ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Конкурс за 2016. годину

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB u saradnji sa Ateljeom galerije MAKY iz Kruševca i Kulturnim centrom Kruševac raspisuje 8. medjunarodni poetski konkurs na temu: LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA Na konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju: učenici osnovnih … Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Конкурс за 2016. годину”

Povodom Dana zaljubljenih i Svetog Trifuna (14. februar), Udruženje pesnika Srbije – PoezijaSRB u saradnji sa Ateljeom galerije MAKY iz Kruševca i Kulturnim centrom Kruševac raspisuje 8. medjunarodni poetski konkurs na temu:

LJUBAV I VINO – VEČITA INSPIRACIJA
Na konkursu mogu biti zastupljene sve vrste umetničkog izražavanja u poeziji na srpskom jeziku. Pravo učeća imaju:

  • učenici osnovnih škola,
  • učenici srednjih škola,
  • studenti  i
  • odrasli pesnici iz zemlje i inostranstva.

Pozivaju se svi zainteresovani da uzmu učešće u konkursu i pošalju svoje radove do četvrtka, 11 februara 2016. godine. Radovi se mogu predati isključivo elektronskom poštom na email: ljubav@poezija.rs

Nagradjeni radovi će biti objavljeni na portalu поезија.срб odnosno http://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/index.php . Pobednicima će biti uručene nagrade u knjigama na izvodjenju umetničkog programa u čast LJUBAVI I VINA 13.02.2016. godine u 18:00 časova u Beloj sali KCK u Kruševcu.

Radovi moraju da sadrže podatke o autoru (ime, prezime, broj telefona i mejla, kao i podatke o školi ili fakultetu (odnosno razredu i godini studija).
Настави са читањем “ЉУБАВ И ВИНО – ВЕЧИТА ИНСПИРАЦИЈА – Конкурс за 2016. годину”

И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА….Миладиновић Сандра

И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА И опет ми душа све о теби сања, вапе нежне струне ове мандолине, ко’ лахор лагана и полен мирисна, сродну душу чека да је жеља мине… Чини се да вапај одлази ка небу, лагано постаје јецај тихе ноћи, оне слатке речи што би хтела чути, дал’ ће … Настави са читањем “И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА….Миладиновић Сандра”

13650132929083_p

И ОПЕТ МИ ДУША СВЕ О ТЕБИ САЊА

И опет ми душа све о теби сања,
вапе нежне струне ове мандолине,
ко’ лахор лагана и полен мирисна,
сродну душу чека да је жеља мине…

Чини се да вапај одлази ка небу,
лагано постаје јецај тихе ноћи,
оне слатке речи што би хтела чути,
дал’ ће сан остати или ћеш ми доћи…?!

Знам постојиш негде испод овог свода,
сетан и занесен улицама ходаш,
чезнеш као и ја у друштву самоће
јер не желиш лажно ником да се подаш…

Уздахнеш дубоко да одагнаш стеге,
које знају често и чврсто да држе
насмејеш се друштву када чујеш име
и сетиш се једне расцветале руже…

Обоје нас боду ти оштри чувари,
што као бедеми сласт живота љубе,
кад се занесемо, себе обманемо,
бол је у грудима оно с’ чим нас буде…

И још негде тамо у цветној долини,
где ни птице нису свиле своја гнезда,
Чека један извор да река потече
Стоји једна суза сама испод звезда…

Ту сам за те увек, сваког часа, трена,
молим се за тебе, а име ти не знам,
дани беже само, а године лете,
знај до задњег часа нећу да се предам!

( с) Миладиновић Сандра

TO JE SVE ~ milka vukic v.

. Pogledaj potoke Kad brzaju u rijeku… Leptira na cvetu…… Pticu u letu… Osjeti meku travu… Sjaj rose jutarnje… Kisu dok rominja.. Osmehni se suncu jer sija… Udahni miris zumbula… Zapamti zvezde vecernje… Duge i nebo svoje… Zivot to je. . To je sve Sto ti treba…. Zahvali Gospodu Na zemaljskom raju. ,

.
Pogledaj potoke
Kad brzaju u rijeku…
Leptira na cvetu……
Pticu u letu…
Osjeti meku travu…
Sjaj rose jutarnje…
Kisu dok rominja..
Osmehni se suncu jer sija…
Udahni miris zumbula…
Zapamti zvezde vecernje…
Duge i nebo svoje…
Zivot to je.
.
To je sve
Sto ti treba….
Zahvali Gospodu
Na zemaljskom raju.
,

