ODVESCE ME LASTE -Miladinovic Sandra

ODVESCE ME LASTE

Ko roj pcela misli lete,

preko brda, preko mora,

sletele bi al’ nemogu,

jer sam bolna!

I zelim da svaki tren sto tece

svako jutro, svako vece,

dozivim i vidim ono

sto ranije nisam!

Sto sam propustila,

okovana dobronamernim recima,

neznanjem, a sada se kajem!

Ruka je bila topla, ali tudja,

Reci su bile jasne, ali lazne!

Kroz maglu sam hodala!

Boze, tako bih se dala nebu,

jer tamo je moja sustina!

Moj mir!

Postelja vecnog sna!

Jednom cu stici tamo ja!

Samo da pomognem pupoljku sto

raste, i odvesce me  laste!

© Miladinovic Sandra