Добродошли!
Некад кратко, искидано, некад дубоко, смислено… Дишем и кад мислим да не дишем. Чини ми се понекад да знам смисао, не знам да ли си некада тако удисао? Јасно, с циљем, као да гледаш свет из ваздуха. Некад дишем на силу. И моји удаси су тада јачи. Као роб, кога господар тлачи, ја тад дишем … Настави са читањем “Дишем – Невена Милићевић”
Некад кратко, искидано,
некад дубоко,
смислено…
Дишем и кад мислим да не дишем.
Чини ми се понекад
да знам смисао,
не знам да ли си некада
тако удисао?
Јасно, с циљем,
као да гледаш свет из ваздуха.
Некад дишем на силу.
И моји удаси су тада јачи.
Као роб, кога господар тлачи,
ја тад дишем пркосно.
Тако дишем кад заборавим
да удасима миришем читав свет.
И сетим се да смисао никад није изузет
ако га ја не умем спознати.
Sve mi je danas jasno prijateljstvo naše bledi, tako to biva uvek kad sujeta između nas sedi. I sve mi postaje smešno, svaki postupak tvoj ja nisam još jedan u nizu običan redni broj. Povrediti me ne možeš, jer ja sam iznad tog iskren zauvek ostaću, a sudiće nam Bog. Da li se pokaješ makar … Настави са читањем “SUJETA – Milovan Petrović”
Sve mi je danas jasno
prijateljstvo naše bledi,
tako to biva uvek
kad sujeta između nas sedi.
I sve mi postaje smešno,
svaki postupak tvoj
ja nisam još jedan u nizu
običan redni broj.
Povrediti me ne možeš,
jer ja sam iznad tog
iskren zauvek ostaću,
a sudiće nam Bog.
Da li se pokaješ makar
kad pred tobom je moja slika
nadam se da znaš da u Raj odlaze
samo duše pravednika.
Milovan Petrović
Jedne se oči noćas gase, iz njih uteče poslednji sjaj a jedna suza bistra i vrela nasluti da je životu kraj. Umorni starac oči sklapa ali mu sećanje ne da mira, na kraju svome početak sanja, on mladost svoju isčezlu sniva. Seća se svoje mladosti sretne, u punoj snazi, moćan i lep pred … Настави са читањем “Jedne se oči noćas gase – Nenad Đekić”
Jedne se oči noćas gase,
iz njih uteče poslednji sjaj
a jedna suza bistra i vrela
nasluti da je životu kraj.
Umorni starac oči sklapa
ali mu sećanje ne da mira,
na kraju svome početak sanja,
on mladost svoju isčezlu sniva.
Seća se svoje mladosti sretne,
u punoj snazi, moćan i lep
pred sobom vidi livade cvetne
za starost beše on gluv i slep.
Život je kratak, misli u sebi,
brzo se smenjuju leta i zime.
Na kraju odeš, više te nema,
ostaće samo, dela i ime.
Jedne se oči noćas gase,
vatreni sjaj im nebo ote.
Kažu, da tako nastaju zvezde,
od duša mrtvih one se rode.
ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ Заковах отиске стопала на капиџик и младо врбље ђурђевданско којим попрсках говеђа леђа посадих онамо где мишљах да је међа мога номађења Забравих љубав у сенкама дудова и гнездима голубова Прострех своја сништа на каменим спрудовима босоног у прегорела стрништа и успомене у разбој пред ускрс утках Сада над свиме постављам страже док … Настави са читањем “ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ – Срећко Симић”
ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ
Заковах отиске стопала
на капиџик
и младо врбље
ђурђевданско
којим попрсках говеђа леђа
посадих
онамо где мишљах да је међа
мога номађења
Забравих љубав
у сенкама дудова
и гнездима голубова
Прострех своја сништа
на каменим спрудовима
босоног у прегорела стрништа
и успомене
у разбој пред ускрс утках
Сада над свиме постављам страже
док са мном к`о сенка корача страх
да ће све што ми је најдраже
можда отићи у ветар и прах.
