Pozivnica – kvARTEt – 18.01.2012 Beograd

Издавачка кућа АРТЕ из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију квАРТЕт, у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника – по два мушкараца и две жене. У првој књизи “А да, стварно, одемо на кафу?” своје радове су објавиле поетесе Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из Новог Сада и књижевници … Настави са читањем “Pozivnica – kvARTEt – 18.01.2012 Beograd”

Издавачка кућа АРТЕ из Београда покренула је у оквиру библитеке Поетика, едицију квАРТЕт, у којој ће бити објављиване заједничке књиге четири песника – по два мушкараца и две жене.

У првој књизи “А да, стварно, одемо на кафу?” своје радове су објавиле поетесе Гордана Влајић из Панчева и Сања Петровић из Новог Сада и књижевници из Београда, Миодраг Јакшић и Владимир Благојевић.

Овај први квАРТЕт ће своју књигу представити београдској публици 18. јануара 2012. године у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић” на Келемегдану, од 19 сати.

Поред аутора на промоцији ће говорити књижевница Исидора Бјелица, клинички психолог Александра Јанковић и рецензенти ове књиге Радоман Кањевац, Радомир Мићуновић и Маја Волк, а наступиће и Квартет кларинета “Невски”, глумице Мирјана Марковић и Сања Мијајловић, првакиња београдске опере Александра Ангелов, гитариста Немања Каначки, пијанисткиња Невена Живковић и кантаутор Љиљана Петровић, прва представница Југославије на Евровизији 1961. године.** **

Након Штокхолма, где је прво промовисана, и Београда, промоција ове интригантне и занимљиве књиге већ је заказана и у Смедеревској Паланци, Старој Пазови, Новом Саду, Загребу, Панчеву…

Borislava DVORANAC, R A T N I K

RATNIK Uzdižeš glavu nošen lakoćom prožet mudrošću kao nekada kao sada ratniče neprijatelj svoj si možeš hoćeš slobodu odgovore vidiš plačem od sreće obala reku uči da pliva

RATNIK

Uzdižeš glavu

nošen lakoćom
prožet mudrošću

kao nekada
kao sada

ratniče
neprijatelj svoj si

možeš
hoćeš slobodu
odgovore

vidiš plačem
od sreće

obala
reku
uči da pliva

Borislava DVORANAC, O VAMA

O VAMA O Vama ne želim snevati pisati jedino pesnik bojama mašte sneva slovima žubori a ja opet poput škrabala pesnika samozvanca dišem jer jedino ste Vi u meni i bojim more talase života dugi kradem boje i ljubim tiho a naglas šapćem Vaše ime sveto

O VAMA

O Vama ne želim
snevati
pisati

jedino pesnik
bojama mašte
sneva

slovima žubori

a ja
opet
poput škrabala
pesnika samozvanca
dišem

jer jedino ste Vi
u meni

i bojim more
talase života

dugi kradem boje
i ljubim tiho
a naglas šapćem
Vaše ime sveto

Пеко ЛАЛИЧИЋ, И ЈА САМ ИМАО САМИЈА

И ЈА САМ ИМАО САМИЈА И ја сам имао Самија, био је мајмун прави, стално се лупао по глави. Носио је машну и капу и често пружао шапу да му наместимо сат. Облачио је шарене панталоне, обожавао жене и гумене бомбоне. Скакао је од пода до стола, јурио балоне и волео кола. Играо је шах, … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, И ЈА САМ ИМАО САМИЈА”

И ЈА САМ ИМАО САМИЈА

И ја сам имао Самија,
био је мајмун прави,
стално се лупао по глави.

Носио је машну и капу
и често пружао шапу
да му наместимо сат.

Облачио је шарене панталоне,
обожавао жене
и гумене бомбоне.

Скакао је од пода до стола,
јурио балоне
и волео кола.

Играо је шах,
банане је јео као луд,
коре су биле свуд.

Био је диван тај Сами,
волео сам га као дете –
ваљда ме ви разумете.

Сада је у зоолошком врту,
тамо збива шале
за моје другаре мале.
______________________________
Из моје књиге у припреми за штампу
,,Звездама у сусрет”
– циклус ,,Моји љубимци”

Пеко ЛАЛИЧИЋ, МОЈЕ ЈАРЕ

МОЈЕ ЈАРЕ Једнога јутра стриц Заре доведе козу и јаре, како су лепи само да знате пожелели би да их имате. Јаре на челу има шару, као да носи звезду малу. Често се уз козу мази, она га лиже и пази. С њим се често поиграм ја док нас коза посматра, па због љубави постојеће … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, МОЈЕ ЈАРЕ”

МОЈЕ ЈАРЕ

Једнога јутра стриц Заре
доведе козу и јаре,
како су лепи само да знате
пожелели би да их имате.

Јаре на челу има шару,
као да носи звезду малу.
Често се уз козу мази,
она га лиже и пази.

С њим се често поиграм ја
док нас коза посматра,
па због љубави постојеће
веома често замећеће.

