Пеко Лаличић, Мој афоризам

Пеко Лаличић МОЈ АФОРИЗАМ Наше ли несреће: Само затворених очију највећи број нас види уназађену и неосвешћену Србију.


Пеко Лаличић
МОЈ АФОРИЗАМ

Наше ли несреће:
Само затворених очију највећи број нас види
уназађену и неосвешћену Србију.

Mini - P.L. Milić od Mačve

ГРЛИЦА – Mиладиновић Сандра

ГРЛИЦА Смејала сам ти се тада наивно, а, тек сада видим грешно…. јер леђа сам ти окретала младалачки бесно,а несвесно, не знајући да грешим…. Грлица тек полетела из гнезда…. Не, нема оправдања, сем младости?! Опака је та снага моја била док сам и себи кршила крила, ма и да сам добра вила била, ја нисам … Настави са читањем “ГРЛИЦА – Mиладиновић Сандра”

bar-obori-pogled-e1365376289364

ГРЛИЦА

Смејала сам ти се тада наивно,
а, тек сада видим грешно….
јер леђа сам ти окретала
младалачки бесно,а несвесно,
не знајући да грешим….
Грлица тек полетела из гнезда….
Не, нема оправдања, сем младости?!
Опака је та снага моја била
док сам и себи кршила крила,
ма и да сам добра вила била,
ја нисам имала право да те у очи гледам…!
И те моје усне медом обливене,
пожељне и невине – шта су хтеле..?!
Искуство варалица…. ?!
Ех…..Да….та грлица….!
А, глас твој је одзвањао свуда
именом мојим….
О, младости лудости
нисам знала да те барем
понекад тамом обојим…
Све то ме на грех подсећа,
због чежње којој сам одолела,
због очију које сам покорила,
због нежности које сам избегла,
због искрености коју сам згазила
мислећи да врба бисере ниже…..
Ја нисам дала да ми приђе ближе
ни вихор са оближњег брега…
О, зар се цео свет вртео под
мојим стопалима и постајао мала флека?
Кога сам лагала да сам све попила,
и свет и живот знам?!
А, искрено сам ти се допала,
од очију па до стопала….
Ја – та рањива грлица….девојка што чезне
постати женом, вољеном…
Твоја сирена и жеља без граница,
љубављу обојена књиге страница…
Ах, грлице ниси знала
да си под звоном од стакла,
једном морала штиклом стати
на тај луди камен стеновит,
и бити залогај похлепе и нечије жеље
прикривене у клупку зла,
и златом окићених речи
далеких од стварности и тла….!?
Ти би ми био лептир на длану
слободана – а твоја,
слободан – а мој,
као пахуља нежан,
одговор на вапај неизбежан,
за душу мелем…
за самоћу лек….
Први лет грлице што се
памти заувек!!!!

(с) Миладиновић Сандра

ТВОЈА БОГИЊА – Миладиновић Сандра

ТВОЈА БОГИЊА Када би ме звао својом док још крв у мени ври, док ми је кожа још увек глатка и младост у мени спи, ја те небих именом звала већ једном речју – љубави… Ти као чаробњак варницама хараш, док ти очи шарају небом, ашикујеш и са зведама, и са каменом – сваким погледом, … Настави са читањем “ТВОЈА БОГИЊА – Миладиновић Сандра”

bar-obori-pogled-e1365376289364

ТВОЈА БОГИЊА

Када би ме звао својом
док још крв у мени ври,
док ми је кожа још увек глатка
и младост у мени спи,
ја те небих именом звала
већ једном речју – љубави…

Ти као чаробњак варницама хараш,
док ти очи шарају небом,
ашикујеш и са зведама,
и са каменом – сваким погледом,
и сва та тела као облутке
вајаш рукама као саме лутке…

Питам се да ли се у љубав разумеш,
када се било којој кунеш у лаж
коју си унапред прогутао,
јер знаш да кључ од улице у предграђу
што кријеш у свом десном џепу,
значи само загонетку…!?

