Прође ми живот
тражећи себе
у вртлогу надолазећих година
пуних самоће.
Док лед окива срце,
сузе бришу године
које падају
у шољу црне кафе,
прекривене маглом
историје изгубљеног времена,
проведеног као
емотивна скитница.
Горка кафа
враћа ме у лавиринте садашњости,
суморног
и сузама поквашеног тренутка.
Kоји капље као пљусак
по трошном крову,
дајући ритам прошлости
мом распалом кућерку,
сличном ритму
мог живота,
који је склон
великом паду.
(Прочитано: 19 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.142.184 пута)