СКАРЛЕТНА ТУГА
Чекам
те у предграђу
изгубљених илузија….
и жељно ослушкујем
дашак последњег
ветра утехе
Моје слутње су се
обистиниле
Ниси умео да препознаш
прoleће у мојим очима
угасио си задњи
жар пламена
запљуснувши га
грубом немарношћу
Моје сузе непрестано теку
док у грудима
одзвања галоп
залуталог коњаника
Крв се помешала са сузама
стварајући симбиозу туге
Каменолом бола грозничаво
одзвања у акустичној соби
угашене среће
Изнемогла машта посрће
немајући снаге
да било шта створи.
док у грудима
одзвања галоп
залуталог коњаника
Крв се помешала са сузама
стварајући симбиозу туге
Каменолом бола грозничаво
одзвања у акустичној соби
угашене среће
Изнемогла машта посрће
немајући снаге
да било шта створи.
© Слађана Бундало
(Прочитано: 80 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 577.049 пута)