DUGA I CRNO
Ako zažmurim
sve boje postaće crna
i crna postaće duga
Ako idem putem zatvorenih očiju
biće da sam luda
Samo ja znam svoj put
Ako zastanem
može me stići strah
da ne znam kuda dalje
Pogrešno vreme i mesto ne postoje
ni pogrešni ljudi
postoje greške
Nema boja
samo svetlost i tama
Nema sreće i bola
samo smeh i suze
Izmedju je vreme
koje nas čini ljudima
Izvan je ljubav
izvan u nama
Zato plačem kada nema nikoga
sa drugima razgovaram
sa sobom ćutim
Druge lažem
dok sebi otkrivam
istinu sopstvene obmane
Bežim u drvo, reku, pticu
bežim u oblake
Drvo se osuši
reka presuši
ptica ugine
oblak se rasprši
moja misao o njima ne umire
Iznova ih stvara
u nepropadljivosti zvukova,
mirisa i boja
Tišina, vazduh, duga
zavet večnosti prolaznosti
Tu stojim zaručena
jednom i jedinom
da se ne osuši drvo
da ne presuši reka
da ne ugine ptica
u pogledu koji je tama
jer život mu nisam dala
jer sam i ja mrtva
kada sam sama.
(C) Milena Dulović
Овај чланак прочитало је 0. посетилаца сајта