Дан: 4. јануар 2010.

DUGA I CRNO – Milena Dulović

DUGA I CRNO Ako zažmurim sve boje postaće crna i crna postaće duga Ako idem putem zatvorenih očiju biće da sam luda Samo ja znam svoj put Ako zastanem može me stići strah da ne znam kuda dalje Pogrešno vreme i mesto ne postoje ni pogrešni ljudi postoje greške Nema boja samo svetlost i tama … Настави са читањем “DUGA I CRNO – Milena Dulović”

MilenaD

DUGA I CRNO

Ako zažmurim

sve boje postaće crna

i crna postaće duga

Ako idem putem zatvorenih očiju

biće da sam luda

Samo ja znam svoj put

Ako zastanem

može me stići strah

da ne znam kuda dalje

Pogrešno vreme i mesto ne postoje

ni pogrešni ljudi

postoje greške

Nema boja

samo svetlost i tama

Nema sreće i bola

samo smeh i suze

Izmedju je vreme

koje nas čini ljudima

Izvan je ljubav

izvan u nama

Zato plačem kada nema nikoga

sa drugima razgovaram

sa sobom ćutim

Druge lažem

dok sebi otkrivam

istinu sopstvene obmane

Bežim u drvo, reku, pticu

bežim u oblake

Drvo se osuši

reka presuši

ptica ugine

oblak se rasprši

moja misao o njima ne umire

Iznova ih stvara

u nepropadljivosti zvukova,

mirisa i boja

Tišina, vazduh, duga

zavet večnosti prolaznosti

Tu stojim zaručena

jednom i jedinom

da se ne osuši drvo

da ne presuši reka

da ne ugine ptica

u pogledu koji je tama

jer život mu nisam dala

jer sam i ja mrtva

kada sam sama.

(C) Milena Dulović

U GALOPU…….Aleksandra Mladenović

  U GALOPU   Sviračima plaćam dok druga te ima, sve što mi osta’ ,evo,baciću u reku, sve snove i prsluk od svile u grudima. Potrčaću u susret drugom nečoveku! * U tom lovu ako me pogode il’ promaše amorove strele,  biće mi svejedno, kada ću  k’o pas tražiti gde zakopaše  šape nekad kosti tvoje i … Настави са читањем “U GALOPU…….Aleksandra Mladenović”

 

U GALOPU

 

Sviračima plaćam dok druga te ima,

sve što mi osta’ ,evo,baciću u reku,

sve snove i prsluk od svile u grudima.

Potrčaću u susret drugom nečoveku!

*

U tom lovu ako me pogode il’ promaše

amorove strele,  biće mi svejedno,

kada ću  k’o pas tražiti gde zakopaše

 šape nekad kosti tvoje i ovo srce žedno.

*

Svirajte  svirači, nek’ najskuplja  bude,

dok neko zanosno ime šapućeš u noći,

u kojoj biju gluvi sati da mi presude.

Kraj gnezda vašeg u kočijama ću proći!

*

U galopu bestragom nek’ me konji vode,

 k’o teret- sluga njihove samare poneću.

Slika nje kraj tebe, bodežom me probode.

Tu vihornu  ljubav sad herojski podneću.

                                                …………ljubav ce spasiti svet……….