ПОНЕКАД….

ПОНЕКАД….

Понекад кад потонем у бол
кад дотакнем дно
и осетим се ко проклети створ
тугом небо досегнем
па у сећање посегнем
хоћу да га убијем
што на тебе сети ме
Понекад кад потонем у бол
све ти сузе опростим
ал не могу да заборавим
ноћи дивне бесане
очи сјајне чаробне
усне меке црвене
што ме некад љубише
Понекад кад потонем у бол
с чашом сету разбијем
са свима хоћу да се побијем
душу своју да отрујем
ал од руке ми не иде
јер очи моје не виде
и срце моје не бије
ја одавно мртав сам,
без тебе…

Братислав Богдановић