Добродошли!
Čitala sam priču o detetukoje je volelo majku.Čitala sam priču o detetu koje je volela majka. Čitala sam priču o detetu koje je zdrav, srećan čovek. Budim se jer plačem. Noćas slutim bajku koja je krvava davno.
Čitala sam priču o detetu
koje je volelo
majku.
Čitala sam priču o detetu
koje je volela
majka.
Čitala sam priču o detetu
koje je zdrav, srećan
čovek.
Budim se jer plačem.
Noćas slutim bajku
koja je
krvava
davno.
Lomio je vetar grane stare lipe preko puta, padalo je lišće dole, padala je boja žuta. A pod lipom, žutim lišćem, skupilo se dvoje stari’ , šibali ih svi vetrovi, ko za ovaj još da mari. Šibale ih kiše mnoge, i snegovi i oluje, kada jednom beše teško, ono drugo bilo tu je. … Настави са читањем “LOMIO JE VETAR GRANE – Milovan Petrović”
Lomio je vetar grane
stare lipe preko puta,
padalo je lišće dole,
padala je boja žuta.
A pod lipom, žutim lišćem,
skupilo se dvoje stari’ ,
šibali ih svi vetrovi,
ko za ovaj još da mari.
Šibale ih kiše mnoge,
i snegovi i oluje,
kada jednom beše teško,
ono drugo bilo tu je.
Sad su oni nasmejani,
ne boje se vetra više,
u životu svom do sada,
sve nevolje pregaziše.
Milovan Petrović
–
РАЗЛИЧАК У дубини најдубље шуме расте тајанствени различак, шарају златне нити по њему и њишу крошње ко наде трачак… Цвркути одјекују на све стране док газим по ћилиму сањара, маме ме звуци као механе и зову сенке да са њима шарам… Вара ме заборав једног трептаја, загонетног даха и оштрог погледа, чунови скривени иза стабала, … Настави са читањем “РАЗЛИЧАК – Миладиновић Сандра”
РАЗЛИЧАК
У дубини најдубље шуме
расте тајанствени различак,
шарају златне нити по њему
и њишу крошње ко наде трачак…
Цвркути одјекују на све стране
док газим по ћилиму сањара,
маме ме звуци као механе
и зову сенке да са њима шарам…
Вара ме заборав једног трептаја,
загонетног даха и оштрог погледа,
чунови скривени иза стабала,
усидрени у крошњама мрежастог
корења….
Куда да лудујем, са киме да се
препирем? Шта да дарујем
овом домаћину..џепови празни,
руке прашњаве…..
са гранама спелетену косу расуту?
Не тражи ништа, никуд ми не да,
невидиљивим оковима веже ми стопала….
Бронзани сутон пита ме тихо…
“Ти си се некоме ужасно допала?!”
(c) Mиладиновић Сандра
Noćas ću da volim, k’o što nikad nisam, njene plave oči, snene tajanstvene, noćas ću da ljubim, k’o što nekad nisam, njene bele ruke, meni ispružene. Noćas ću da mrsim, njene duge kose, da milujem telo, a i grudi njene, noćas ću da volim, u snu nade ima, želim da je ljubim, makar u snovima. … Настави са читањем “NOĆAS ĆU DA VOLIM – Milovan Petrović”
Noćas ću da volim,
k’o što nikad nisam,
njene plave oči,
snene tajanstvene,
noćas ću da ljubim,
k’o što nekad nisam,
njene bele ruke,
meni ispružene.
Noćas ću da mrsim,
njene duge kose,
da milujem telo,
a i grudi njene,
noćas ću da volim,
u snu nade ima,
želim da je ljubim,
makar u snovima.
Zato molim,
ne budite mene,
nek u snove utonem duboko,
da je ljubim cele noći ove,
u snovima, moje plavo oko.
