САМОЋА и УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић – Две песме на исту тему

САМОЋА Свако је од нас сам, у животу пролазном! А срце неће да зна , да искушења и бол, жељеног живота, мељу нас дневно, ко камен проју! Свако је од нас сам, сваку ноћ и сваки дан! Само понекад, на трен се учини, да спокојства има. Свако је од нас сам, мада ветрови, кад-кад, на … Настави са читањем “САМОЋА и УВЕК САМ – Љубодраг Обрадовић – Две песме на исту тему”


САМОЋА

Свако је од нас сам,
у животу пролазном!
А срце неће да зна ,
да искушења и бол,
жељеног живота,
мељу нас дневно,
ко камен проју!

Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан!
Само понекад,
на трен се учини,
да спокојства има.

Свако је од нас сам,
мада ветрови, кад-кад,
на дохват жеља,
пронесу срећу сусрета.

Свако је од нас сам
и само своје снове има.
У животу самотном,
увек се много даје,
а мало узима.

Свако је од нас сам,
мада у илузији плива
и у другима буди сан,
да живећи,
 може да се и ужива.

Свако је од нас сам,
сваку ноћ и сваки дан
и у том сазнању се жари.
Задовољство нас
испуни само понекад,
кад душе наше,
светлост  стихова озари!

 УВЕК САМ

Увек сам,
низ улицу корачаш.
Свет те одбаца.
Чувари права на истину,
све виде.

Увек сам,
пратиш сазвежђа.
Мрави се рада не стиде.
Људи својим путем жмуре.
Бледи на западу нада.

Увек сам,
данас што шта знаш.
Идеале не одбацаш.
У сусрет зори,
умор разум ти обори.

Увек сам,
путања смешна.
Још би да се бориш,
али глад ?
Чувари наду продали.

Увек си сам,
то је твоја судбина.
Ако се сам не соколиш,
чувари пијани без вина,
још помислиће
да их волиш.

Увек сам,
пођи следећи срца жеље.
Кад пронађеш одговоре,
чувари биће чувани.
Свакога чека
своје весеље.

 

© Љубодраг Обрадовић

 

Други пишу РТС – КРУШЕВАЧКА ПЕСНИЧКА НАДА – Јована Марковић

ДРУГИ ПИШУ – РТС / ЧЕТВРТАК, 03. НОВ 2016, 15:02 -> 15:21 КРУШЕВАЧКА ПЕСНИЧКА НАДА Са својих 13 година, Јована Марковић ученица основне школе “Брана Павловић” у  Коњуху, објавила је две збирке поезије, освојила више признања и заслужила статус најмлађег члана Удружења песника у Крушевцу и у Ћуприји. Њен таленат подржавају сви од породице, преко … Настави са читањем “Други пишу РТС – КРУШЕВАЧКА ПЕСНИЧКА НАДА – Јована Марковић”

ДРУГИ ПИШУ – РТС / ЧЕТВРТАК, 03. НОВ 2016, 15:02 -> 15:21

КРУШЕВАЧКА ПЕСНИЧКА НАДА

Са својих 13 година, Јована Марковић ученица основне школе “Брана Павловић” у  Коњуху, објавила је две збирке поезије, освојила више признања и заслужила статус најмлађег члана Удружења песника у Крушевцу и у Ћуприји. Њен таленат подржавају сви од породице, преко школских другова, професора, до старијих колега који јој  предвиђају лепу песничку будућност. Тринаестогодишња песникиња из Љубаве, Јована Марковић, ауторка је две збирке и најмлађа у Удружењу песника.

Припремили:
Горана Мићић Младеновић и Братислав Костић

“ПЕСНИК”

Јована Марковић

“Нова песма, нови свет,
за песника, нови лет.

Промоција, нова књига,
за песника нема брига.

Пише душа, срцем целим,
сада срећу са њим делим.

Нова књига, нова срећа,
још више тих умећа.

Свако следеће, биће боље,
песник пише саме воље.

Песник је за сва времена,
њему песма краја нема.

Волела бих и ја тако,
да напишем дела многа
Промоција, нова књига,
за песника нема брига.

Нова песма, нови свет,
за песника нови лет.”

Прву збирку поезије “Док маштам и сањам” Јована је објавила у трећем основне, али је трасирала пут песника доласком у Коњушку школу. Њена разредна, професор српског одмах је препознала таленат и амбицију ове девојчице, која је поезијом опчинила вршњаке и остале чланове колектива па су јој помогли у објављивању друге књиге.

“Ми наставници помагали смо јој свако у својој области. Лектуру, прелом за нову збирку, колико ко може. Она је одлична ученица, дивна девојчица, увек можете да се ослоните на њу, весела вредна, паметна”, каже Бранислава Тодоровић, професор српског језика и разредни старешина.

“Волим кад год изађе нека њена нова књига. Волимо сви да читамо њене песме, занимљиве су и помажемо јој тако што на промоцијама читамо поезију”, каже Милена Смиљковић, другарица.

