Добродошли!
OKTOBAR – L.Simić U moja dva bistra oka visoko iznad zemlje pleše lepota jeseni. Posebnom ljubavlju grlim čoveka u tebi Nećeš voleti ovu pesmu, kao što ja ne volim svoje pesme, jer su jednolično korito ustajale vode u liku tvom. Ne znam kojim kanalima ulaziš u moj život, ali tvoja prisutnost je uvek sveža. … Настави са читањем “Oktobar – L.Simić”
OKTOBAR – L.Simić
U moja dva bistra oka
visoko iznad zemlje
pleše lepota jeseni.
Posebnom ljubavlju grlim
čoveka u tebi
Nećeš voleti
ovu pesmu,
kao što ja ne volim svoje pesme,
jer su jednolično korito
ustajale vode
u liku tvom.
Ne znam kojim kanalima
ulaziš u moj život,
ali tvoja prisutnost je
uvek sveža.
Proći će ovaj
oktobar, novembar… i ovaj život,
samo će ljubav
sveta i čista OSTATI
МИРИСИ ДОЛА – Миладиновић Сандра Мајра Шушти ми лишће под стопалима, сећа на једну давну причу, давну ми причу пред очи ниже, пред очи усуд семена ничу… И магла нестаје јутарњег свитања, шире се зенице као да гледају, као да гледају поља што орише, поља што орише и мира не дају… То слика беше орних … Настави са читањем “Pesme oktobra 2016 bira – Lepa Simić”
МИРИСИ ДОЛА – Миладиновић Сандра Мајра
Шушти ми лишће под стопалима,
сећа на једну давну причу,
давну ми причу пред очи ниже,
пред очи усуд семена ничу…
И магла нестаје јутарњег свитања,
шире се зенице као да гледају,
као да гледају поља што орише,
поља што орише и мира не дају…
То слика беше орних лутања,
када тек спознах пролећа блистање
пролећа блистање за само три дана,
за само три дана заблуди листање!
Пролистах и ја са њиме тада,
свици најавише летње магије,
летње магије са топлим кишама,
са топлим кишама и струне шаргије!
Струне ме шаргије и сада вијају,
и ова јесен ко’ она давна,
ко’ она давна косу ми мрси,
косу ми мрси та жива рана…
Тихо долази вече лутања,
вече лутања што звезде ниже,
што звезде ниже једну до друге,
једну до друге да су што ближе…
Бојим се понекада ове најезде,
ове најезде јесењих кола,
јесењих кола што заборављају,
што заборављају мирисе дола!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
MAJKO – MILKA VUKIĆ.V
„ljubav za Ljubav“
.
Odmaraj umorna mučenice
Bolne su tvoje umorne ruke……
Preteška je ova mramorna ponjava…
Oko tebe travuljina nepokošena…
Ništa nije kako treba. ..
Ljudstva nema…ni ptica, ni pčela…
Nisam ni ja na temelju k’o nekada.
Majko moja daleko sam.
Ne znam gdje sam…?!
Strani ljudi uvjek u stranu gledaju.
Tuđe ulice se teško prelaze…
Na riječ pozdrava ne odaziva se…
Novonastali dani samnom su zaorali
Nemaju ni pauze da se nervi ohlade.
Ustani majko, molim te,
Bar jednom zagrli me
Samo trenutak-dva kad bih te ugledala…
Znala bih “da li sam ja – ja”?!
Često neka “luda” izgubljeno me gleda
Ogledalo se iskreno čudi
Luda ne ume da progovori
Pogledaj me majko,
Duša ti srcem sija,
Gde si majko najmilija?
Majka si oduvek bila,
Majka si!
Majko mila!?
KRAJ – DALIBORKA PITULIĆ
Poput peščanih zrna
promakao si kroz čežnjive mi prste.
Nalik opseni,
što privid svoj tek sada otkriva,
nemo stoji tvoja nedodirljiva prilika.
Od tebe samo tišina
kao odgovor stiže,
na silne moje krike
i svu kipuću mi bol.
Samo muk puštaš
u pravcu mojih drhtavih grudi,
gde si sami prah za sobom ostavio…da ćuti.
Udaram.
Grebem i ujedam…goli kamen.
Silne reke suza
mešaju se sa krvavim potocima
i umiru tu,
na smrtno hladnim mi usnama.
Utihnula je vatra.
Zgasnuo je žar.
U očima ne vidim ti
na šta si nekada poljupcima se kleo.
Samo tišina.
