КОШТАЛА МЕ ЈЕ ДОБРОТА – Миладиновић Сандра

КОШТАЛА МЕ ЈЕ ДОБРОТА Коштала ме је доброта тако неприпремљену и крхку! Безрезервно пружати руке наивно и чисто, док вреба тама дубоких шума… То је сулудо и лудилу блиско…. али, на путу ружа има и трња… Мора тако док се учи – да се срља. Бити човек није лако… Ух, тежко је праштати, али, из … Настави са читањем “КОШТАЛА МЕ ЈЕ ДОБРОТА – Миладиновић Сандра”

IMG_5686

КОШТАЛА МЕ ЈЕ ДОБРОТА

Коштала ме је доброта тако
неприпремљену и крхку!
Безрезервно пружати руке наивно и чисто,
док вреба тама дубоких шума…
То је сулудо и лудилу блиско….
али, на путу ружа има и трња…
Мора тако док се учи – да се срља.
Бити човек није лако…
Ух, тежко је праштати,
али, из вртлога једина је сламка спаса,
хитно и на брзину,
као мачка на ноге стати,
а, можда је ноћ била плачна,
а, можда је душа још била празна?!
Порази и победе….слабост и снага…
и друга искушења разна…
Коштала ме је доброта тако
неприпремљену и крхку!
Али, доброта је награда, а не казна!
Топле руке најближих
које се наједном чине хладним.
Дани који постају ноћи, а ноћи дани,
и цели живот галоп крда
белих и црних коња…
А, са торња светли она стара
неугашена светлост док блиста
море које се мрешка под њом и месечином,
и, кожа је понекада тесна – признајем,
као даније моја!
Да живот је вртешка,
страсти које нас ломе и вере која нас јача,
а, гласови као ехо већма лажих навијача..
док са склопњеним рукама
молиш за мир, а тишина
надвладава полако сваки шум
што ти скреће пажњу….
Не настани ли ти се љубав у души
људи кажу – као да ниси ни живео,
и узалуд си стицао и млео
као воденични точак…
Коштала ме је доброта тако
неприпремљену и крхку,
али нека, то је саставни део живота!

© Миладиновић Сандра

ЈА САМ КОСТА – Mиладиновић Сандра

ЈА САМ КОСТА Једнога дана у новембру, мали анђео право са неба, удахнуо је дубоко зрак, а, неке руке топле га баш тада привише уз срце које одавно зна….. О, ТО ЈЕ МОЈА МАМА! Збила се гужва у тили час, али један нежни и мили глас је учинио своје, и њих сво троје били су … Настави са читањем “ЈА САМ КОСТА – Mиладиновић Сандра”

IMG_3981

ЈА САМ КОСТА

Једнога дана у новембру,
мали анђео право са неба,
удахнуо је дубоко зрак,
а, неке руке топле га баш
тада привише уз срце које
одавно зна…..
О, ТО ЈЕ МОЈА МАМА!

Збила се гужва у тили час,
али један нежни и мили глас
је учинио своје,
и њих сво троје били су сада
барка снажнија и јача,
од сваке олује, гусара и плача!

О, ТУ ЈЕ И МОЈ ТАТА!

Ух мажења и пажње на претек,
а, нос и очи и уста моја,
на кога ли су питају се,
и, имена, ма не зна им се броја.
А, ја их онако збиља гледам,
и дође им да већ сада кажем,
али нека – нек сачекају,
“Ма зовите ме и Ђоле и Коста,
јер љубави ми никада није доста!”

О, ПА ТУ СУ И БАКА И ДЕКА!

