Samo da dodje proleće

Sanjao sam opet one ptice bele, ledom okovan brod, na palubi sto za dvoje, jedan saksofon i crvenu svilu, vatru iz kamina, karmin na čaši vina, kišobran za dvoje i klupu u parku kestena, u mislima jos plešeš, raspletena i zanesena …   Sanjao sam da se svetom tuguje, i da smo rodjeniji rodjena moja, … Настави са читањем “Samo da dodje proleće”

Sanjao sam opet one ptice bele,
ledom okovan brod, na palubi sto za dvoje,
jedan saksofon i crvenu svilu,
vatru iz kamina, karmin na čaši vina,
kišobran za dvoje i klupu u parku kestena,
u mislima jos plešeš, raspletena i zanesena …
 
Sanjao sam da se svetom tuguje,
i da smo rodjeniji rodjena moja,
samo se srećom nit kocka nit trguje,
jer kad sve besplatno dobije cenu,
svaki miris novi film razviija,
sva ta sećanja na obećanja,
odavno kasno je, bole me svitanja …
 
Samo da dodje proleće,
da proverim da li još uvek hodam,
živim polusvesno i plaši me da se ne odam,
da mi to ne primete,
da mi nemar ne zamere,
plaši me to da me nema,
sta će preostati  i ko će kome ostati,
na klupi u parku kod kestena,
urezana nova imena,
svi smo na nekoj ivici,
krupno je samo kad se obraduješ sitnici ….
 
Samo da proleće dodje,
moram da vidim moram da znam,
kako su braća, drugovi, šta je prostalo,
samo da dodje proleće,
da li su iza mene samo dugovi,
koje niko vratiti neće,
a video sam i vrh i dno,
samo nisam imao sreće,
priznajem plaši me, da li ce doći proleće …
 
Da u njene loknice prste zamrsim,
i svilu svilenu kroz osećanja propustim,
hladno mi je mila,
oprosti mi ako popustim,
pre sante leda na Dunavu,
moja kamata je veća od glavnice,

mene više ne raduju sitnice,
od ovog bola polomio bih svet na pola,
od ove tuge ne postoji veća,
pakujem kofere … samo da stignem do proleća…

ЋУТЊА – Латинка Ђорђевић

ЋУТЊА А сад је доста. Ћути не реци ништа све приче једна на другу личе. Уморна сам, живот је празан, попут реке тече, боре јасно зборе и ово вече. Ћути, откопчај кошуљу баршунастој месечини пусти бол из ње, ако ме опет позовеш нећу ништа рећи, ни реч, ни две… © Латинка Ђорђевић  


ЋУТЊА

А сад је доста.
Ћути
не реци ништа
све приче
једна на другу личе.

Уморна сам,
живот је празан,
попут реке тече,
боре јасно зборе
и ово вече.

Ћути,
откопчај кошуљу
баршунастој месечини
пусти бол из ње,
ако ме опет позовеш
нећу ништа рећи,
ни реч,
ни две…

© Латинка Ђорђевић

 

POHVALA LUDOSTI

POHVALA LUDOSTI One odavno utabane staze, mnogi ljudi njima više ne gaze. Zarasle su sve one u dugo pruće, srušile se pored njih i stare kuće. A tamo ni pruća sada više nema, jer svuda raste šuma jako golema? Dotle su se u svojoj šumi, svi ljudi izgubili, jer sva su drveća, za hladan beton … Настави са читањем “POHVALA LUDOSTI”

POHVALA LUDOSTI

One odavno utabane staze,
mnogi ljudi njima više ne gaze.
Zarasle su sve one u dugo pruće,
srušile se pored njih i stare kuće.
A tamo ni pruća sada više nema,
jer svuda raste šuma jako golema?
Dotle su se u svojoj šumi, svi ljudi izgubili,
jer sva su drveća, za hladan beton zamenili.
Sada umesto lišća, veštački tepih prostiru,
pa zato od bolesti raznih stalno umiru.

Ali ni debeo tepih, njih ne može da štiti,
sve one što postadoše tako maniti?
Svi se odrekoše one zemljane staze,
samo u obući po betonu tužni da gaze.
Napustiše tako mnogi grane zelene,
da bi u kavezu, svi nosili veštačke pelene.
I dok mnogima one mnogo loše stoje,
kao slaba beba, svako dobio je svoje.