I tvoja odluka…da je kraj…
KARMA – NENA MILJANOVIĆ
u životu pre ovoga (i pre tebe)
bila sam biljka
bez sposobnosti da osetim bol
trajanje bez (o)sećanja
ni ljubav ni mržnja
ćutanje
po karmi
u novom životu isplaćujem stari
mora da su bili vekovi biljne letargije i tišine
otuda sve ove bujice stihova tebi
otuda i sav ovaj bol
zbog nepoklapanja naših vremena
jer u ovom životu
nisam ti bila a bio si mi
verujem
da sam bila trave vlat ili vres
a ti
mora da si prethodno bio čovek
od poetske reči i od ljubavi
i sad si tek
ono što sam pre tebe bila ja
prozno ništa
i nikad i neće biti više
jer po karmi
kad zadužuješ ti razdužujem ja
a ipak
želim da se rađam
i u svakom životu da sretnem tebe
i da te volim i da me ne voliš
i da plačem
da bih pevala
kad umrem
da ne umrem sasvim
СЕЛО МОЈЕ, ГАВРАНОВО ГНЕЗДО – Драгојло Јовић Село моје оплакују кише, Јер у њему нема никог више, Само неки нови су чувари, Миш по земљи, на небу Гаврани. Гледам поља, трава не кошена, Воћњацима старим, воћка осушена, Не чују се звона од оваца, По авлији змија, језиком палаца. А плотови пали на све стране, Мојој трешњи … Настави са читањем “Pesme nedelje septembra 2016 bira – Lepa Simić”
СЕЛО МОЈЕ, ГАВРАНОВО ГНЕЗДО – Драгојло Јовић
Село моје оплакују кише,
Јер у њему нема никог више,
Само неки нови су чувари,
Миш по земљи, на небу Гаврани.
Гледам поља, трава не кошена,
Воћњацима старим, воћка осушена,
Не чују се звона од оваца,
По авлији змија, језиком палаца.
А плотови пали на све стране,
Мојој трешњи осушене гране,
Од самоће увенула стара,
Гране су јој станиште Гаврана.
Кућа родна времену пркоси,
Још у себи неку наду носи,
Да ће недра опет бити пуна,
Јер не беше рата, нит сељачка буна.
Да ли беху грешке ил вртешке тешке,
Кад мој сељак реши да нестане пешке,
Да низводно путеви га воде,
Да под туђим небом деца му се роде.
Где се чини да је мекши хлеба,
И где тражиш парче свога неба,
Где га вазда за дођоша зову,
Где му кривњу стално траже нову.
И сва наша поколења нова,
Тамо негде дођоши ће бити,
Залогаји грки и њих ће пратити,
Све им је при руци ал ничега нема,
Док на трешњи Гавран ново гнездо спрема.
© Драгојло Јовић
ZIMSKO JUTRO – IVAN GAĆINA
Utonulo jutro u zimske tonove,
u kućnoj toplini uspomene vriju,
s izgubljenih staza ugoda zove,
preko gorkih rana oči suze liju.
Ognjište podari žarke plamenove,
beskrajni trenuci s bolima biju,
razbuktale strasti zadiru u snove,
pahuljice meke tajne srca kriju.
Na nebu scene nijemoga teatra,
zadivljeno oko snježne čari gleda,
u grudima ljubav peče kao vatra.
Zagrnula mašta samoću od leda,
na ponoru duša ljepotu promatra,
sjećanja uz plamen postaju blijeda.
КАД СЕ ПРОСИ КОСОВКА ДЕВОЈКА
SREĆKO SIMIĆ
Када у ковчегу
Замиришу дуње међу кошуљама
И јелек се раскопча
Пошаљи ми просце
Нека на девојачкој капији пушка груне
Нека се закуне
Срце твоје
Да ће заувек бити моје
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити
Када са брега
Замиришу плави снегови
И мраз заледи реку
Ти по мене дођи
Замолићу месец да за облак зађе
Да ме срдити брат не нађе
Док за тебе
Бело грло будем спремала
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити
Када с пролећа
Бехар се простре низ пропланке
када косе расплетем низ груди бујне
са врелих ногу развежем опанке
одведи ме
Нек се не љути отац мој ни моје село
Када напустим мајку и кућни праг
Када на грло моје бело
Твојих усана оставиш траг
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити
Када божурови у житу поцрвене
На зденцу хладном
Док умивам грло и лице
Ти дођи по мене
И нек се не љуте жетеоци и косци
Што крчаг воде моје им руке не носе
У поље божурова дошли су просци
Од зрелог жита да ме испросе
А ја ћу ти верна бити
У постељи и над колевком
И стару ти мајку служити
Оцу руке љубити
ZAROBLJENA U VREMENU – NENAD ĐEKIĆ
Krhka i nežna, ranjenog srca,
usnula sama u svome snu.
Budna sanja daleke snove,
da nekoga voli i neko da voli nju.
Ruska princeza,časna i čedna,
misli je stežu kad padnu noći.
Tad slana suza potapa nebo
utkano brižno u njene oči.
