ВЕЧНА ПУТОВАЊА…..Миладиновић Сандра

ВЕЧНА ПУТОВАЊА

Могла бих постати
стих што рони,
ил’ она светлост
ко’ ватра што гори….
И звали би ме
луди белутак
на длану кад открију
скривени кутак….

Могла бих постати
Твоја заувек –
песма на јастуку,
мирисни цвет…
И звао би ме
„Да ли постојиш?!“
Ти, не би успео
у страст да ме скројиш!

И пут под ногама
могла бих постати,
под батом силника
могла бих опстати….
Уз мирис биља
и шум густог грања,
скрила бих вечна путовања!

Могла бих постати
чудо над чудима
и необјашњива
до самог лудила…..
Од страха само би
деца одустала….
И звала би ме
„Куд си одлутала?“
(с) Миладиновић Сандра