Од философије сигурно бежиш
и губиш се све више,
у одмазде би да заплениш све
куле истине, светионике,
да забраниш стисак руке, урлике,
и лица без маски, да све потрошиш
на реку без повратка, само да
би попио чашу до дна,
дан до секунде, музику до задње ноте,
без сведока и доказа и задњи динар
од повеће своте!

Можда ти све ово и ниси,
али, како да те оправдам,
како да савладам ово градиво тешко,
док се саплићем у ритму срца?
Постајем јака од изнемоглости
јер иначе би ме жеђ уморила!
Изненади ме као гром из ведра неба
и назови богињом што те је створила!
© Mиладиновић Сандра

МАГИЈА ВИЛА – Mиладиновић Сандра

МАГИЈА ВИЛА Илузије ме воде далеко, није то пуко бежање од стварности, већ као да ме рука моћна и нежна води до сводова сванућа…. Тамо до руба где се додирују звезде са травом, и где се тамно небо боји од модрог – у светло плаво! Oпроштај као лек векова… Из камена где извире бисерна вода … Настави са читањем “МАГИЈА ВИЛА – Mиладиновић Сандра”

bar-obori-pogled-e1365376289364

МАГИЈА ВИЛА

Илузије ме воде далеко,
није то пуко бежање од стварности,
већ као да ме рука моћна и нежна
води до сводова сванућа….
Тамо до руба где се додирују
звезде са травом,
и где се тамно небо боји
од модрог – у светло плаво!

Oпроштај као лек векова…

Из камена где извире бисерна вода –ватра искри,
и цвета племенитост као пурпурна магла….
њени изданци обале красе,
и руке јој грле трошна стабла.
Године прошле збијају шалу
на ушћу се ватра претвара у поплаву,
где духови Радости и Рађања,
у заборав бележе сва страдања!

Пут сазревања су падања…..

У чаши црвеног вина, од нити месечине,
силуете познате и кораци тихи,
док сок живота се слива
из образа, у руке, па све до петних жила…
играју пантомиму сенкама…..
Мистична је сила у непознате скрила
додире од стакла и свила на окну
се размакла од вихора
па од наглог ударца тупа у мени срце лупа…
О, да ли сам све то снила!?

Силна је снага духа – као магија вила!

(c) Миладиновић Сандра

Слова твог имена – Александар Јакшић

Прошла си кроз тишину мојих молитава, сенка младости коју сањам падала је преко твог осмеха заувек ослобођен од мржње да ли је ово још један пораз? Твоја близина открива сву немоћ коју носим да опет неком будем драг твој осмех као траг ка љубави коју желим срећа од које упорно бежим утопија од питања и … Настави са читањем “Слова твог имена – Александар Јакшић”

Прошла си кроз тишину мојих молитава,

сенка младости коју сањам

падала је преко твог осмеха

заувек ослобођен од мржње

да ли је ово још један пораз?

Твоја близина открива сву немоћ коју носим

да опет неком будем драг

твој осмех као траг

ка љубави коју желим

срећа од које упорно бежим

утопија од питања

и дани без одговора

бришу слова твог имена.

Video galerija – PoezijaSRB

Mića Živanović peva Mića Živanović i Miloš Milošević Šika pevaju Prvi susreti pesnika PoezijaSCG OLIMPIK Prvi susreti pesnika *POEZIJASCG* dogodili su se 28.10.2007. godine u Beogradu, na splavu *OLIMPIK*. U srdačnoj atmosveri pesnici su proveli nezaboravne trenutkeod 8.00 do 17.00 časova u druženju, čitanju poezije i ćaskanju. Na prvim susretima je odlučeno da se u … Настави са читањем “Video galerija – PoezijaSRB”

Mića Živanović peva

Mića Živanović i Miloš Milošević Šika pevaju

Prvi susreti pesnika PoezijaSCG OLIMPIK

Prvi susreti pesnika *POEZIJASCG* dogodili su se 28.10.2007. godine u Beogradu, na splavu *OLIMPIK*. U srdačnoj atmosveri pesnici su proveli nezaboravne trenutkeod 8.00 do 17.00 časova u druženju, čitanju poezije i ćaskanju.

