ТАКО ТИ И ТРЕБА!!!
Несанице моја ти ми ниси мати
да ме увек будиш
када уздахнем тихо
и ниси ми друга
нити си молитва
и ниси ми жеља
а познанци ми смо!
У снове ми море
шаљеш непозване
а гости ми драги
никада нису биле
кораке ми бројиш
бојиш ведре дане
играш самном смело….
Бројиш Богу дане?
И проклета јесам
што сам се предала
теби оног трена
када спознах тугу
јастуке си моје
сузама појила ,
облак си надвила
над пољем ко’ слугу….
Али, један цвет ми
још од лане ниче
испод паучине
ТЕБИ мира неда…
знам смета ти мирис
и лишће што њише,
корење што пушта
Ал’ тако ти и треба!!!!
(с) Миладиновић Сандра