VELIKO SLOVO ( PSALMI LJUBAVI) – Nena Miljanović

prenuta  iz ledene letargije iščitavanjem prošlih poema  posvećenih tebi  osluškujem oživljavanje izumrle  sebe:   pokreću se  okamenjene  kosti  i šumi ponovo otkravljena   krv  opet   mogu da zaplačem osećam   kako mi  iz oka  izviru bujna   jelenska  pojila kao podmlađena  košuta podrhtavam  u telu tanani drhut  u prsima sićušan prhutu  to mi  se  ptice … Настави са читањем “VELIKO SLOVO ( PSALMI LJUBAVI) – Nena Miljanović”

prenuta  iz ledene letargije

iščitavanjem prošlih poema  posvećenih tebi 

osluškujem oživljavanje izumrle  sebe:  

pokreću se  okamenjene  kosti 

i šumi ponovo otkravljena   krv 

opet  

mogu da zaplačem

osećam  

kako mi  iz oka  izviru bujna   jelenska  pojila

kao podmlađena  košuta podrhtavam 

u telu tanani drhut 

u prsima sićušan prhutu 

to mi  se  ptice pospale bude  u nedrima 

između razmaka rebara i redova stihova

izleću iz mojih starih  pesama   o tebi 

ohrabrene podsećanjima 

lepršaju novim poetskim perima u starim krilima

 

pratim ih 

u susret Južnoj Zvezdi tebe na severu sebe 

polećem  

pokrenuta (ne)srećnim pesničkim  ludilom   

razodevene duše

kliktaj sam tvoga imena  u  grlu

peteljka srca si mi među zubima

letim   

još jednom  raskriljena nadom u naše (ne)moguće

raspamećena radošću bez razloga

progonim tugu (ostavljene) u podsvest 

i razdevičavam  poetsku isposnicu  u sebi

uskličnicima 

prepričavam  te iz juče u sutra

kao novu legendu na stari mit 

i nek je  netačnost i preuveličavanje 

i nek si  još samo moje  poetsko  Slovo o Ljubavi 

veliko je

jer  piše me u žive…

NAPRED…..Miladinović Sandra

NAPRED….. Ne želim ja da budem sama ali dobro znam šta me čeka vrata Raja obećana a u paklu bi se pekla…. Ne želim ja da budem svetlo pa od njega čista tama zabranjeno svako mesto nisam stvar …..bolje sama…. Ne želim ja ni lažna krila prijatelja na par dana prava ljubav je u knjigama … Настави са читањем “NAPRED…..Miladinović Sandra”

SRBIJA

NAPRED…..
Ne želim ja da budem sama
ali dobro znam šta me čeka
vrata Raja obećana
a u paklu bi se pekla….
Ne želim ja da budem svetlo
pa od njega čista tama
zabranjeno svako mesto
nisam stvar …..bolje sama….
Ne želim ja ni lažna krila
prijatelja na par dana
prava ljubav je u knjigama
a po svetu luta sama…
Ne želim ja prazno nebo
jer na njemu sjaje zvezde
bez pesme i slatkog stiha
eto meni grča, jeze…
Ne tražim ja bistru vodu
da bih od nje stekla baru
ovo je vek bez ljubavi
i sveo se na reklamu…
Ne želim ja za svedoka
nikog osima samog Boga
koža mi je ova mila
a da volim imam koga!
Ne želim ja ni tu ”slobodu”
sve što novi svet nam nudi
kao žrtvuju se slavno
a svako svoj život vodi…
Gradovi su puni laži
ni na selu nije bolje
lažni moral svuda hara
svi se grle svi se vole….
Ne želim ja taj život trošan
bez srama -ni troške hleba,
Plava grobnica nas zove
Stara majka gleda s’ neba…
Krv se lila i čast bila
obraz je čist ko Krst je bio
A sad Kain je bez kazne
a brata je pogazio…
Ne pristajem na zidove
na neslogu što nas vodi
ova zemlja neće korov
hoće plodna da nam rodi…
Sveti Sava poručuje
Dositej i Vuk se čuju
i Tesla je iz pepela poleteo
kroz oluju…
Napred braćo naša draga
Setite se slavnog Stepe,
Il Vojvode Mišića
Složna braća su ko’ zvezde…
Napred sestre uzdanice
Naše kneginje Milice
Naše Mine, Isidore…
Srbi treba da se vole!!!
© Miladinović Sandra

Неверство- Зоран Танкосић

Неверство   Чујем, у ноћи, уздах што пада, право из твојих једрих груди, хиљаде мисли, боли и јада, насукана сећања на поноћне спруди.   Гориш у тузи и пожуди, не знајућ` шта је прече, у срцу чедност, на кожи блуди, осмех што искри, суза што пече.   Страст те слама, спушта и диже, у вртлоге … Настави са читањем “Неверство- Зоран Танкосић”

Неверство

 

Чујем, у ноћи, уздах што пада,

право из твојих једрих груди,

хиљаде мисли, боли и јада,

насукана сећања на поноћне спруди.

 

Гориш у тузи и пожуди,

не знајућ` шта је прече,

у срцу чедност, на кожи блуди,

осмех што искри, суза што пече.

 

Страст те слама, спушта и диже,

у вртлоге лудила, поноре савести,

само још корак, никада ближе,

оков смирује, слобода жести.

 

Милује ухо тај умили шапат,

предат` се њему и хоћеш и нећеш,

суза из ока не престаје капат`,

нову себе ненад`но срећеш.

 

Затим, тихне уздах, ко да и не би,

битка у теби нагло се сврши,

страст, љубав, ко копље преби,

капија твоје куле се сруши.

 

Невера обузе усне и тело,

узвишен чин преваре поста,

певајућ` љубави задње опело,

славећи новог, незваног госта.

