www.poezija.rs

Častio sam starog muzičara,

da nam svira one stare naše,

začula se magična gitara,

od bolera grudi zaigraše.

 

Zvuci veštih španskih muzičara,

vratiše me u minule dane,

kad nas mesec čuvao noćima,

uz bolero, mlade razigrane.

 

Sad bolero ponovo se čuje,

mi igramo u mojim mislima,

na stolu se prazna čaša ljulja,

ostariću sa svojim snovima.

 

Nek gitara zasvira još jače,

neka slomi srce u grudima,

nek bolero isprati me noćas,

usamljenog u svojim mislima.

 

Kog da kunem, tebe il Ravela,

marijače, špansku mesečinu,

što mi mladost zarobljena osta,

i što dane utapam u vinu.

 

A kad srce zauvek prestane,

kad se zame’ zauvek zamrači,

nek kraj odra bolero zasvira,

ja vas molim stari marijači.

 

Milovan Petrović

–

Ljubim te kišom,

što po tebi pada,

dok ti kapi liju,

niz lice i telo,

ljubim te vetrom,

što se telom vije,

što te hladi mladu ,

vrelu i veselu.

Ljubim te zorom,

što te jutrom budi,

što ti snagu daje,

rano u svitanje.

Ljubim te za prošle

za buduće dane,

ljubim te zauvek,

ni više ni manje.

 

Milovan Petrović

–

Da sam soko, pa da imam krila,
da preletim brda i doline,
da pobegnem iz ovog sivila
i da vidim lica meni mila.

Da sam soko leteo bih jugu,
preleteo mora i planine,
ostavio sivilo za sobom,
da i meni malo sunce sine.

Video bi oca staru majku,
pozdravio sve svoje drugare,
obišao crkvicu u selu,
poljubio prag kuće nam stare.

Da sam soko leteo bih dole,
tek toliko da me želja mine,
dočekao nekolike zore ,
i gledao kada sunce sine.

Zatim bi se sasvim iznenada,
ne znam zašto, nešto dogodilo,
rekao bih zagledan u nebo;
“Ja bih nazad u svoje sivilo”.

Milovan Petrović

–

Lutao sam ulicama grada,

zagledao strane prolaznice,

nadao se ponovnom susretu

i dodiru tvome lažljivice.

 

Rekla si mi da ćeš brzo doći.

Da sam zate jedan i jedini,

da sam svetlo što na nebu sija,

i razbija snagu pomrčini.

 

Rekla si mi da moraš da ideš,

i da ćeš se uskoro vrartiti,

da ćeš doći što pre budeš mogla,

pa da ćeš mi dane pozlatiti.

 

Mlad, naivan, verovah ti ludo,

u čekanju moja mladost prođe,

lutao sam ulicama grada,

tražio te al’ ti mi ne dođe.

 

Sad kad mladost iza mene osta,

kad znam da si jedna lažljivica,

ja i dalje tražim te po gradu,

bez tebe sam samo lutalica.

 

Milovan Petrović

–