SUMNJA
Susret na mokrom pločniku
pokislog grada,
gordost tvoja…
I brbljanje o koječemu!
Pticu sam jednu
u letu video,
a igle tvog zanosa,
grebu pesmu.
Držim tvoju hladnu
u svojoj toploj ruci.
Umiru zrikavci,
pre povetarca.
Pričam o dolini
gde sve cveta,
gde su želje život…
Mašta vrišti od ushićenja,
a ti vrtiš glavom!
Poznato poznatom,
ti nepoznato ostavljaš,
isčekivanja budiš,
snove kriješ.
Ti i kad raj nudiš
sumnju donosiš
i stalo ti nije
da znaš za moje želje.
Sumnja raste,
veća od ideala.
Čini mi se
da smo pokisli
kao i grad!
(C) Ljubodrag Obradović