Rođena kasno, u pogrešno vreme,
liku je njenom mesto u knjizi,
koju je nekad pisao Tolstoj
ljubavlju slomljen, bedan u krizi.
Zaneta, brižna šeta kraj reke,
na vodi je oslikan mesec u noći.
sa nadom čita reči iz pisma:
“Čekaj me, ja ću sigurno doći.”
Skupiše nas u “torove” kao uvek što su znali nagradiše gorkom kafom da bi bajku ispričali: “Dolazi nam bolje vreme raditi se više neće roboti će znoj svoj liti a vi ćete “brati cveće”. Živećete k’o u raju novca biće pune vreće oni će vam Raj doneti blistaćete svi od sreće”. ————————- Da nam robot … Настави са читањем “RADNIČKA PESMA – Milovan Petrović”
Skupiše nas u “torove”
kao uvek što su znali
nagradiše gorkom kafom
da bi bajku ispričali:
“Dolazi nam bolje vreme
raditi se više neće
roboti će znoj svoj liti
a vi ćete “brati cveće”.
Živećete k’o u raju
novca biće pune vreće
oni će vam Raj doneti
blistaćete svi od sreće”.
————————-
Da nam robot prvi stiže
nekako se brzo dozna
niko od nas nije znao
da budućnost stiže grozna.
Prvu grupu tad poslaše
u “Raj” koji oni zvaše
izgubiše ljudi pos’o
i bez plate svi ostaše.
Tuga, jad se useliše
u radničke tada duše
uspeli su neki naš “Raj”
fabrikanti da poruše.
Pitasmo ih šta se desi
zar Raj više nije tema?
rekoše nam:
“Raj je mali.
Za sve tamo mesta nema”.
Milovan Petrović
Uzorao, posejao nadao se dobrom rodu, u oblake zagledao: “Ne donos’te nepogodu”. Oblaci se potrudiše nevremena nije bilo, nešto drugo nam se desi nije nam se posrećilo. Ovog puta nepogoda zadesi nas s’ druge strane, oboriše cenu roda neke nama face znane. Sad tugujem nad sudbinom u bescenje sve sam prod’o, banke su me sada … Настави са читањем “RATAREVA TUGA – Milovan Petrović”
Uzorao, posejao
nadao se dobrom rodu,
u oblake zagledao:
“Ne donos’te nepogodu”.
Oblaci se potrudiše
nevremena nije bilo,
nešto drugo nam se desi
nije nam se posrećilo.
Ovog puta nepogoda
zadesi nas s’ druge strane,
oboriše cenu roda
neke nama face znane.
Sad tugujem nad sudbinom
u bescenje sve sam prod’o,
banke su me sada stisle
u veliki minus odo’.
Ipak nije svima isto
neki su se radovali
rodilo je njima dobro
a da nisu zasejali.
Sad sejati više neću
u dobiti nemam sreće,
zbog mog znoja što ga prolih
radovat’ se drugi neće.
Milovan Petrović
Neki bi zlobnici da me linčuju kažu da loša mi tema svaka, a ja sam samo običan čovek pesnik i pisac radnika, seljaka. Njima se kažu ništa ne sviđa i bolje da više ništa ne pišem, a ono što već ranije napisah bolje bi bilo da odmah izbrišem. A mene bole radničke rane i nosim … Настави са читањем “ZLOBNICI – Milovan Petrović”
Neki bi zlobnici da me linčuju
kažu da loša mi tema svaka,
a ja sam samo običan čovek
pesnik i pisac radnika, seljaka.
Njima se kažu ništa ne sviđa
i bolje da više ništa ne pišem,
a ono što već ranije napisah
bolje bi bilo da odmah izbrišem.
A mene bole radničke rane
i nosim teret svakog seljaka,
ja nisam pesnik visokog društva
već pesnik okolnih brežuljaka.
Nek’ se ne trude, pisaću dalje
o tuzi, sreći, radničkom jadu,
pa i o seljaku, rodnome polju
i o njegovom težačkom radu.
Neverne tome nek od sad znaju
da moja reč je u pesmi svaka,
pisana srcem običnog čoveka
i rukom jednog radnika seljaka.
Milovan Petrović
Nedavno sretoh poznanika starog ni za šta nije imao dar, svi su se nekad smejali njemu, a on nam posta političar. Nismo se zaista videli dugo, pitam ga kako živi sad, reče mi da je postao “neko” i da je njegov čitav grad. Kaže da čita pesme moje i da zaista imam dar: “Bio bi … Настави са читањем “NEDAVNO SRETOH POZNANIKA STAROG – Milovan Petrović”
Nedavno sretoh poznanika starog
ni za šta nije imao dar,
svi su se nekad smejali njemu,
a on nam posta političar.
Nismo se zaista videli dugo,
pitam ga kako živi sad,
reče mi da je postao “neko”
i da je njegov čitav grad.
