ТИШИНА КОЈА БОЛИ – КОЗИЋ САША

Зоре дочекујем срећан.

Црне мисли по глави ми се вуку целу ноћ,

муче ме и сатиру.

Живим као да не живим,

корачам као да сам мртав.

Од муке палим цигарету на цигарету,

ракију пијем као воду.

Претерујем,

али овако више не иде.

Све што знам , не знам.

Истину од мене крију.

Болну.

Али истину.

Улази у живот, урнише,

руши моје снове.

Све што сам сањао, више не сањам.

Све што сам желео, више не желим.

Само тишину.

Она је мир душе.

Она је сведок

истине која боли,

све нас

Аутор: Saša Kozić

Rodjen u Beogradu 16.07.1965 Osnovnu i srednju skolu zavrsio u Beogradu , ozenjen dvoje dece . Oboleo od MS , i od tada pisem , pre toga nista . Види све чланке од Saša Kozić