Nije do mene

Nije do mene

Ma šta me briga — nije do mene.

Pričaj, govori o sebi,

u ogledalu svojih reči.

Nisi mi majka ni otac,

nisi me čuvao,

nisi me branio

kad sam bila tiha ili jaka.

Nisi me podizao

ni kad sam padala,

ni kad sam letela.

Samo ti pričaj svoju sliku,

skijaš po tuđim mislima.

Moje telo je kamen isklesan u štit,

moje srce — tkanje cveća i finih niti,

ne dodiruju ga tvoje kritike ni psovke.

Tvoje reči su krhke,

vetar ih lako lomi.

Moj um je širok, bez dna,

svemirska praznina koja guta buku.

Sve što o meni misle

crne ptice i tuđi ognjevi

samo se spale u prolazu,

vetar ih raznese bez traga.

Od tvrde kore su moja jedra.

Plovim bez tvoje oluje.

Zapamti:

ja sam tvoje ogledalo.

Ako ga slomiš —

sreću lomiš sebi.

Ma šta me briga.

Sve je do tebe.

Аутор: Verica Jovanović

Rodlena sam u prošlom veku ,nadam se da ću umreti u nekom budućem .Imam dva sina i njima se ponosim.Živim u malom selu Donja Bela Reka Volim da čitam i pišem.Volim prirodu i često se družim sa njom. Види све чланке од Verica Jovanović