ЛАЖУ ЛИ?!
Завела ме истина
префињена, истанчана,
понекада сурова….
Без ње очи
склопити не могу…..
Врбовала ме је од рођења
и зашла под кожу,
па сам сада дрво,
у чијој бити од корена
до крошње владају
њена правила и пороци….
Њени карневали
кораке ми носе
где год да кренем
или бисере проспем…
Опомену носим свуда
као урођену тетоважу,
и тако кажу
подсећам на одусутност
А лажу…..
Шта је са њима?
Нестајем ли ја то?!
(с) Миладиновић Сандра