Ne žele umesto toga, svi ljudi da budu,
da jako prigrle svoju rodnu grdu,
da zahvale precima na velikom trudu,
i da se ne boje u poslednjem sudu.
Niko onom što je dobro, da se vrati ne želi,
jer svakome srce, poče i u kavezu da se veseli.
Sad je svako navikao, na asfaltu da se kreće,
i da u marketu stalno, probira razno smeće.
Tako svako stalno nosi svoju dušu u nosu,
pa time i svu radost, među to đubre prosu.
Ipak sa time niko se mnogo i ne hvali,
a pametan za onim dobrim još će da žali.

Žalost je svima to jako velika,
da zdravo drvo, ne bude kolevka.
Da pored kuće, čisto lišće ne šušti,
kada je vetar čisti ili kada kiša pljušti.
Da majka svoje dete, na grudi ne tura,
već mu groznu plastiku i gumu u usta gura?
Da se dete po livadama ne vrti kao čigra,
već da bulji u sliku, što mu pred očima igra.
Ali mnogi se od tog lošeg stanja ne stide,
pa tu svoju veliku bedu, ne žele ni da vide.

Na svoje kaveze, svi su vezali jake lance,
a na misli stavili su još deblje katance.
Tako se sada time, mnogi često rado hvale,
i ne vide sve bolesti, na koje se uvek žale.
Njima je zato draža pohvala takve ludosti,
jer to svima jeste odlika velike gordosti.
A niko se i ne trudi da ima skromnosti,
dok se još bori protiv svoje iznemoglosti.
Zato dok svako oseća, da mnogo lako trune,
niko više i nema čašu, čiste savesti pune.

Pohvala Ludosti

 

 

Groznica

Zasto nosim u grudima svojim oko srca i uma crne plaste gde god krenem gde god se sklonim moli tisina da joj otvorim Obicne zelje vise ne zelim Slavlje,mir novac i moc radost bi bila da likom se stvori iz topolog doma u hladan moj Kada noc mi veceras dodje radosno docekacu mrak doletece njena … Настави са читањем “Groznica”

Zasto nosim u grudima svojim

oko srca i uma crne plaste

gde god krenem gde god se sklonim

moli tisina da joj otvorim

Obicne zelje vise ne zelim

Slavlje,mir novac i moc

radost bi bila da likom se stvori

iz topolog doma u hladan moj

Kada noc mi veceras dodje

radosno docekacu mrak

doletece njena sen

na krilima proslog sna

Primice me u svoje kute

u mojoj kuci gde se skriva

mracnom siluetom ce mi kasti

gde budemo bicemo sami

Kada noc mi veceras dodje

ne ce kucati na vrata

neka traje koliko hoce

video sam svetla gledacu mraka

Pazljivo,tiho

praznih ruku ne ce uci

donece mokar san i hladnocu

i groznicu mojoj dusi

Zasto nosim u grudima svojim

oko srca i uma crne plaste

gde god krenem gde god se sklonim

moli tisina da joj otvorim

Obicne zelje vise ne zelim

slavlje,mir novac i moc

radost bi bila da likom se stvori

iz topolog doma u hladan moj

 

ЗАВЕТ…..Миладиновић Сандра Мајра

ЗАВЕТ Бићу срећна ако успем, да од срца што не куца, створим једно бурно море, што путује без каруца! Ако једном попут сенке смуцам се васцелог дана, и још успем да сусретнем, себе саму испод длана… Зацело ћу одолети, попут птице плавом небу, тихо крила опружити, да ми звезде не назебу! Сигурно ћу упознати, дворе … Настави са читањем “ЗАВЕТ…..Миладиновић Сандра Мајра”

ЗАВЕТ

Бићу срећна ако успем,
да од срца што не куца,
створим једно бурно море,
што путује без каруца!

Ако једном попут сенке
смуцам се васцелог дана,
и још успем да сусретнем,
себе саму испод длана…

Зацело ћу одолети,
попут птице плавом небу,
тихо крила опружити,
да ми звезде не назебу!

Сигурно ћу упознати,
дворе оне што се светле,
над облаком гнездо свити,
са капима родне жетве!

И тебе ћу запамтити,
мило моје да не бледиш,
светковину прославити,
да ме навек верно следиш!

Завет даћу свакој муци,
од живота живот што је,
да зле речи не омету,
гране кршне и упорне!

Створићу се сред метежа,
корачаћу усред муња,
запловићу с’ журном реком,
да из срца љубав куља!

