АНЂЕОСКА СУЗА
Tреба ми доброта више од хлеба,
од чистог ваздуха и питке воде,
треба ми пријатељ који ме гледа,
као човека од крви и коже…
Треба ми љубав без иједне маске,
и чиста као ведро небо,
да ову бол која ме сатре,
излечи глатко ко’ пчела медом…
Треба ми мудрост која куља,
опроштај који се улива у жељу,
треба ми хиљаду опасних бура,
да вољенима врате веру…
Бар једно огледало душе,
дан где ћутање узима престо,
и ветар да сваку паучину,
врати у прошлост где јој је место…
О мајко, моја ливадице,
и моје шуме око села,
све ваше гране,узданице,
а сви цвркути постеља бела…
И једна реч би глад утолила,
ко’ ехо звона наших светиња,
треба ми доброта више од хлеба,
ко’ чиста анђеоска суза детиња!
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 50 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.870 пута)