Na prvim susretima je odlučeno da se u narednim mesecima pripremi i otštampa prva knjiga pesnika koji svoju poeziju objavljuju i na www.poezijascg.com, u kojoj bi savaki od pesnika dobio po 5 strana.

Peko Laličić, Pesme na www.knjizevnost.org

Peko Laličić P E S M E * U mnoštvu sveta sam pa sebe pitam da li je bitnije kako biti od biti ili ne biti učini mi se da odgovor znam da je u biti najbitnije čovek biti makar bio sam * Gorim iznutra gorim sebi osvetljavam put da me ne vode gori da … Настави са читањем “Peko Laličić, Pesme na www.knjizevnost.org”


Peko Laličić
P E S M E

*
U mnoštvu sveta
sam
pa sebe pitam
da li je bitnije
kako biti
od biti ili ne biti
učini mi se
da odgovor znam
da je u biti
najbitnije čovek biti
makar bio sam

*
Gorim
iznutra gorim
sebi osvetljavam put
da me ne vode gori
da ne izgorim
u njihovom mraku
da putokazi ostanu
dok oni ne zgasnu

*
Nisu mi nadasve važni
ni rod
ni Bog
smisao tražim
u dobru
i žudim
da mi se misao vine
do neba onih
čiji smisao nije ograničen
pa da volimo
onako
kako to ja činim
bez predrasuda

IZGOVARAM SEBE

Na putu do pravog puta
sto puta zalutah
sto puta goreh
sto puta zeboh
sto puta dozivah nebo
ispod duge kraj puta
na kome toliko lutah izgovaram sebe
jasno
veoma jasno

DELJENJE
Delim se između tebe i pesme i tebi dajem sebe
a njoj dušu
godinama se delim
nikako račun da složim
delim se delim
a kao da se s vama množim

HARTIJA ME UZE
Probdesmo noć
pero i ja
ono cello
a ja čio
hartija uze
deo mene
da li me smanjuje
ili uvećava

Peko Laličić
iz zbirke „Izgovaram sebe”

Objavljeno 29. 12. 2013. u: Poezija&Proza

ЖИВА ВОДА – Mиладиновић Сандра

ЖИВА ВОДА Пустиња осећања поведе ме некада и зној ми облије чело, тешко дишем, и као да у живи песак тонем целим телом… Ех, и срећа зна да заболи, и туга зна да раздани, а, хладном водом да се опечеш као и оном врелом… Kao муња сред срца стварност те прене, зраци ти милују лице … Настави са читањем “ЖИВА ВОДА – Mиладиновић Сандра”

IMG_5686

ЖИВА ВОДА

Пустиња осећања поведе ме некада
и зној ми облије чело,
тешко дишем,
и као да у живи песак тонем целим телом…
Ех,
и срећа зна да заболи, и туга зна да раздани,
а, хладном водом да се опечеш као и оном врелом…

Kao муња сред срца стварност те прене,
зраци ти милују лице и роса краси трепавице!
Иста она што се ниже по трави,
па мравињак слави рођендан крањице
и осмех јој изнуди када се пробуди!

А, ти…

Када разгрнеш грм јасмина или зове у цвату,
сигурно ме тамо можеш пронаћи као ласту у лету,
или осетити као лахор у крошњи липе…
па када цела долина замирише после топле летње кише!
Штавише, грлићу те данима у налетима плиме…
Ех, та пустиња осећања и како се носити са тиме,
а, да не проври све у теби као жива вода?!

А, ја…

Пустиња осећања поведе ме некада,
и зној ми облије чело,
тешко дишем,
али моје зенице су тако широке,
и слике које ми до свести допиру
истину ми зборе одавно,
а, ја тек сада исправно
газим уз реку према извору.
Звоно се чује и са жубором
и шумом лишћа
ствара мелодију која цели,
љуби и даје крила!

Ех, каква ћу бити, каква сам и каква сам била…

© Миладиновић Сандра