BLAG MI BUDI GOSPODE – Nena Miljanović

Kad me u nebo i nepovrat vineš Gospode Smiluj se očima mojim pesničkim I zakloni za guste oblake plavu dolinu suza Iz hladnih i praznih visina Nek mi se ne otima pogled (i duša nek mi se ne otima smirenju) Iznad polja zelenih i voda plavetnih Nek mi se sunca zlatni zrak I mesečine bele … Настави са читањем “BLAG MI BUDI GOSPODE – Nena Miljanović”

Kad me u nebo i nepovrat vineš
Gospode
Smiluj se očima mojim pesničkim
I zakloni za guste oblake plavu dolinu suza
Iz hladnih i praznih visina
Nek mi se ne otima pogled
(i duša nek mi se ne otima smirenju)
Iznad polja zelenih i voda plavetnih
Nek mi se sunca zlatni zrak
I mesečine bele srebrni prah
Ne takne pamćenja podsećanjem
Na sveti i svetli život
U jutra (koja mi više neće svanuti)
Kad svetlost krilima raznose raspevane laste
I rasipaju novu nadu po novom danu
Ili kad vlažan od rose mesečev zrak
Kapatke biserne prospe po bujnim travama
I po gresima tajnih ljubavnika

Blag mi duši budi
Gospode
Kad umrem
Pomozi mi (ne)verujućoj
Hram prirode da zaboravim
I molitve ljubavi u mojim napisanim pesmama
I kletve u nenapisanim
Ukleta
Da u kapi kiše vidim sve vode sveta
I u peska zrncetu strašnu lepotu pustinje
I da verujem u ljubav
I kad su samo slovo mojih pesama
Prokleću Te
Ne što sam umrla
Već što sam živela
I volela
I bila
Bila…
…Uučini da Ti zaboravim

Pesnička republika i DVE MADONE – Eleonora Luthander

DVE MADONE Radovanu Vlahoviću Dve madone ne zna se koja je mlađa ne zna se ko je koga rodio dve koke starije od jaja Dve madone u novom svetskom poretku sa pasošem Pesničke Republike prelaze granice dozvoljenog U kvadratu pustinje za njih je podignut grad srcoliki pečati dobrodošlice za dve madone vize za raj Vrijediš … Настави са читањем “Pesnička republika i DVE MADONE – Eleonora Luthander”


DVE MADONE

Radovanu Vlahoviću

Dve madone
ne zna se koja je mlađa
ne zna se ko je koga rodio
dve koke starije
od jaja

Dve madone
u novom svetskom poretku
sa pasošem
Pesničke Republike
prelaze granice dozvoljenog

U kvadratu pustinje
za njih je podignut grad
srcoliki pečati dobrodošlice
za dve madone
vize za raj

Vrijediš Elo za tri
muške glave
čista matematika

Dve madone –
šest muškaraca putuju

Ratuju, rade i grade
i ruše kad treba

Šest muških pametnih glava
dve madone
osam ljudi
šesnaest nogu
šesnaest ruku
da brane čiste duše
dve madone

© Eleonora Luthander

Dragi Ljubo,

Nadam se da ti je 2017. godina počela lepo da se nastavila još lepše. Čestitam ti na najnovijem časopisu posvećenom Moravi. Verujem da i tu ima mojih pesama, (nagradjenih). Šaljem ti prilog za Sajt, ako ti se dopadne. Nova pesma i obaveštenje da sam postala ambasador Pesničke republike za Švedsku.

Prilažem i novu fotografiju Aleksandre i mene kao ilustraciju za pesmu.

Iskreno tvoja, Eleonora

“Pesnička republika”

“Pesnička republika” je simbolička država svih pesnika. Ima sve atribute države – ustav, himnu, predsednika, vladu, ambasadore, počasne konzule… Dužnost predsednika, vlade, ali i državljana jeste da svugde i na svakom mestu afirmišu poeziju. Za predsednika je imenovan pesnik Simon Grabovac, za ambasadore i počasne konzule brojni pesnici iz stranih država, dok je za himnu odabrano “Banatsko veliko kolo”. Vladu “Pesničke republike” čine: dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović Filipov i Jovan Gvero. Ova manifestacija proistekla iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala, koji “Banatski kulturni centar” (BKC) iz Novog Miloševa tradicionalno organizuje na Salonu knjige, u saradnji sa Novosadskim sajmom.” Настави са читањем “Pesnička republika i DVE MADONE – Eleonora Luthander”

LACRIMOSA ZA STIH – Nena Miljanović

Homerovska suza Za moje pesničke oči Slepe za boje posle tebe Sivi su sad Moji nekad spektralni stihovi I sunca i kiše su takvi A bili su razdragano žuti i smirujuće plavi Beznadežno je bezbojan Moj sadašnji samački svet Žalosni su Kliktavi šareni detlići u prsima I ribe crvenperke u virovima utrobe Tuguju Nevidljivi mom … Настави са читањем “LACRIMOSA ZA STIH – Nena Miljanović”