ВОЛИМ ДА ВОЛИМ! Волим неверујуће, онолико колико волим себе, и све око себе… Као васцели свет… Јер најлакше је оптужити! Та љубав храни моје постојање, даје смисао моме животу, и без ње ја бих постала исто што и многи… НЕВЕРУЈУЋА!!!! А, то, то би ме убило и зауставило проток сваке искре светлости, која допире до … Настави са читањем “ВОЛИМ ДА ВОЛИМ!…..Миладиновић Сандра…Мајра”
ВОЛИМ ДА ВОЛИМ!
Волим неверујуће,
онолико колико волим себе,
и све око себе…
Као васцели свет…
Јер најлакше је оптужити!
Та љубав храни моје постојање,
даје смисао моме животу,
и без ње ја бих постала
исто што и многи…
НЕВЕРУЈУЋА!!!!
А, то, то би ме убило
и зауставило проток
сваке искре светлости,
која допире до моје душе…
Све моје наде сливају
се у једну једину жељу..
да постојим, и да док постојим
живим не стидећи се свога
постојања…
Да дишем и да док дишем
трудом заслужујем сваки делић секунде
у тежњи да постанем бољи човек..
Па иако погрешим, поклекнем,
полако устанем и кренем даље…
Волим да говорим и док говорим
крепим душу изреченим речима
јер су заиста њен део,
потекле из њене суштине,
са самог њеног изворишта…
а не да су пуко понављање прочитаног…
Волим да патим,
и да док патим шапућем грленим
гласом сличном жубору воде,
који се у измаглици додирује са
граном од бора и спознаје
стварност обојену
бојама љубави!
ВОЛИМ ДА ВОЛИМ!
(с) Миладиновић Сандра
Ako me nekada sretneš zamišljenog u svome jadu znaj da je samo trenutak slabosti ja nikad ne gubim nadu. Ako mi u oku vidiš sjaj suze od tuge stare to nije ništa trajno u meni to je od dima cigare. Ako ne odeš odmah ništa se desiti neće kucaće srce i dalje naš … Настави са читањем “AKO ME NEKADA SRETNEŠ – Milovan Petrović”
Ako me nekada sretneš
zamišljenog u svome jadu
znaj da je samo trenutak slabosti
ja nikad ne gubim nadu.
Ako mi u oku vidiš
sjaj suze od tuge stare
to nije ništa trajno u meni
to je od dima cigare.
Ako ne odeš odmah
ništa se desiti neće
kucaće srce i dalje
naš susret preživeće.
A kada nestaneš negde
iz moga vidokruga
nestaće s tobom i seta
nestaće sa tobom tuga.
Pa ipak i posle svega
živeću za novi susret sa tobom
možda je tuga potreba moja
možda se hranim sa bolom.
Milovan Petrović
SOKO Mogu da kažem mogu biti srećna mogu leteti… Želim nestati želim se vratiti… Drugi će biti srećni Želim te u snu dozvati… Dočekala me hladna stvarnost, probudi me mrtav talas. Ja volim… Gaga 1994 RUŽA U uglu jedne sobe jedne kuće ja sedim pitam se dal sam to ja… dal je to on bio … Настави са читањем “TRI PESME-OVAKO JE SVE POČELO”
SOKO
Mogu da kažem
mogu biti srećna
mogu leteti…
Želim nestati
želim se vratiti…
Drugi će biti srećni
Želim te u snu dozvati…
Dočekala me hladna stvarnost,
probudi me mrtav talas.
Ja volim…
Gaga 1994
RUŽA
U uglu jedne sobe
jedne kuće
ja sedim
pitam se dal sam to ja…
dal je to on bio
dal je tu?
Ne čuje se odgovor
samo vidim
prolivenu crvenu boju
probodenog srca…
Gaga 1994
kolle
Spustio se oblak
na moje čuke
sećam se
bila je nedelja
kad sam te upoznala.
Pišeš šesme čula sam.
Bila sam srećna
što sam upoznala
nekog poput sebe.
Spuštale su se zavese
jedne male pozornice
jednog malog života
jedne jeseni
i dolazili novi dani.
Polako ali sigurno
počela sam te poznavati
nije bilo teško shvatiti te
jer smo slični.
Ali teško pomoći ti
oko problema.