Kaže da čita pesme moje
i da zaista imam dar:
“Bio bi pesnik veliki,… na glasu,
piši ljubavne i bićeš CAR”.
Znam šta je mislio i bi mi krivo
ja nisam pesnik iz njihove krletke,
moje bi pesme i iz kazamata,
prkosno izašle kroz rešetke.
Mnogi bi hteli da svoj stil menjam
da pišem ono šta oni žele,
a ja ću biti slobodan i bridak
pa makar gledao zidove bele.
Nasmejah se samo poznaniku starom
zaista ni za šta nemade dar,
šta bi to drugo mogao biti,
već samo lokalni političar.
Ni ova pesma ljubavna nije,
možda i nisam baš u pravu,
ali je eto ipak posvetih
jednom političaru u lokalu.
Milovan Petrović
МИРИСИ ДОЛА Шушти ми лишће под стопалима, сећа на једну давну причу, давну ми причу пред очи ниже, пред очи усуд семена ничу… И магла нестаје јутарњег свитања, шире се зенице као да гледају, као да гледају поља што орише, поља што орише и мира не дају… То слика беше орних лутања, када тек спознах … Настави са читањем “МИРИСИ ДОЛА…..Миладиновић Сандра Мајра”
МИРИСИ ДОЛА
Шушти ми лишће под стопалима,
сећа на једну давну причу,
давну ми причу пред очи ниже,
пред очи усуд семена ничу…
И магла нестаје јутарњег свитања,
шире се зенице као да гледају,
као да гледају поља што орише,
поља што орише и мира не дају…
То слика беше орних лутања,
када тек спознах пролећа блистање
пролећа блистање за само три дана,
за само три дана заблуди листање!
Пролистах и ја са њиме тада,
свици најавише летње магије,
летње магије са топлим кишама,
са топлим кишама и струне шаргије!
Струне ме шаргије и сада вијају,
и ова јесен ко’ она давна,
ко’ она давна косу ми мрси,
косу ми мрси та жива рана…
Тихо долази вече лутања,
вече лутања што звезде ниже,
што звезде ниже једну до друге,
једну до друге да су што ближе…
Бојим се понекада ове најезде,
ове најезде јесењих кола,
јесењих кола што заборављају,
што заборављају мирисе дола!
(с) Миладиновић Сандра Мајра
“ljubav za Ljubav” . Odmaraj umorna mučenice Bolne su tvoje umorne ruke…… Preteška je ova mramorna ponjava… Oko tebe travuljina nepokošena… Ništa nije kako treba. .. Ljudstva nema…ni ptica, ni pčela… Nisam ni ja na temelju k’o nekada. Majko moja daleko sam. Ne znam gdje sam…?! Strani ljudi uvjek u stranu gledaju. Tuđe ulice se … Настави са читањем “MAJKO -Milka vukic v.”
“ljubav za Ljubav”
.
Odmaraj umorna mučenice
Bolne su tvoje umorne ruke……
Preteška je ova mramorna ponjava…
Oko tebe travuljina nepokošena…
Ništa nije kako treba. ..
Ljudstva nema…ni ptica, ni pčela…
Nisam ni ja na temelju k’o nekada.
Majko moja daleko sam.
Ne znam gdje sam…?!
Strani ljudi uvjek u stranu gledaju.
Tuđe ulice se teško prelaze…
Na riječ pozdrava ne odaziva se…
Novonastali dani samnom su zaorali
Nemaju ni pauze da se nervi ohlade.
Ustani majko, molim te,
Bar jednom zagrli me
Samo trenutak-dva kad bih te ugledala…
Znala bih “da li sam ja – ja”?!
Često neka “luda” izgubljeno me gleda
Ogledalo se iskreno čudi
Luda ne ume da progovori
Pogledaj me majko,
Duša ti srcem sija,
Gde si majko najmilija?
Majka si oduvek bila,
Majka si!
Majko mila!?
.
Vrela suza oči natapa,
Poznati dodir obraza predraga
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, се ове 2016. године на Сајму књига и издаваштва Расинског округа – РАСИНСКИ ЦВЕТ 2016 представило се са својих 15 књига, односно часописа: Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 4; Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 5/6; Часопис за поезију – ПоезијаСРБ – Број 7; … Настави са читањем “Промоција издања ПоезијеСРБ на Сајму књига Расинског округа 2016.”
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, се ове 2016. године на Сајму књига и издаваштва Расинског округа – РАСИНСКИ ЦВЕТ 2016 представило се са својих 15 књига, односно часописа:
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Промоцију наведених књига поезије, романа и часописа водио је и осмислио Љубодраг Обрадовић – председник Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, у сарадњи са Гораном Минићем из Бруса. Технички је промоцију водио Марко Вишњић из Културног центра Крушевац.