D U Š A Z G N J E Č E N A ~ milka vukic v.

“ljubav za Ljubav” . Nadopleti najgušću paučinu Zalijepi u nju crninu, Ne puštaj snove u nepozvane odaje Ne prekidaj ovo lagano umiranje… . Tudjim đonom u stranoj ulici Zvone mi nepoznati koraci… Gledaju oči sve kuće i automobile, Već su mi obrve i asvalt isprale… . Teku suze kukavice… Um u haosu drjema U rascjepu … Настави са читањем “D U Š A Z G N J E Č E N A ~ milka vukic v.”

“ljubav za Ljubav”

.

Nadopleti najgušću paučinu

Zalijepi u nju crninu,

Ne puštaj snove u nepozvane odaje

Ne prekidaj ovo lagano umiranje…

.

Tudjim đonom u stranoj ulici

Zvone mi nepoznati koraci…

Gledaju oči sve kuće i automobile,

Već su mi obrve i asvalt isprale…

.

Teku suze kukavice…

Um u haosu drjema

U rascjepu sjena i mraka

Duša zagušena…

Stalno mir priziva…

Zgnječena je, preteška…

Kažu da zavičaj domovinu potkrepljuje…

.

OVDJE SAM ~ milka vukic v.

“ljubav za Ljubav” . Tu sam, zar ne vidite!? Ovdje se zaustavih, Odmorih uz limunadu Nakon toliko godina lutanja. Kažu da se sve u čovjeku mjenja. Ovdje sam sada, Ostajem tu. Nema mi povratka u zavičaj… Spaljena kuća i okućnica Najjasnija je poruka… I kažu da nisam „dobra“ A znam da sam bila i ostala. … Настави са читањем “OVDJE SAM ~ milka vukic v.”

“ljubav za Ljubav”

.

Tu sam, zar ne vidite!?

Ovdje se zaustavih,

Odmorih uz limunadu

Nakon toliko godina lutanja.

Kažu da se sve u čovjeku mjenja.

Ovdje sam sada,

Ostajem tu.

Nema mi povratka u zavičaj…

Spaljena kuća i okućnica

Najjasnija je poruka…

I kažu da nisam „dobra“

A znam da sam bila i ostala.

Pitam se – možda je to san…

Neko tuđe djetinjstvo…

Toliki poznati ljudi

Gdje ih sad vrjeme sakriva

Da l’ se prašina pepela slegla

Sjena tame se na nas okomila

Lutamo po tuđim ulicama…nedođijama

Prepoznaćemo se po belezima

Ima li nekog u blizini?

Recite im, molim vas…

Ovdje sam. Volim sve

Čekam da se jave…Živa sam

Živa!?…a da li zaista živa?

 

Годишња скупштина и Песничка сусретања ПоезијаСРБ

У медија центру КЦК у Крушевцу 23.02.2016. године одржана је годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На скупштини је усвојен извештај о раду, финансијски извештај и план активности са финансијским планом за 2016. годину. Донета је и одлука о годишњим наградама тако да са задовољством објављујемо да су годишњу награду … Настави са читањем “Годишња скупштина и Песничка сусретања ПоезијаСРБ”

У медија центру КЦК у Крушевцу 23.02.2016. године одржана је годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. На скупштини је усвојен извештај о раду, финансијски извештај и план активности са финансијским планом за 2016. годину. Донета је и одлука о годишњим наградама тако да са задовољством објављујемо да су годишњу награду за 2015. годину Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу добили Латинка Ђорђевић из Крушевца и Дарко Колар из Шида. Награде ће им бити уручене на неком од наредних песничких сусретања. После скупштине у Крушевачком позоришту одржана је традицинална песничка манифестација ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у оквиру које смо представили и кoлeгу песника Славољуба Љубу Јовановића у пригодном програму под називом НОСТАЛГИЈА који је уредила и водила Даница Гвозденовић. У том делу програма своје стихове говорили су и Мића Живановић и Љуба Обрадовић. У другом делу програма који је водио Саша Милетић своје стихове говорили су песници ПоезијеСРБ и њихови гости: Даница Рајковић, Градимир Карајовић, Драгојло Јовић, Стефан Кнежевић, Светлана Ђурђевић, Витомир Станојевић, Драган Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Бора Видојковић и његова унука и наравно сам водитељ…


Радна атмосвера на скупштини

Носталгија на песничким сусретањима

Настави са читањем “Годишња скупштина и Песничка сусретања ПоезијаСРБ”

ТРАЈАЊЕ – Срећко Симић

ТРАЈАЊЕ   Кад сат закуца јутро Твоја ме рука из сна покрене И осмех се у грудима расплине Ти си највећи део мене   Не бројим дане, сате, минуте Кад ме твог додира срећа покрене И као лопов срце ми краде Ти си најлепши део мене   Тако низ матицу љубави пуштам Све мисли своје, … Настави са читањем “ТРАЈАЊЕ – Срећко Симић”