Јована још увек не пише љубавну поезију, али за почетак, живи у Љубави селу код Крушевца у осмочланом домаћинству. Тако да у свему што ради има подршку старијих.

“Прво ме је инспирисала природа, промена годишњих доба, дрвеће, цвеће, пчелице. Све што малу децу занима. А данас, ме интересују људи, њихове особине, промене које се дешавају око мене. Планирала сам и да напишем један роман, који би био прекретница моје поезије и да наставим са мало озбиљнијим песмама”, каже Јована Марковић.

Раздаљина од двадесетак километара није препрека Јовани и родитељима да буду редовни посетиоци промоција књига, песничких вечери и маратона.

“Јована је највреднији члан од свих које имамо. Био сам рецензент за обе књиге. Она је млада песникиња, изузетно талентована од које очекујемо да сазревањем како године пролазе буде међу водећим песницима у Србији”, каже Љубодраг Обрадовић, председник Удружења песника Србије “ПоезијаСРБ”.

Захваљујући удружењу ускоро излази и њена трећа збирка са рецензијама старијих колега чија је узданица и миљеница.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707

ДРУГИ ПИШУ – РТС / http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/srbija-danas/2513383/krusevacka-pesnicka-nada.html

 

ČEKAJUĆI VETAR – Milovan Petrović

Čekajući vetar da moju prašinu, razveje po polju gde je i nastala. Čekajući vetar sećam se još tebe i ruže što davno za me si ubrala. Čekajući vetar suza sama krene, još miriše ruža ostalo su sene. Dok ja čekam vetar veče tiho pada, znam da vetar samo čeka mene sada. Milovan Petrović

Čekajući vetar
da moju prašinu,
razveje po polju
gde je i nastala.

Čekajući vetar
sećam se još tebe
i ruže što davno
za me si ubrala.

Čekajući vetar
suza sama krene,
još miriše ruža
ostalo su sene.

Dok ja čekam vetar
veče tiho pada,
znam da vetar samo
čeka mene sada.

Milovan Petrović

Храброст – Невена Милићевић

  Храброст је бити слаб пред оним кога искрено волиш. Очима говорити, загрљајима исцељивати непревазиђене страхове. Храбро је тражити себе у другоме. Дати и заволети изнова, смејати се, љубити с надом… Бити рањив на широком пољу што се Љубав зове! Бирати свет удвоје и кад можеш бити срећан сам, јер знаш заиста и срећа што … Настави са читањем “Храброст – Невена Милићевић”

 

Храброст је бити слаб

пред оним кога искрено волиш.

Очима говорити,

загрљајима исцељивати

непревазиђене страхове.

Храбро је тражити себе

у другоме.

Дати и заволети изнова,

смејати се, љубити с надом…

Бити рањив на широком пољу

што се Љубав зове!

Бирати свет удвоје

и кад можеш бити срећан сам,

јер знаш заиста и срећа што је,

али бираш да волиш

и постојиш удвоје.

Највише си храбар

кад имаш смелости да будеш

крај некога слаб.

Песничка сусретања у Крушевачком позоришту

СУСРЕТСударили смо сена успутној стази,у трњу жбунова,на међи,у грању багремова туђихи погледали се случајно.

СУСРЕТ

Сударили смо се
на успутној стази,
у трњу жбунова,
на међи,
у грању багремова туђих
и погледали се случајно.
Настави са читањем “Песничка сусретања у Крушевачком позоришту”

СМРЗНУТЕ РУКЕ – Драгојло Јовић

СМРЗНУТЕ  РУКЕГде ћу ноћас ове руке ледне, Да угрејем и топлину нађем, Где да тражим неке усне вреле, Које би ме сатрвеног хтеле. Низ улице бездушних кафана, Са крошњама великих платана, Још верујем да на углу негде,Кестен пеку као давних  дана.Смрзле руке идеали пали, Топли поглед сад ми много фали, Да још једном у живот … Настави са читањем “СМРЗНУТЕ РУКЕ – Драгојло Јовић”


СМРЗНУТЕ  РУКЕ

Где ћу ноћас ове руке ледне,
Да угрејем и топлину нађем,
Где да тражим неке усне вреле,
Које би ме сатрвеног хтеле.

Низ улице бездушних кафана,
Са крошњама великих платана,
Још верујем да на углу негде,
Кестен пеку као давних  дана.

Смрзле руке идеали пали,
Топли поглед сад ми много фали,
Да још једном у живот ме врати,
И  улице ледене ми скрати.

Из  кафане чађаве виолина јеца,
Нека жица фали, осећам по звуку,
У кафанском диму сад пијанца туку,
Скратиће му ноћас сиротињску муку.

И на поклон цветић може да се купи,
У кафани трулежи, пијанства и кича,
Златни зуб свирача сад у мраку светли,
Зора је већ близу, запеваће петли.

