РАДОЈЕ

РАДОЈЕ Радоје сине, Радоје, Чујеш ли сине Србине, Како те мајка дозива У ноћи пуној чемера Са стрепњом у својим грудима. Већ чујем сине Радоје Како си целу Србију, На челу војске прешао У црним војничким чизмама С Божјим именом на уснама. Тако те отац светов`о Кад си у Босни четов`о. Аутор: Миломир Обрадовић Деч, … Настави са читањем “РАДОЈЕ”

РАДОЈЕ

Радоје сине, Радоје,
Чујеш ли сине Србине,
Како те мајка дозива
У ноћи пуној чемера
Са стрепњом у својим грудима.

Већ чујем сине Радоје
Како си целу Србију,
На челу војске прешао
У црним војничким чизмама
С Божјим именом на уснама.
Тако те отац светов`о
Кад си у Босни четов`о.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

*** Radenko Nastić

Ulicom hodila Drhtava neobuhvatnost Ćutale zenice, Ruke ćutale Krikom se glasio sivi predeo Ostati hteo klovn na trapezu Sunce mu dlane spržilo Stopala zemlja zalila Tiho,tiše Mala ptico Jutro će gorko svanuti Ulicom ženik će proći Pesmu će tvoju pevati U ogledalu jutra Klovn se tužno smejao

Ulicom hodila
Drhtava neobuhvatnost
Ćutale zenice,
Ruke ćutale
Krikom se glasio sivi predeo
Ostati hteo klovn na trapezu
Sunce mu dlane spržilo
Stopala zemlja zalila
Tiho,tiše
Mala ptico
Jutro će gorko svanuti
Ulicom ženik će proći
Pesmu će tvoju pevati
U ogledalu jutra
Klovn se tužno smejao

NIJE VAM ŽAO ŽIVOTA? — Marina Adamović

Jedan prolazi i zastaje Drugi me gleda, a ide dalje Trećega ima; sem njega – nikoga Svet je svet Mali veliki raznobojan mrk Još uvek sedim; očekujem ČOVEKA neka me digne prikači o perlu sa dragim i ljipkim kamenčićima Zaplakaće kada i ja sva od blata postanem iskra zlatasta  titrava nadasve posebnana, nebeska vodilja! kamin(n)gs

Jedan prolazi i zastaje
Drugi me gleda, a ide dalje
Trećega ima; sem njega – nikoga

Svet je svet
Mali
veliki
raznobojan
mrk

Još uvek sedim; očekujem ČOVEKA
neka me digne
prikači o perlu
sa dragim i ljipkim kamenčićima

Zaplakaće kada i ja sva od blata
postanem iskra
zlatasta 
titrava

nadasve posebnana, nebeska vodilja!

kamin(n)gs

Pesnički kutak RTK – Poezija SRB No 1. Ljubodrag Obradović

Поштовани песници, кренула је радио емисија Песнички кутак РТК и ПоезијеСРБ на радио Крушевцу. Први гост сам био ја, Љубодраг Обрадовић, а водитељ је Светлана Ђурђевић. Емисија ће се емитовати једном месечно, а овде на БЛОГУ ПоезијеСРБ је можете преслушати, кад пожелите…   Песнички кутак РТК – ПоезијаСРБ – Бр. 1 ПРВА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 05.10.2013. … Настави са читањем “Pesnički kutak RTK – Poezija SRB No 1. Ljubodrag Obradović”

Поштовани песници, кренула је радио емисија Песнички кутак РТК и ПоезијеСРБ на радио Крушевцу. Први гост сам био ја, Љубодраг Обрадовић, а водитељ је Светлана Ђурђевић. Емисија ће се емитовати једном месечно, а овде на БЛОГУ ПоезијеСРБ је можете преслушати, кад пожелите…
 
Песнички кутак РТК – ПоезијаСРБ – Бр. 1

ПРВА ЕМИСИЈА СНИМЉЕНА 05.10.2013. У СТУДИЈУ РАДИО КРУШЕВЦА

Водитељ – Светлана Ђурђевић, Гост – Љубодраг Обрадовић

&

 

РЕКА РАДОСТИ – Миладиновић Сандра

РЕКА РАДОСТИ За пружену руку добијем прекор – прећутим… За искрен осмех добијем подсмех, занемим… Због туђих суза потеку и моје…. и нека…. Другачије да је за мене неби било лека… Птица сломљеног крила умилно ме гледа, колико ја њој, и она мени треба…. Пас луталица замном тужно иде, у мојим грудима живе и туђе … Настави са читањем “РЕКА РАДОСТИ – Миладиновић Сандра”

bar-obori-pogled-e1365376289364

РЕКА РАДОСТИ

За пружену руку добијем прекор – прећутим…
За искрен осмех добијем подсмех, занемим…
Због туђих суза потеку и моје…. и нека….
Другачије да је за мене неби било лека…

Птица сломљеног крила умилно ме гледа,
колико ја њој, и она мени треба….
Пас луталица замном тужно иде,
у мојим грудима живе и туђе бриге…

У рано јутро када се Сунце прикраде,
кроз прозор на руку слете ми пчела мила,
као да сеу журби од роја изгубила,
или је хтела да одмори крила….

Усрећила ме је и целога дана славим,
све речи утехе су пољупци што лече,
није ми жао што ране ме још боле,
када река радости из камена потече!