Често нека светлост трепери,
и лица нова све изнова,
а, нове баке, и нове деке,
тетке и теча, браће –
снажне попут соколова,
секе као грлице,
као нове улице….
Каквог ли света и сви ме воле!?
Нови загрљаји и нове зоре,
и, чека ме велики сјајни град
кроз прозор чим отворим очи….
А, тамо далеко чекају ме
моји корени – снажни и моћни!
(с) Миладиновић Сандра

ДОБРО ЈЕ – Љубодраг Обрадовић

ДОБРО ЈЕ… Добро је бити добар За људе искрити љубав Чињење зла само јад доноси И душу право у пакао носи Добро је имати кућу И три прасета су је имала Све док један вук зао Није кућу одувао Добро је написати песму Оригиналну ако умеш Јер на углу увек чека чика Који се у … Настави са читањем “ДОБРО ЈЕ – Љубодраг Обрадовић”



ДОБРО ЈЕ…


Добро је бити добар
За људе искрити љубав
Чињење зла само јад доноси
И душу право у пакао носи

Добро је имати кућу
И три прасета су је имала
Све док један вук зао
Није кућу одувао

Добро је написати песму
Оригиналну ако умеш
Јер на углу увек чека чика
Који се у преписивање разуме

Добро је имати снове
У сновима је могуће све
Али живот своје путеве оре
  У збиљи снови изгоре

Добро је бити заљубљен
Тај нектар стално пити
Палити чежњу и страст
Али боље је цуру љубити

Добро је летети
Лети се и без крила
Само да је поред тебе
Опет она што је била

Добро је пронаћи мир
И кад немири душу прже
И брзо градити свој свемир
Јер живот се крати још брже

Добро је пронаћи своје место
Ко тражи увек пронађе
И кад ти смета  светлост
Знаш да сунце ноћу зађе

Добро је паметан бити
И мислити да све знаш
Али живот је често чудан
Хоће и oно што недаш

Добро је изазове преживети
Кругови су стално нови
Све што ти срце сад ремети
У будућност своју плови

Добро је живети
И кад живот није добар
Своје јаде у себи скрити
  Па поћи даље ко чивит модар

Добро је пронаћи наду
И излаз кад је густо
  Надања сад ти краду
А без илузија све је пусто

Добро је бити добар…© Љубодраг Обрадовић

Utrkivanje mediokriteta – Aleksandar Jakšić

Umetnost bez iskrenosti izražavanje bez boli, čežnje, vapaja… kao put bez cilja. Šetnja u bestežinskom stanju neka mlitava slatkorečivost, o nekim tuđim nikad proplakanim porazima stoji kao protivteža samom sebi nikad suviše moćna da pokrene tračak nade pretihi eho za sopstvenu gluvoću nevidljiva u svetu u kojem se budimo uvek iznova da išta shvatimo da … Настави са читањем “Utrkivanje mediokriteta – Aleksandar Jakšić”

Umetnost bez iskrenosti

izražavanje bez boli, čežnje, vapaja…

kao put bez cilja.

Šetnja u bestežinskom stanju

neka mlitava slatkorečivost,

o nekim tuđim nikad proplakanim porazima

stoji kao protivteža samom sebi

nikad suviše moćna da pokrene tračak nade

pretihi eho za sopstvenu gluvoću

nevidljiva u svetu u kojem se budimo

uvek iznova da išta shvatimo

da ikad prihvatimo sadašnjost.

 

Пеко Лаличић, Укрштене речи – 4

Пеко Лаличић УКРШТЕНЕ РЕЧИ 4. Ти и ја играмо се школица ти играш с парчетом црепа а ја са шупљом циглом из које чим искорачим узлети птица снена и свиленим концима моја обележава поља док твоја остају бела као морска пена ја залутах у том лавиринту а ти заљубљена у игру са осветљеног трона дозва … Настави са читањем “Пеко Лаличић, Укрштене речи – 4”


Пеко Лаличић
УКРШТЕНЕ РЕЧИ

4.
Ти и ја
играмо се школица

ти играш с парчетом црепа
а ја са шупљом циглом
из које чим искорачим
узлети птица снена
и свиленим концима
моја обележава поља
док твоја остају бела
као морска пена

ја залутах у том лавиринту
а ти заљубљена у игру
са осветљеног трона
дозва спасиоце
надом посребрена.
Peko Laličić u radnoj sobi     16. X 2011.