И кад све ућути, кад утихну звуци,
Кад уморне певаљке  престану да њишу,
Улицама града  с промрзлим рукама,
Ходаће  чудаци који песме пишу. 

© Драгојло Јовић 

 

СТАРИЦА

У далеком селу, Колибица мала; У њој једна бака, Броји дане сама. Када бура дуне, Капија зајеца; Па помисли стара, Да долазе дјеца. Па подигне главу, Поглед путем пружи, И уздахне сјетно, Нешто јој се стужи. И даље се нада, Док напољу труби; На сликама жутим, Своју дјецу љуби. И Богу се моли, Да је … Настави са читањем “СТАРИЦА”










У далеком селу,
 Колибица мала;
 У њој једна бака,
 Броји дане сама.

Када бура дуне,
 Капија зајеца;
 Па помисли стара,
 Да долазе дјеца.

Па подигне главу,
 Поглед путем пружи,
 И уздахне сјетно,
 Нешто јој се стужи.

И даље се нада,
 Док напољу труби;
 На сликама жутим,
 Своју дјецу љуби.

И Богу се моли,
 Да је још поживи;
 Док не стигну њени,
 Соколићи сиви.

24.новембра 2002.

KUMSTVO ~ milka vukic v.

decja pesma . Zalutao mrav u Delawar … Primila ga muva od cara Slona… Dovela ga sebi i kucu darovala,… ” neka živi kako valja..” . Odbio mrav kuću darovanu Pa sazvao rodbinu izgubljenu…. Sagradise mravinjak najveci, Mladi mravići se pocese leci… . Dolazi muva da im kumuje, Car Slon im kupuje cipele… Kumstvo cveta … Настави са читањем “KUMSTVO ~ milka vukic v.”

decja pesma
.
Zalutao mrav u Delawar …
Primila ga muva od cara Slona…
Dovela ga sebi i kucu darovala,…
” neka živi kako valja..”
.
Odbio mrav kuću darovanu
Pa sazvao rodbinu izgubljenu….
Sagradise mravinjak najveci,
Mladi mravići se pocese leci…
.
Dolazi muva da im kumuje,
Car Slon im kupuje cipele…
Kumstvo cveta poštujući običaje
…u Delawaru se živi najbolje.

УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига

Поштовани песници и посетиоци портала ПоезијаСРБ, У припреми за штампу је моја 6 књига под називом УКРОТИТИ ЕТАР. Књига садржи моје записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе и неке од мојих песама са описом како су настале. У ствари, пред Вама су моје приче о песницима и мојим пријатељима који креативно стварају културне вредности … Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига”

Поштовани песници и посетиоци портала ПоезијаСРБ,

У припреми за штампу је моја 6 књига под називом УКРОТИТИ ЕТАР. Књига садржи моје записе, рецензије књига, приказе културних догађаја, интервјуе и неке од мојих песама са описом како су настале. У ствари, пред Вама су моје приче о песницима и мојим пријатељима који креативно стварају културне вредности у Србији и широм света, а у суштини, то је и једна прича о мени и мом стваралаштву, као одличан предзнак да се точак поетског и стваралачког заноса не може зауставити…

Књига ће имати 320 страна, формат је А5 и  у предпродаји њена цена је 500,00 динара за испоруке на адресу у Србији, односно  1.200,00 динара за испоруке у иностранству.  Књигу ћете добити ако:

  • наведене износе уплатите на жиро рачун Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ број: 310-209359-17 са напоменом – уплата за књигу Укротити етар и
  • на мејл pesnik@poezija.rs ми доставите обавештење о уплати и адресу на коју да пошаљем књигу.


Корице књиге УКРОТИТИ ЕТАР Љубодрага Обрадовића

За почетак, испричаћу Вам четири кратке приче, које обично причам у  пригодним приликама. Оне међусобно нису повезене, али можда Вам се на крају читања учини да ипак јесу!
Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Љубодраг Обрадовић – нова књига”

ЛАЂА – Мирослав Јосифовић

ЛАЂА Отплови лађа путем буре свак се чуду сада нада климају се све фигуре ал ниједна још не пада Управљају је таласи право к спруду извуче се у последњем трену сви и даље гледају у чуду избеже још једну стену Плови лађа сад по мору навикнута само на реку престижу је бродови тако спору док … Настави са читањем “ЛАЂА – Мирослав Јосифовић”

ЛАЂА

Отплови лађа путем буре
свак се чуду сада нада
климају се све фигуре
ал ниједна још не пада

Управљају је таласи право к спруду
извуче се у последњем трену
сви и даље гледају у чуду
избеже још једну стену

Плови лађа сад по мору
навикнута само на реку
престижу је бродови тако спору
док јој таласи путању секу

Плови лађа у океан право
онако стара и оронула
не да јој мира ђаво
пловиће, па макар потонула

Све ће фигуре кад-тад пасти
остаће табла потпуно празна
али ово је питање части
врхунац подвига и вечна казна

© Мирослав Јосифовић