Opisujem te glasovima izdaleka Teška vremenom,slaba sa odgovorom; Tražimo ono što se ne može naći: Putevima instikta sa srećom dobrom… Ostavih reke i ogledala za sobom Tražeći iskru u sukobu sa mesečinom Jutro prežaljeno,a nešto sačuvano U mislima paralelno sa euforijom. Zampatih trag divljači na ovom putu, Šetajući putevima samoće do slobode; Hodati,uživajući,a ipak ne … Настави са читањем “Euforija-Milan Gluščević”
Opisujem te glasovima izdaleka
Teška vremenom,slaba sa odgovorom;
Tražimo ono što se ne može naći:
Putevima instikta sa srećom dobrom…
Ostavih reke i ogledala za sobom
Tražeći iskru u sukobu sa mesečinom
Jutro prežaljeno,a nešto sačuvano
U mislima paralelno sa euforijom.
Zampatih trag divljači na ovom putu,
Šetajući putevima samoće do slobode;
Hodati,uživajući,a ipak ne gledajući
Kako se dolazi do talasa bistre vode.
Širim te tišinom smirene duše;
I postajem neko na papiru naslikan,
Malo olovkom,malo nežnim mastilom,
Što prosipa boju stvarnosti i nemira.
Čudim se veselošću tvoga sjaja;
Pamtim noćnu igru ostavljenih vukova
U planinama samoće nemirnoga kraja
Izmešanih u dodiru predvnih zvukova
Zamišljam godine kao snežna drveća;
Snovima opisujem strahove tvoga imena.
Stalno između sumnje i čudnog oseta
Da je realnost za strance svirepa…
Čuvam te među otpisanim i nestalima;
Hvatam korake poslednjih otkucaja.
Skupljam kamenčiće sakrivenih puteva,
Što vode tamo negde iza beskraja…
