvrsto utisnute u brojčanik Sudbine…
u pesnicu Zemlje…
u nas…
Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1
Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1 Изникох крај отворених врата у шевар ме и папрат повијаше бршљаном ме притезаше те стремим висинама на себе ослоњен у седло бих да ускочим са ветровима да се надмећем да јездим горама и водама да отичем мостовима песмама и у њима да пресахнем бистроок од љубави.
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1
Изникох
крај отворених врата
у шевар ме
и папрат повијаше
бршљаном ме
притезаше
те стремим висинама
на себе ослоњен
у седло бих
да ускочим
са ветровима да се
надмећем
да јездим
горама и водама
да отичем мостовима
песмама
и у њима да пресахнем
бистроок
од љубави.
Oprostices mi ako te istinom zavolim – Milena Dulovic
Oprostićeš mi ako te istinom zavolim pre nego svim rečima koje bi da čuješ da odložiš trenutak da još tren snivaš dok se ne probudiš topla i snena u mojoj ljubavi. Gledam te i preneražen ne vidim sebe u tvojim bistrim očima. Govorim ti i tvoj sluh ne dopire do mojih ušiju. Vidim, ti bi … Настави са читањем “Oprostices mi ako te istinom zavolim – Milena Dulovic”
Oprostićeš mi ako te istinom zavolim
pre nego svim rečima koje bi da čuješ
da odložiš trenutak
da još tren snivaš
dok se ne probudiš
topla i snena u mojoj ljubavi.
Gledam te
i preneražen ne vidim sebe
u tvojim bistrim očima.
Govorim ti
i tvoj sluh ne dopire do mojih ušiju.
Vidim, ti bi mi skočila u krilo
i povukla za još kratke zulufe.
Mogao bih da te baronišem
ali da ne bih ćutao
pevam ti pesme
pričam priče
prevodim žednu
od Toplice preko Morave i Lepenice
do obronaka Fruške Gore
i vičem tvoje ime
ne bi li mi gornjom usnom prekrila donju
i ja bih se setio ko sam
u tvom disanju
i svakom pokretu
samo maramom oko struka prekrivenog tela.
Kotrljao bih sve grozdove vina
niz put od usana do usmina
pojio bih te opojnim sokovima
vrteo ti zvezdice
i pleo venčiće od ivanjskog cveća…
Probudi se, sanjalice!
Govorim ti kao prijatelj.
Šta mi želiš biti,zlato moje?
Želim ti biti oranica
drvo života
plod spoznaje
tvoja nedostižna granica
put u večnost
sve tvoje!
Ako to ne želiš
kaži me nebesima
da ti se sa kišom slivam
niz zidove tvoje duše.