Јаре је погледа па као чигра
настави са мном да се игра
и из љубави лизне ме често
скоро увек на исто место,
а ја њега у чеону шару,
у ону звездицу малу.
____________________________
Из моје књиге ,,Звездама у сусрет”
(у припреми је за штампу)
– циклус ,,Моји љубимци”

Tako je čudno

Tako je čudno, ugledati Ućutkujući noć gledati U poglede i zavoleti Oči tvoje prekrivne kapljicama Misliti o sebi da si vetar i sunce A biti praznina, Kap među ljudima Tako je čudno, sanjati Sa osmehom hodati Kroz snove sa tobom koračati Misliti da koračaš pored ptica selica I biti samo umoran čovek Kojeg će san … Настави са читањем “Tako je čudno”

Tako je čudno, ugledati
Ućutkujući noć gledati
U poglede i zavoleti
Oči tvoje prekrivne kapljicama
Misliti o sebi da si vetar i sunce
A biti praznina,
Kap među ljudima

Tako je čudno, sanjati
Sa osmehom hodati
Kroz snove sa tobom koračati
Misliti da koračaš pored ptica selica
I biti samo umoran čovek
Kojeg će san prevariti

Ubedi me, da sam nekom nešto
Da u sećanju tvom boravim često
U pogledu tvom da mi je mesto
Veliki, najveći sebi ću postati
I tragedija i komedija, sve
U svakoj drami mene vidiš
Jutro će zabludu otkriti

Tvoj pogled boje smaragda
Urezan jednom, urezan zasvagda
Za tebe samo jedan od slučajnih pogleda
A meni vek postao je  dan
Ni sećati se sutra nećeš
Da si pogledom jednim nekome kročila u san

Znam

Znam, duge su godine za nama. Znam, nisi sam,…ni ja nisam sama. Kroz vrtloge sećanja prošlost se prolama usamljena zvezda, tinjajućeg plama. Nestao je dečak kovrdžave kose… Devojčice kape francuske, ne nose… Sa ubranog cveta sveže kapi rose pogaziće jutrom druge noge bose…

Znam,

duge su godine za nama.

Znam,

nisi sam,…ni ja nisam sama.

Kroz vrtloge sećanja prošlost se prolama

usamljena zvezda, tinjajućeg plama.

Nestao je dečak kovrdžave kose…

Devojčice kape francuske, ne nose…

Sa ubranog cveta sveže kapi rose

pogaziće jutrom druge noge bose…

KRVAVI SILNICI, Borislava DVORANAC

KRVAVI SILNICI Za šamar za poniženje za lekciju života hvala naučih da pevam letim sakrih dušu vetar ne kupiste gordi ljudi krvavi silnici svi goli rođeni pred Svevišnjim obučeni

KRVAVI SILNICI

Za šamar

za poniženje

za lekciju života

hvala

naučih

da pevam

letim

sakrih dušu

vetar ne kupiste

gordi ljudi

krvavi silnici

svi goli rođeni

pred Svevišnjim obučeni

Вечерас ми се напила туга

кошница пуно ми срце не стижем да кажем обузео ме свијет не стижем да живим   ту ми се из очију ту ми се из срца прелио Истер рањаво а грлено ту ми се низ косу просули потоци руке се заплеле спотакла сва мудрост   на бријеговима сунце оборило бријегове провалио живот брате од чежње … Настави са читањем “Вечерас ми се напила туга”

кошница пуно ми срце

не стижем да кажем

обузео ме свијет

не стижем да живим

 

ту ми се из очију

ту ми се из срца

прелио Истер

рањаво а грлено

ту ми се низ косу просули потоци

руке се заплеле спотакла сва мудрост

 

на бријеговима сунце оборило бријегове

провалио живот брате

од чежње пијан

од туге пијан

од тога и моје вече пјано

 

 

 

BISERNE PRIČE – Miladinovic Sandra

Biserne priče  Kada mi pogled odluta do one vratnice iz detinjstva, i sokaka gde sreća i sad spi, sećanja mi naviru, magla padne sa očiju, nebo nada mnom bdi!  I osećam miris sena sa tavana, i dunja ispred gradine, čujem petla što rano me jutrom budi! Vidim brata modrog od dudinja, sestru što priča o … Настави са читањем “BISERNE PRIČE – Miladinovic Sandra”

Biserne priče 

Kada mi pogled odluta
do one vratnice iz detinjstva,
i sokaka gde sreća i sad spi,
sećanja mi naviru,
magla padne sa očiju,
nebo nada mnom bdi! 

I osećam miris sena sa tavana,
i dunja ispred gradine,
čujem petla što rano me jutrom budi!
Vidim brata modrog od dudinja,
sestru što priča o prvoj ljubavi,
čujem žubor moje reke ljudi!

Kako me sreća obuzme,
kao one kiše letnje,
kada se kapi slivaju niz lice,
i ja se vrtim!
Il’ kada hrlim u brda,
sa omiljenim psom,
dok moj glas odjekuje
niz šareni dol, a ja ništa  i ne slutim! 

Настави са читањем “BISERNE PRIČE – Miladinovic Sandra”