Jedne se oči noćas gase – Nenad Đekić

Jedne se oči noćas gase,

iz njih uteče poslednji  sjaj

a jedna suza bistra i vrela

nasluti da je životu kraj.

Umorni starac oči sklapa

ali mu sećanje ne da mira,

na kraju svome početak sanja,

on mladost svoju isčezlu sniva.

Seća se svoje mladosti sretne,

u punoj snazi, moćan i lep

pred sobom vidi livade cvetne

za starost beše on gluv i slep.

Život je kratak, misli u sebi,

brzo se smenjuju leta i zime.

Na kraju odeš, više te nema,

ostaće  samo, dela i ime.

Jedne se oči noćas gase,

vatreni  sjaj im nebo ote.

Kažu, da tako nastaju zvezde,

od  duša mrtvih one se rode.