Промотери утехе вреде и кад су им косе седе
Отворимо врата доброти,
осврнимо се око себе,
толико је недоречених места
која чекају да се у њих загребе,
да срце престане да зебе.
Отворимо широм очи,
не правимо се да вапај не чујемо,
хајде сви скупа да престанемо
суво да паметујемо.
Удружимо се у добру,
нека нам оно путоказ буде,
правда је измишљена
за правицом задојене људе.
Не треба нам ни оправдање,
ни накнадно кајање
ако нас води исправно делање,
порције хуманости свак` треба да дели,
имаће разлога да се весели.
© Снежана Марко-Мусинов
25.5.2023.
(Прочитано: 14 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 510.275 пута)
