Još čujem ritam disanja tvoga
predatog tajni, lepoti našoj,
i poemu ljubavi notama ispevanoj
o novom saznanju, o novim pesmama
sa okolnih procvalih drveća bagrema,
i divnih mirisnih livada života,
onda …
A pesme divne iz tvoje duše,
uzdahe najlepšeg novog saznanja,
veoma volim, razumem, sanjam,
shvatam k’o srnu neku ranjene duše
što ovde se skriva na ramenu mome
i voli da voli, i sanja da sanja,
i šapće i priča, miluje se, ćuti,
da, one što volim najviše,
za koje sam večno zahvalan,
veoma tvoje,
volim najlepše,
uzdahe.
(Bgd, 15.okt.2017)
(Прочитано: 69 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.442 пута)