ПУТ САМОХРАНЕ МАЈКЕ….Миладиновић Сандра

ПУТ САМОХРАНЕ МАЈКЕ У сам освит зоре окрећем ти леђа не питај ме зашто јер спашавам душу ти знаш добро да сам окована дуго преживела таму надјачала сушу…. И не желим више да ме кујеш ”златом” јер оно је лажно као све што рече а твоје су очи давно запалиле сваку моју сумњу у ватру … Настави са читањем “ПУТ САМОХРАНЕ МАЈКЕ….Миладиновић Сандра”

images

ПУТ САМОХРАНЕ МАЈКЕ
У сам освит зоре
окрећем ти леђа
не питај ме зашто
јер спашавам душу
ти знаш добро да сам
окована дуго преживела таму
надјачала сушу….
И не желим више да ме кујеш ”златом”
јер оно је лажно као све што рече
а твоје су очи давно запалиле
сваку моју сумњу
у ватру што пече…
Жалосно је што сам
лудо помислила
да ће јањем свако милим ме назвати,
да ћу бити душа, миомирис цвасти,
сулудо бацила низ реку све части…

Будила сам некад успавани Месец
да ми чини друштво док му
тихо зборим о сну у коме сам
на грудима твојим сигурна и мирна,
срећна што постојим!
И сада после свега ти хладни дланови
и чемерно срце, не дају ми мира,
сећам се свих жеља једнога анђела
ни једна му није испуњена била…
На одласку рече нећу добро проћи
и нисам јер пси су одавно курјаци
а била сам Аска… сама се борила
ко’ да се на земљу спустише облаци..
Виртуозној игри верна сам остала
и невиној души што ми држи скуте
али људско коло жени не допушта
ни да буде сама, ни да кроји путе…
Ни да има речи, ни став испред сваког,
ни сузу да пусти када је заболи…
Ово српско коло не опрашта жени
ако све не трпи, не опрашта боли…
Сва сам понижења у клупко савила,
и све бесне чарке у амбис бацила,
све сам оне што су у јаму ме гурали,
крвљу залечила, у прошлост зашила….
И често се питам поред слатке душе
што ми даје снаге више него ико,
где су сви ти конци од Бога послати,
кад сам била сама… остављена ником?

(с) Миладиновић Сандра

ŽAR ~ milka vukic v

  Spalice se sve tuge… U suzu pepel zatociti… Ognjena bol ce likovati tada… Opeci ce Neko nekoga… s neba.. . Bez osecaja ce ziveti Dan u noc obuci…. Uz svu blagodat sveta Bolece tog ahilova peta. . Zagrejace plamen Zanemele godine… ŽAR snagu okrunjava Jutru koje se umiva

 

Spalice se sve tuge…

U suzu pepel zatociti…

Ognjena bol ce likovati tada…

Opeci ce Neko nekoga… s neba..

.

Bez osecaja ce ziveti

Dan u noc obuci….

Uz svu blagodat sveta

Bolece tog ahilova peta.

.

Zagrejace plamen

Zanemele godine…

ŽAR snagu okrunjava

Jutru koje se umiva

ZIVOT PRAVILA MENJA ~ milka vukic v.

ZIVOT PRAVILA MENJA ~ milka vukic v. . Potisni ga petom, Zaokreni i vetrom… Neposlusni nepripadaju… Danasnjem vremenu. . Ko se oklizne Odgurni ga dublje… Od tih vajde nema.. Nemocni nikom netreba. . One sto ne treptaju Dok pomno slusaju Prihvati za bliznjega… Zivot pravila menja. .

ZIVOT PRAVILA MENJA ~ milka vukic v.
.
Potisni ga petom,
Zaokreni i vetrom…
Neposlusni nepripadaju…
Danasnjem vremenu.
.
Ko se oklizne
Odgurni ga dublje…
Od tih vajde nema..
Nemocni nikom netreba.
.
One sto ne treptaju
Dok pomno slusaju
Prihvati za bliznjega…
Zivot pravila menja.
.

Пролазимо – Љубодраг Обрадовић

ПРОЛАЗИМО Идемо уз реку, низ реку, путевима разним у дубоке ствари. Кораци миришу на јесен, на зрело сунце и увеле љубичице. Нешто се догађа у нама, циљеви нови смеше и идемо уз реку, низ реку. Због новог лета и новог муцања, због животних радости, играмо се сами, кујемо златни сандук, скијамо на леђима, а нешто … Настави са читањем “Пролазимо – Љубодраг Обрадовић”

ПРОЛАЗИМО

Идемо уз реку, низ реку,
путевима разним у дубоке ствари.
Кораци миришу на јесен,
на зрело сунце и увеле љубичице.

Нешто се догађа у нама,
циљеви нови смеше
и идемо уз реку, низ реку.

Због новог лета и новог муцања,
због животних радости,
играмо се сами,
кујемо златни сандук,
скијамо на леђима,
а нешто се догађа у нама,
нешто пролази поред и кроз нас,
мада јесен је одавно и магла. Настави са читањем “Пролазимо – Љубодраг Обрадовић”