Milovan Petrović
–
VATRENA IGRAČICA Odsanjana, nedosanjana, šarena, setna, zamišljena, vesela, vatrena igračica na tronu ljubavi prikuplja snagu za beskraj… Znatiželjna, snena, zabrinuta, neustrašiva, rođena u zemlji čuda brza kao planinska reka, tiha kao pupoljak pred cvat na dohvat krilima leptira…. oseća umor nadahnuća, slabost spokoja…. snagu jutra…. Otvara skupljene šake i shvata da joj iz zenica svetlosne … Настави са читањем “VATRENA IGRAČICA – Miladinović Sandra”
VATRENA IGRAČICA
Odsanjana, nedosanjana,
šarena, setna,
zamišljena, vesela,
vatrena igračica
na tronu ljubavi
prikuplja snagu za beskraj…
Znatiželjna, snena,
zabrinuta, neustrašiva,
rođena u zemlji čuda
brza kao planinska reka,
tiha kao pupoljak pred cvat
na dohvat krilima leptira….
oseća umor nadahnuća,
slabost spokoja….
snagu jutra….
Otvara skupljene šake
i shvata da joj iz zenica
svetlosne iskre
već davno prožimaju bit!
Odsanjana, nedosanjana,
ponekada neshvaćena,
bistra kao dečja suza,
vatrena igračica,
na tronu ljubavi
prikuplja snagu za beskraj!
(c) Miladinović Sandra
POSVEĆENO DRAGOJ LATINKI DJORDJEVIĆ ZA RODJENDAN!
КУКУРУЗНА ПОЉА Сецка и гребе шушти и слути тај уздах љути летњег вихора… Журим пресецам рукама кријем лице од укипљених заводника.. Мирише тајна свилом скривена под небом ужареног тла… Ћутим до краја у коси носим дар што вољеној само драги да! (с) Миладиновић Сандра
КУКУРУЗНА ПОЉА
Сецка и гребе
шушти и слути
тај уздах љути
летњег вихора…
Журим пресецам
рукама кријем
лице од укипљених
заводника..
Мирише тајна
свилом скривена
под небом
ужареног тла…
Ћутим до краја
у коси носим
дар што вољеној
само драги да!
(с) Миладиновић Сандра
КО ТАКВОМ ПОЉУ ДА ОДОЛИ? Самном лутају облаци, валови хрле обали, ветрови су се занели….. Ко таквом пољу да одоли? Стада се расула брежуљцима, дугоноге чапље сањају, погледи лете попут птица, сунцокрети главе зарањају… Шорови се пресрећу, сунчане стреле шарају, ноћне капи баш добују, јутру се мангупски удварају… Виногради на страни се модре, равницу чине … Настави са читањем “КО ТАКВОМ ПОЉУ ДА ОДОЛИ? – Миладиновић Сандра”
КО ТАКВОМ ПОЉУ ДА ОДОЛИ?
Самном лутају облаци,
валови хрле обали,
ветрови су се занели…..
Ко таквом пољу да одоли?
Стада се расула брежуљцима,
дугоноге чапље сањају,
погледи лете попут птица,
сунцокрети главе зарањају…
Шорови се пресрећу,
сунчане стреле шарају,
ноћне капи баш добују,
јутру се мангупски удварају…
Виногради на страни се модре,
равницу чине опојно тишом,
путеви вијугају као потоци,
док Дунав Тису љуби кришом…
(с) Миладиновић Сандра
Sumoran je ovaj grad postao bez tebe, nade izgubljene , a sećanja blede. Sumorne su ulice prolaznika pune, niko me iz ovog, izvući ne ume. Sumorne su kiše što padaju često, napustiću ovaj grad, naći bolje mesto. Sumorni su poštari što pakete vuku, sumorna su zvona, što na crkvi tuku. Sumoran … Настави са читањем “SUMORAN JE OVAJ GRAD – Milovan Petrović”
Sumoran je ovaj grad
postao bez tebe,
nade izgubljene ,
a sećanja blede.
Sumorne su ulice
prolaznika pune,
niko me iz ovog,
izvući ne ume.
Sumorne su kiše
što padaju često,
napustiću ovaj grad,
naći bolje mesto.
Sumorni su poštari
što pakete vuku,
sumorna su zvona,
što na crkvi tuku.
Sumoran kad odem,
neću doći često,
svako drugo za mene,
biće bolje mesto.
Milovan Petrović
–
