Добродошли!
Пеко ЛАЛИЧИЋ ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1 Изникох крај отворених врата у шевар ме и папрат повијаше бршљаном ме притезаше те стремим висинама на себе ослоњен у седло бих да ускочим са ветровима да се надмећем да јездим горама и водама да отичем мостовима песмама и у њима да пресахнем бистроок од љубави.
Пеко ЛАЛИЧИЋ
ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 1
Изникох
крај отворених врата
у шевар ме
и папрат повијаше
бршљаном ме
притезаше
те стремим висинама
на себе ослоњен
у седло бих
да ускочим
са ветровима да се
надмећем
да јездим
горама и водама
да отичем мостовима
песмама
и у њима да пресахнем
бистроок
од љубави.
Oprostićeš mi ako te istinom zavolim pre nego svim rečima koje bi da čuješ da odložiš trenutak da još tren snivaš dok se ne probudiš topla i snena u mojoj ljubavi. Gledam te i preneražen ne vidim sebe u tvojim bistrim očima. Govorim ti i tvoj sluh ne dopire do mojih ušiju. Vidim, ti bi … Настави са читањем “Oprostices mi ako te istinom zavolim – Milena Dulovic”
Oprostićeš mi ako te istinom zavolim
pre nego svim rečima koje bi da čuješ
da odložiš trenutak
da još tren snivaš
dok se ne probudiš
topla i snena u mojoj ljubavi.
Gledam te
i preneražen ne vidim sebe
u tvojim bistrim očima.
Govorim ti
i tvoj sluh ne dopire do mojih ušiju.
Vidim, ti bi mi skočila u krilo
i povukla za još kratke zulufe.
Mogao bih da te baronišem
ali da ne bih ćutao
pevam ti pesme
pričam priče
prevodim žednu
od Toplice preko Morave i Lepenice
do obronaka Fruške Gore
i vičem tvoje ime
ne bi li mi gornjom usnom prekrila donju
i ja bih se setio ko sam
u tvom disanju
i svakom pokretu
samo maramom oko struka prekrivenog tela.
Kotrljao bih sve grozdove vina
niz put od usana do usmina
pojio bih te opojnim sokovima
vrteo ti zvezdice
i pleo venčiće od ivanjskog cveća…
Probudi se, sanjalice!
Govorim ti kao prijatelj.
Šta mi želiš biti,zlato moje?
Želim ti biti oranica
drvo života
plod spoznaje
tvoja nedostižna granica
put u večnost
sve tvoje!
Ako to ne želiš
kaži me nebesima
da ti se sa kišom slivam
niz zidove tvoje duše.