ТРАЈАЊЕ

 

Кад сат закуца јутро

Твоја ме рука из сна покрене

И осмех се у грудима расплине

Ти си највећи део мене

 

Не бројим дане, сате, минуте

Кад ме твог додира срећа покрене

И као лопов срце ми краде

Ти си најлепши део мене

 

Тако низ матицу љубави пуштам

Све мисли своје, срца откуцаје

Нек за тебе само од сада дишем

Нек ово наше заувек траје

 

Кад мраз у поноћ прозор окује

И моје мисли постану ледене

Топлина твоја срце оживи

Ти си најтоплији део мене

 

Кад се на јутро облаци спусте

И немир однекуд крене кроз вене

Рука  ми твоја снагу даје

Ти си најјачи део мене

 

Тако низ матицу љубави пуштам

Све мисли своје, срца откуцаје

Нек за тебе само од сада дишем

Нек ово наше заувек траје

 

 

NA MJESTU LJUBAVI ~ milka vukic v.

” ljubav za Ljubav” . Na mjestu ljubavi Skamenjene su pregorjele suze Otrovana arterija se razlijeva Isina je progledala. . Uplakan jablan grane savija, Anđeo sna nema, Puca grana, moć se raspada, Nema mira na raskršću pira . Pogledaj istinu, spusti glavu, Ne živi se u romanu… Zapali ponekad svjeće Zasadi i cvijeće…

” ljubav za Ljubav”

.
Na mjestu ljubavi
Skamenjene su pregorjele suze
Otrovana arterija se razlijeva
Isina je progledala.

.
Uplakan jablan grane savija,
Anđeo sna nema,
Puca grana, moć se raspada,
Nema mira na raskršću pira

.
Pogledaj istinu, spusti glavu,
Ne živi se u romanu…
Zapali ponekad svjeće
Zasadi i cvijeće…

ШЕТАЧ

У оној Рашковој, ђе се окупљасмо, за карираним столњаком, више те нема… Додуше, нема ни кафане, ни старог кина… Oног премудрог ћутања уз чашицу… Као, ни последњег никшићког боема… „Све су то свјетови, лафе“…дугачак пепео с цигарe се руни… „Моји, твоји али Свјетови лафе… И не дај да те то буни“ Видим га, кaо да … Настави са читањем “ШЕТАЧ”

У оној Рашковој, ђе се окупљасмо,
за карираним столњаком, више те нема…
Додуше, нема ни кафане, ни старог кина…
Oног премудрог ћутања уз чашицу…
Као, ни последњег никшићког боема…
„Све су то свјетови, лафе“…дугачак пепео с цигарe се руни…
„Моји, твоји али Свјетови лафе…
И не дај да те то буни“

Видим га, кaо да је сад…
Замишљен, у облачку дима…
Газећи…корзоом,
као по, Кремаљском Црвеном Тргу…
Да корача…
Плови… Никшићки, Боемик, Сликар и Пјесник
На глави му сјди сјеверњача…

Вјечност, ће те…
Та шарена курва, што ријетке воли
Са очуђеним сликама твојим,
усвојити…
Видим те…као кроз маглена стaкла…тад,
у загрљају њеном, испуњаваш свој град…

Ти…
Улицом својом,
на главни корзо силазиш…
Cјениш се пред бронзаном фигуром ШЕТАЧА
Па се чуду не можеш ишчудити…
Гле, чак и натпис у дну угланцан има…
„ШЕТАЧ“
„Умјетник и боем,
Војичић Жарко“
Звони…
Мједеним словима…

STONOGE … ~ milka vukic v.

. Hladnom vodom spaljena…  Belim danom davljena… Neljudi hoce banane…. Smetaju im tudje ciklame… . Sepure se bahati briznici Pricajuci bajke.. praveci skandale…. Malo im dukata i fotelja… Kupuju i vazduh od poverenja… . Zakasljace stonoge Bjezeci od svoje sjene… Lomice kamere i naocare… Prohodalo je…. – sahranjeno celjade.

.

Hladnom vodom spaljena…

 Belim danom davljena…
Neljudi hoce banane….
Smetaju im tudje ciklame…
.
Sepure se bahati briznici
Pricajuci bajke.. praveci skandale….
Malo im dukata i fotelja…
Kupuju i vazduh od poverenja…
.
Zakasljace stonoge
Bjezeci od svoje sjene…
Lomice kamere i naocare…
Prohodalo je…. – sahranjeno celjade.

