REPRIZA ŽIVOTA
najdražoj poetesi,ona će već znati…
Govoriš mi, Ti, takva kakvom te znam,
raspletenim uvojcima prosedih vlasi,
da reprize života nema i da samo nam
nepovratno teku, vredni, neiživljeni časi…….
*
Govoriš mi, još, takva kakva si u biti,
dok pod staklima kriješ istine nam iste,
da iznova nema početka ispredanja niti
izgubljenih u čekanju da postanu čiste……..
*
Govoriš mi, tako, takva kakva jesi,
prožeta čistotom kojoj sama stremim,
da repriza ne igra, da život se tek desi
samo jednom i činiš da surovo zanemim…..
*
Govoriš mi, Ti, takva kakve te ima,
devojčicom u telu žene, biserom iz mraka,
da reprize života nema, ni proleća ni zima,
a ja samo želim biti kao Ti, toliko jaka….
*
U glibu, u dobru, u miru i u ratu,
u očaju, u padu i kad miluje i kad grize,
da istrajem i gazim i po srebru i po zlatu,
a ne uprljam život svoj koji nema reprize……
*
Govoriš mi, Ti, takva kakvu te retki znaju,
nemirnim iskrama šeretskoga sjaja,
jedan je put na Zemlji, a drugi je u raju,
a nezaustavljivo otičemo obe.
Reprizom beskraja…
(C) Aleksandra Mladenović