Jer ih i ja isto tako
pesnički teško rešavam
teško se borim sa tobom.
Nežno je tvoje lice i ruke
kojima se najviše divim
jer pišu.
Zbunjenost,odlika svakog pesnika
pa i tebe
tako ti dobro stoji.
Znam sklon si promenama.
Juče si se šišao
uneo si novinu u sebe
u svoj život
tako ti je prijalo.
Kad bih mogla
tvojim princezama
da kažem
kakvo si ti biće
jer te savršeno shvatam
letele bi ko
pčelice na cvet.
Problem je u tome
što samo prijatelji
najbolje shvaćaju
ali ne prijatelji sa ulice
iz odžaka,sa njive
već prijatelji
kojima veruješ
dobrim prijateljima.
Previše si osećajan
i gledaš da nikad
nikog ne povrediš.
Grešiš dragi moj prijatelju
nisu svi tako dobri
al takvi smo mi pesnici.
Ali nemoj dopustiti
da drugi vide
tvoj strah i nesigurnost
jer bih mogli da
na ruševinama tvoje nesreće
grade temelje
svoje sreće
A sada pokušaj
da živiš kao
što si pre živeo
život će proći.
Spustio se oblak na moje čuke.
GAGA 1994.g
Vraćamo se kući posle mnogo leta u grudima praznina, tuga, jad i seta. U svet smo poneli mladost, nade, snove, a nazad vraćamo, života reslove. Proguta nam mladost ta daljina kleta ostaše nam snovi negde na kraj sveta. Džepovi su puni novčanica raznih, ali smo u duši nesrećni i prazni. Krasila nas mladost kad krenusmo … Настави са читањем “VRAĆAMO SE KUĆI – Milovan Petrović”
Vraćamo se kući
posle mnogo leta
u grudima praznina,
tuga, jad i seta.
U svet smo poneli
mladost, nade, snove,
a nazad vraćamo,
života reslove.
Proguta nam mladost
ta daljina kleta
ostaše nam snovi
negde na kraj sveta.
Džepovi su puni
novčanica raznih,
ali smo u duši
nesrećni i prazni.
Krasila nas mladost
kad krenusmo “gore”,
a sada nam lice
išarale bore.
***
Ma… ja tužan nisam
zbog bora ne patim
srećan sam zbog toga
što ću da se vratim.
Milovan Petrović
Čovek je rođen da umre. To je rečenica koju mnogi ponavljaju kao naučni dokaz. Izgovorim je lagano, reč po reč na slogove i osetim da mi ne ide. Čovek je rođen, u redu. Da umre, takođe. Ipak, kad to spojim, ispadne mi zub. Čvrsto sam odlučila da sve još detaljnije protumačim. Toliko čvrsto kao stisnuta … Настави са читањем “ČVRSTO – Marina Adamović”
ЗА ВЕЛИГДАН Опет за ускрс отворисмо капије и светлост давнашња на сваком цвету успе да разлије радост ускрснућа. Опет се сабрасмо, оживе кућа и све приче живота изговорисмо рукама, очима, сузом и смехом Опет се окуписмо под старом стрехом да детињства оживимо да се рађамо, и умиремо да друге ил` себе кривимо. У вину испљунемо … Настави са читањем “ЗА ВЕЛИГДАН – Срећко Симић”
ЗА ВЕЛИГДАН
Опет за ускрс отворисмо капије
и светлост давнашња
на сваком цвету успе да разлије
радост ускрснућа.
Опет се сабрасмо, оживе кућа
и све приче живота изговорисмо
рукама, очима, сузом и смехом
Опет се окуписмо под старом стрехом
да детињства оживимо
да се рађамо, и умиремо
да друге ил` себе кривимо.
У вину
испљунемо нечију и своју истину
да смо погодили или промашили животе.
И опет се дуго, дуго растајасмо
и ником се од нас уздах не оте
око не засузи.
Сада у ничије поноћи
пребиремо у тузи
док свака несмотрена реч одјекује у самоћи
и шапуће к`о стара гатара у длан
опет ће доћи
опет за Ускрс, за ВЕЛИГДАН!