Носталгична песничка сусретања – ПоезијаСРБ 2016

Лепо је сећати се младости, љубави, прошлости… 23.02.2016. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту присетићемо се времена која су нас некад чинила срећним. Присетићемо се младости, љубави, среће и бићемо опет млади, заљубљени, срећни. Присетићемо се кроз поезију и музику, јер тако је налакше и најлепше одлутати у прошлост, одлутати у лепоту. Зато, будите … Настави са читањем “Носталгична песничка сусретања – ПоезијаСРБ 2016”

Лепо је сећати се младости, љубави, прошлости… 23.02.2016. године у 18:00 сати у Крушевачком позоришту присетићемо се времена која су нас некад чинила срећним. Присетићемо се младости, љубави, среће и бићемо опет млади, заљубљени, срећни. Присетићемо се кроз поезију и музику, јер тако је налакше и најлепше одлутати у прошлост, одлутати у лепоту. Зато, будите радознали и дођите да заједно проведемо једно носталгично вече…

А наставку прочитајте неке од песама које ће се у програму казивати…


Славољуб Јовановић

КАД МЕ НЕМА, ТАД МЕ ИМАИ ако се моје име никад гласно не спомене,
и ако се никад нико за мој живот не распита,
кад ме својим тврдим ђоном збришу и људи и време,
и тада ће једна песма са уздахом да се чита.
Настави са читањем “Носталгична песничка сусретања – ПоезијаСРБ 2016”

Прометејима Нових идеја- Зоран Танкосић

Прометејима Нових идеја   Слављени били стихови ваши, песнички Прометеји Нових идеја! Пузите ко змије, сишете ко ваши, На уштрб културе- до славних алеја.   Слављена била осушла рука, млитава мишица што пером сриче, деобом светла, таме и мука, безвредне песме, ругобне приче.   Балавих слина над речју, над палим, оргија у блуду оркестар исти. … Настави са читањем “Прометејима Нових идеја- Зоран Танкосић”

Прометејима Нових идеја

 

Слављени били стихови ваши,

песнички Прометеји Нових идеја!

Пузите ко змије, сишете ко ваши,

На уштрб културе- до славних алеја.

 

Слављена била осушла рука,

млитава мишица што пером сриче,

деобом светла, таме и мука,

безвредне песме, ругобне приче.

 

Балавих слина над речју, над палим,

оргија у блуду оркестар исти.

Има ли смисла? Кога да жалим?

Увели су давно сви наши лист`и.

 

Остало стабло, корен да збраја,

Шантића, Дучића, Бојића, Диса…

Бесмртне песнике исказног сјаја,

бацили Нови испод кулиса.

 

Бацили полет, на телесност свели,

љубав и водиље људскости, славе,

преко вреднијих у врх се попели,

изливајућ таму из пусте главе.

 

И важу,  и мере, и секу, и деле,

и мешају прсте у работе сваке,

калеме младице на патрљке увеле,

здраво ткиво кљују ко свраке.

 

Култура је свратиште, мој друже јадни,

у коло вражије тешко се хвата,

стиховна реч што пишу гладни,

удавили омчама својих кравата.

 

Смислили Нове стилове своје,

којим ће златили Царево рухо,

навукли на се партиске кроје,

све песме зборећи у глуво ухо.

 

Угланом у своје, сујете пуни,

нарцисни, млаки, болни од горди,

вуци и звери у овчијој вуни,

вође испразних, безличних хорди.

 

Песма је мртва, мој драги друже,

свуд влада нагост, у глупост се расточи,

уздама чврстим памет се држи,

да не диже гласа, да заклапа очи.

 

Мутави урлају,задњи су први,

на огњеној ломачи спалили књиге,

Отаџбину брисали из наше крви,

просвећени, модерни- човечије љиге.

 

Слављени били сви стихови ваши,

песнички Прометеји Нових идеја!

Пузите ко змије, сишете ко ваши,

на уштрб културе- до славних алеја!

 

 

 

 

 

 

 

 

АНЂЕОСКА СУЗА….. Миладиновић Сандра

АНЂЕОСКА СУЗА Tреба ми доброта више од хлеба, од чистог ваздуха и питке воде, треба ми пријатељ који ме гледа, као човека од крви и коже… Треба ми љубав без иједне маске, и чиста као ведро небо, да ову бол која ме сатре, излечи глатко ко’ пчела медом… Треба ми мудрост која куља, опроштај који … Настави са читањем “АНЂЕОСКА СУЗА….. Миладиновић Сандра”

12742483_160740210975146_8875734696317964590_n

АНЂЕОСКА СУЗА

Tреба ми доброта више од хлеба,
од чистог ваздуха и питке воде,
треба ми пријатељ који ме гледа,
као човека од крви и коже…

Треба ми љубав без иједне маске,
и чиста као ведро небо,
да ову бол која ме сатре,
излечи глатко ко’ пчела медом…

Треба ми мудрост која куља,
опроштај који се улива у жељу,
треба ми хиљаду опасних бура,
да вољенима врате веру…

Бар једно огледало душе,
дан где ћутање узима престо,
и ветар да сваку паучину,
врати у прошлост где јој је место…

О мајко, моја ливадице,
и моје шуме око села,
све ваше гране,узданице,
а сви цвркути постеља бела…

И једна реч би глад утолила,
ко’ ехо звона наших светиња,
треба ми доброта више од хлеба,
ко’ чиста анђеоска суза детиња!

(с) Миладиновић Сандра