Мајра

МАХОВИНА……Mиладиновић Сандра Мајра

МАХОВИНА Хеј животе луталице понуди ме хладовином да одморим сита душу напоји ме слатким вином… Јер лако је добар бити свако од нас том је вичан ал’ сувише брда јече кад је корак неком дичан! И лако је човек бити рођени смо сви ко суза ал’ нас лако поколеба, почаст пламена и брза… Има доста … Настави са читањем “МАХОВИНА……Mиладиновић Сандра Мајра”

МАХОВИНА

Хеј животе луталице
понуди ме хладовином
да одморим сита душу
напоји ме слатким вином…

Јер лако је добар бити
свако од нас том је вичан
ал’ сувише брда јече
кад је корак неком дичан!

И лако је човек бити
рођени смо сви ко суза
ал’ нас лако поколеба,
почаст пламена и брза…

Има доста добрих дела
не мањка ни лепа мисао,
ал’ се мода променила,
изокренула мисли смисао!

Карактер је сад тренутак
протокол је све од меда,
сад си добар јер си смео,
анђео си првог реда…

Већ следећег трена роле,
ти облачиш друге рите,
скупоцене су и вреде,
сад си добар ал’ за сите!

И сви смо ми исто стабло,
ал’ су гране дуге неке,
од корена па до листа,
од курђела до прадеде….

И сви смо ми садржина,
но’ лако је кад се слави,
али када помоћ иштеш,
нема кључева у брави…

А наша је кућа једна,
прозори јој као очи,
о бели се испод брега,
јутром весела поскочи!

Хеј животе луталице
понуди ме слатким вином,
јер са кућом, а без кључа,
срашћујем са маховином!

Мајра

PREKOR – Milovan Petrović

Varaju me noći varaju me dani sve što srce želi ostaje po strani. Varaju me zime varaju me leta i život me vara al’ mi to ne smeta. Smetaju mi suze u tvojim očima prevarena nisi pa šta ćeš sa njima. Čemu tužno lice čemu suze slane mene život vara a ti varaš dane. I … Настави са читањем “PREKOR – Milovan Petrović”

Varaju me noći
varaju me dani
sve što srce želi
ostaje po strani.

Varaju me zime
varaju me leta
i život me vara
al’ mi to ne smeta.

Smetaju mi suze
u tvojim očima
prevarena nisi
pa šta ćeš sa njima.

Čemu tužno lice
čemu suze slane
mene život vara
a ti varaš dane.

I noći su moje
tuga jad i tama
dok ja boli krijem
ti si u suzama.

Milovan Petrović

Ranjena Zver

Uzmi svu svetlost dajem ti dan Ako plasis se pocetka onda vec je kraj Slomljen na dva sva mi je slast Gorka ko san pitka ko jad Ne vidis mrak tamo sam ja Zovem sav zrak poznat si strah Prepiso sam ljubav na dlanu sad svom Cujem tvoj glas dozivljavam slom Oprosti srno sto u … Настави са читањем “Ranjena Zver”

Uzmi svu svetlost dajem ti dan
Ako plasis se pocetka onda vec je kraj
Slomljen na dva sva mi je slast
Gorka ko san pitka ko jad

Ne vidis mrak tamo sam ja
Zovem sav zrak poznat si strah
Prepiso sam ljubav na dlanu sad svom
Cujem tvoj glas dozivljavam slom

Oprosti srno sto u picu je moc
Ne znadoh mane mamio me zov
Povucem u sebe svakog i svog
Od dobrog duha mog nastade los

Pricala si lepo oci vole slepo
Nepoznato traze poznato gaze
Voleo bih da si u blizni sad tu
Sebican sam bio vec sam prosao tud

Naci cu put do srca vozim tvog
Pogresnom cestom iz razloga zlog
Napusti me glas a htedoh da znas
Da bi za jednu tvoju vlas precrto spas

Dobro I lose plesace uvek
Ko ubica I zrtva ko kralj i sluge
U meni se vecno neka vecnost bori
Kad produhne vetar kroz fijuk me zovi

Napast je tisina ne ce da se skloni
Posle svake reci ona se stvori
Volim te sresti al svaki susret boli
Na dusi su lanci kad otmu nas noci

Koplja ostra sudbinu cine
Strele takodje u meni se smire
Na polju lezim dok peva mi glas
Zabelezice kisa jos jedan ritam za nas

Polako zaspi
Kad se probudis proci ce sve
Ustaces kao ja
I bices ranjena zver

Polako kreni
Kad krenes ostavi sve
Ustaces kao ja
I bices pognuta zver