(с) Миладиновић Сандра

ЖЕЉА

        ЖЕЉА   Хоћу да слушам Шапат својих њива И жубор воде Што лагано тече. Треба ми слатки Мирис сувих шљива И једно рујно Септембарско вече. Хоћу још једном Месечина сива Да падне поврх Крошњи моје шуме И да ме мајка Од куће дозива Звиждуком каквим Још нико не уме.     Аутор: Миломир Обрадовић … Настави са читањем “ЖЕЉА”

        ЖЕЉА

 

Хоћу да слушам

Шапат својих њива

И жубор воде

Што лагано тече.

Треба ми слатки

Мирис сувих шљива

И једно рујно

Септембарско вече.

Хоћу још једном

Месечина сива

Да падне поврх

Крошњи моје шуме

И да ме мајка

Од куће дозива

Звиждуком каквим

Још нико не уме.

 

 

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

Рајица Драгићевић: ОДЛАЗАК

ОДЛАЗАК кад моћ постане немоћ и из мог ока слутног кончић времена као поворка мрава извуче се сасвим ишчили ти кажи ту је сад је био доћи ће само што није ево били смо јесмо бог с тобом како да нисмо били кад из топоса логоса одоса бешумно одем ширећи луком према бескрају ломно крило … Настави са читањем “Рајица Драгићевић: ОДЛАЗАК”

ОДЛАЗАК

кад моћ постане немоћ и из мог ока слутног
кончић времена као поворка мрава извуче се сасвим ишчили
ти кажи ту је сад је био доћи ће само што није ево
били смо јесмо бог с тобом како да нисмо били

кад из топоса логоса одоса бешумно одем
ширећи луком према бескрају ломно крило
ти кажи није какви отишао ту је крај нас и у нама
јер свугде га је у свему живом чак и у стварима било

кад моја лира заћути и нигде више од ње не буде знака
кад тихо к забораву крене сва лепота и сва туга
ти кажи какви па то је немогуће ево ослушни чуј и почуј
јавља се с неба из земље воде отуд одовуд са севера и југа

кад фанфаре бубњеви чинели трубе објаве мој одлазак
и све се после стиша смири и к свакодневљу врати
ти кажи не не ја на то не пристајем устук смрти
ево те у мом срцу певај певај ништа што истекли су сати

Нови Сад, 11.09.2006. Рајица Драгићевић

ЗАШТО МИ КАЖУ …

ЗАШТО МИ КАЖУ … Зашто ми кажу да на те не личим, Када то тачно није. Очи су моје боје као твоје И моје срце као твоје бије. Зашто ми кажу да на те не личим, Кад нам је коса скоро сасвим иста, Чело и веђе и два иста носа И осмех исти са усана … Настави са читањем “ЗАШТО МИ КАЖУ …”

ЗАШТО МИ КАЖУ …

Зашто ми кажу да на те не личим,
Када то тачно није.
Очи су моје боје као твоје
И моје срце као твоје бије.

Зашто ми кажу да на те не личим,
Кад нам је коса скоро сасвим иста,
Чело и веђе и два иста носа
И осмех исти са усана блиста.

Зашто ми кажу да на те не личим,
Мама, кажи ми, ти то знаш.
„Личиш ми сине пуно на тату“
Рече: „И тата је ваљда наш“.

Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74

ИГРА ВЕТРА – Миладиновић Сандра

ИГРА ВЕТРА Волим да ми очешеш раме док ходам улицама страха, ти ме заведеш за један трен, у заборав пада прашина од стакла…. Чак и које зрно сред срца забоде ли се, несвесно игноришем осећај бола тај…. Волим да ми очешеш раме и подсетиш да није крај! Волим да ми косу вратиш на чело, очи … Настави са читањем “ИГРА ВЕТРА – Миладиновић Сандра”

TUMARANJE

ИГРА ВЕТРА

Волим да ми очешеш раме док ходам улицама страха,
ти ме заведеш за један трен,
у заборав пада прашина од стакла….
Чак и које зрно сред срца забоде ли се,
несвесно игноришем осећај бола тај….
Волим да ми очешеш раме и подсетиш да није крај!

Волим да ми косу вратиш на чело, очи и замаглиш видик на трен,
ти ме подсетиш какве су моћи духа,
слободу пробудиш да крила рашири….
Чак и ако ми тог трена не прија загрљај њен,
одједном сам у експлозији сванућа….
Волим да ми косу вратиш на чело, очи и да сазнам да даљине нису беспућа!

Волим да ми од твоје студени порумене образи бледи,
ти ме поведеш као лист у игру,
док ме полако спушташ на тло попут пируете….
Чак и ако ми се сећања у инат свете,
као да осетим свежину и мирис шума….
Волим да ми од твоје студени порумене образи бледи…
јер остајем данима разиграна живота струна…

(c) Миладиновић Сандра

TRAJANJE — Marina Adamović

  Zatvori vrata I prozor, i drugi Zatvori šumu polje i reku Zatvori oči i uši, i usta Zatvori sve! Nikom ne otkrij da si larva iz koje niče nova – a ista muzika plodnog podzemlja kamin(n)gs    

 

Zatvori vrata

I prozor, i drugi
Zatvori šumu
polje i reku
Zatvori oči
i uši, i usta

Zatvori sve!
Nikom ne otkrij
da si larva
iz koje niče nova – a ista

muzika
plodnog
podzemlja

kamin(n)gs

 

POGLED U SUNCE 2