АЉИНЧЕ
Продала Радојка јајца
Од ониа квочке што нему певца
Па правац *Бутикуе*.
Забавила се коџа у варош
И тек ете је.
Још с врата цвркуће
Станојко рекни драгичка
Ух стеже ме нешто у гркљан
Ки од јаче препеченице
И станумерке препрљене на плотну.
Чекни сам да обучем.
Изиђе у аљинче
Црно ки тамнина без месечину.
А оно личи на гумано
Све се лепи уз њу
Па кад крочи
Испаду ти очи
При свакем кораку
Бега у вис
Натеже је она там дол
Да је продужи.
Џаба, од појас ки канице
Нема савијање
Има се види пола….
Аљинче цело од неки
Штруфнасти материјал
Па ју стегло у појас
А груди напрћило
Ће изрипе из деколте
А он онако отмено
Мал там гор од пупка.
Кад се обрну
Леђа гола
До пола.
Срећа да не вози кола
Она ки маче
Умиљава се још мал па гола
А Станојко шта велиш
За дан заљубљени
На приредбе
Има смоном да се поносиш.
Како отвори уста
Зглобови на вилицу
Шкљоцнуше.
Ни реч да рекнем.
Успе да ју манем руком
И пођо према собе.
Ух,како ови песници
Издржаву и пишу
Љубавне песме.
Секирче му
Аљинчету сваки час
Мен све милина
Радојка ме опчинила
И на мушкос нагонила.
Куј записао не виде
Од поглед
На деколте.
(C) Да рекнемо-писао Живојин Манојловић
