САМО НА ТРЕН
Oтпој ми песму што чуо није
још нико на овом белом свету,
нахрани моје илузије,
погоди стрелом сањиву мету….
Пробуди ме рајским стихом,
не, није важно, што је лаж,
као стари просјак што уздише,
шапће ми душе ожиљак….
Занеси ме ко палму југо,
заварај паучином траг,
и буди варалица знана,
чија стопала познају мој саг….
Са тобом у земљи чуда поново,
још једном за живота барем,
летећу као птица заносна,
за фатаморганом над твојим морем…
САМО НА ТРЕН….
© Миладиновић Сандра