Homerovska suza
Za moje pesničke oči
Slepe za boje posle tebe
Sivi su sad
Moji nekad spektralni stihovi
I sunca i kiše su takvi
A bili su razdragano žuti i smirujuće plavi
Beznadežno je bezbojan
Moj sadašnji samački svet
Žalosni su
Kliktavi šareni detlići u prsima
I ribe crvenperke u virovima utrobe
Tuguju
Nevidljivi mom praznom pesničkom oku
Tugujem i ja sa njima
Za iščezlim spektrom ljubavi

Bez tvojih očiju (i mene u njima)
Nemam čim (ni sa kim)
Da vidim sedam nijansi radosti
Nedostaje mi
Pogled na postojanje deljen sa tobom
I isto viđenje
Veličanstvenih smena svetlosti
U purpurni suton i tirkiznu  zoru
Kad je ceo Svemir bio dugin luk
Između tvojih i mojih očiju
Više nije
Sve se slilo u sivilo
Izgubila sam
Poetsku sposobnost da prođem ispod duge
Korakom od sedam godina unazad
Ne mogu da nađem tebe negdašnjeg trag u sebi
Čak ni tragom ove lacrimose
Rasplinute
U izbledelim  bojama života

Село рода ( Тараш )

У нашем селу деси се згода и плану љубав између рода. Oзбиљне намере показа своје мужјак без мана, лепи Првоје. За трен окупи дружину стару са раним пролећем…испроси Мару. Мара пристаде истога трена беше до звезда заљубљена. На гозби оркестар врабаца свира, прелећу званице поља кромпира. И сасвим случајно краљевским летом причу о себи проносе … Настави са читањем “Село рода ( Тараш )”

У нашем селу деси се згода
и плану љубав између рода.
Oзбиљне намере показа своје
мужјак без мана, лепи Првоје.

За трен окупи дружину стару
са раним пролећем…испроси Мару.
Мара пристаде истога трена
беше до звезда заљубљена.

На гозби оркестар врабаца свира,
прелећу званице поља кромпира.
И сасвим случајно краљевским летом
причу о себи проносе светом.

Пером се ките чланци о пару,
насловне стране сликају Мару.
У село Тараш путеви воде
навире народ да види роде.

Године среће заједно броје
драга нам Мара и драги Првоје,
Ти мили путници небеског свода
што гнездо свише у селу рода.

SVILA JASTUKA GROBA MOG – Nena Miljanović

nema u tome nimalo poezije što ti (ne)moćna mesečina kroz otvoren prozor natapa postelju u kojoj spavaš snom bivšeg grešnika ti odavno ne sanjaš detinjarije kao što su poetski prizori prirode i prazne pesničke predstave o ljubavi ne sanjam ni ja budna naslonjena na smešan mesečev zrak i oslonjena na tvoje utrnulo rame gledam te … Настави са читањем “SVILA JASTUKA GROBA MOG – Nena Miljanović”

nema u tome nimalo poezije
što ti (ne)moćna mesečina
kroz otvoren prozor natapa postelju
u kojoj spavaš snom bivšeg grešnika
ti odavno ne sanjaš detinjarije
kao što su poetski prizori prirode
i prazne pesničke predstave o ljubavi
ne sanjam ni ja
budna
naslonjena na smešan mesečev zrak
i oslonjena na tvoje utrnulo rame
gledam te kako spavaš
i slušam najveću poemu ljubavi
koju mi neće priznati suptilni čitaoci
jer nema nimalo poezije
u šumu tvoga disanja
što prelazi u lako hrkanje
teško da išta uzvišeno ima
kad te ovlaš dodirnem da se okreneš i prestaneš
i ti me nesvesno dotakneš usnama
usnuo
u ovoj prostoj priči o potrošenih dvoje
i neistrošenoj proznoj niti o običnom životu
(koji nemam sa tobom)
a kojom vezem svilen jastuk groba mog
na tvome ramenu
daleko od poezije
i njenih (ne)utešnih laži o ljubavi

Beskrupulozan Zorana Jovikić

Beskrupulozan Da li da uračunam tvoju mladost? Da li i dečiju radost? Ali godine ti već brojiš, kažeš ničega se ne bojiš. Misliš da sve znaš, druge iskorišćavaš,a malo šta daš. Godine su ipak samo broj, ali ti skrupula nemaš,druže moj. Pitanje se postavlja da li i znaš šta su? Da li mogu da se … Настави са читањем “Beskrupulozan Zorana Jovikić”

Beskrupulozan

Da li da uračunam tvoju mladost?

Da li i dečiju radost?

Ali godine ti već brojiš,

kažeš ničega se ne bojiš.

Misliš da sve znaš,

druge iskorišćavaš,a malo šta daš.

Godine su ipak samo broj,

ali ti skrupula nemaš,druže moj.

Pitanje se postavlja da li i znaš šta su?

Da li mogu da se nauče i poprave ovu priču našu?

Od malih nogu one se uče i stiču,

a tebi,mali moj,godine za to ističu.

Brzo se okreni oko sebe druže moj,

jer život prolazi,a on nosi samo jedan,adekvatan broj.

Zorana Jovikić