NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović

    Ponovno je  odjurio  tamo  gdje se s nekim značajnim mimoišao. Je li to bila ona… u povorci svakodnevnih prolaznika?! Kao da mi je graciozno poka- zala način kozmičkog sporazumijevanja. Evo, netom je pisala da dolazi. I vra- ća se u Sarajevo. Meni se vraća. A onda se  sjetio  kako  mu je prije mnogo … Настави са читањем “NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović”

 

 

Ponovno je  odjurio  tamo  gdje se s nekim značajnim mimoišao. Je li to
bila ona… u povorci svakodnevnih prolaznika?! Kao da mi je graciozno poka-
zala način kozmičkog sporazumijevanja. Evo, netom je pisala da dolazi. I vra-
ća se u Sarajevo. Meni se vraća. A onda se  sjetio  kako  mu je prije mnogo
godina (umjesto razglednice) u srce utisnula svoj sjaj u očima, mali, poput
leptira lebdeći, plačni osmijeh i riječi:  „Ne,  nikada  se  neću vratiti, ni onda
kada, možda, spoznaš svoje grijehe. Jer ni tada nećeš umjeti u meni mene
prepoznati.“ Htio je tada nešto reći, izustiti,  ali  je, ukočen,  samo  nijeme
ruke  pružio  za sudbinom.
Настави са читањем “NE, NIJE SE IGRAO RADI IGRE – Mirko Popović”

Zatalasaj

Rekao je:”Ne talasaj.Ti svojim srcem vezuješ ruke A njihova nikad nećeš otopiti. Istina vređa Prste savijene iza leđa. Skidaće zvezde, a nebo će ti oteti.     Potopi krikove u podmornice Jer duša po svome kliče Na račun udobnosti Osenči lice pred svima i naoružaj svoje slabosti Pokrij to sunce u nedrima livrejom     … Настави са читањем “Zatalasaj”

Rekao je:”Ne talasaj.Ti svojim srcem vezuješ ruke

A njihova nikad nećeš otopiti.

Istina vređa

Prste savijene iza leđa.

Skidaće zvezde, a nebo će ti oteti.

 

 

Potopi krikove u podmornice

Jer duša po svome kliče

Na račun udobnosti

Osenči lice pred svima i naoružaj svoje slabosti

Pokrij to sunce u nedrima livrejom

 

 

Malo nas hrli za idejom

Većina samo pored nje promiče.”

 

 

Masa bi dušu amputirala

Da njome plati zlatne kaveze

Ugojenima od sujete i lažnog morala

 Sve dok dopunjuju hleb na njene trpeze

 

 

A ti to nazivaš ratnicima?

Mehanizme koji dišu  po pravilima?

 

 

Skupiću armiju baraba sa margina

 Što iskaču iz padobrana

 Pravo u grotlo vulkana

 Izlaze iz jazbina i spavaju po klupama

U pomrčini

 

Omaž za njihove ruke grube

Što čuvaju straže onima koji se ljube

 Na mesečini

 

Sirovim snagama napravi

Most preko aveti

Koja se meškolji preko pravde prapretka

 

Došlo mi je da te volim

I posle poslednje ljubavi

I ako ratujemo na suprotnim stranama

Nisi ni ti bolji

Samo ti lepše stoje

Maskirne boje

 Novog poretka

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком. Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о … Настави са читањем “УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја – др Велибор Лазаревић”

УКРОТИТИ ЕТАР – Културна повесница крушевачког краја

Др Велибор Лазаревић – идејни творац многих манифестација, али и песничке манифестације МОРАВСКИ ЦАРОСТАВНИК која се сваке године одржава на скели, укотвљеној на средини Мораве уз светлост Месеца и бакљи, и уз музику која тече заједно са реком.

Поштовани скупе, може се рећи: увек када је реч о некој књизи, реч је о човеку. У овом случају, без обзира ком жанру приписали ову књигу, у њој можемо читати о духовном лику Љубе Обрадовића. Пред нама је једна импресивна збирка записа, приказа књига, културних догађања, рецензија…, УКРОТИТИ ЕТАР из пера Љубодрага Љубе Обрадовића, оснивача, иницијатора, саучесника бројних манифестација и културних акција у крушевачком крају, али и шире од тога.

Човека који је деценијама био на изворишту, у матици културе књижевности и стваралштва уопште. Он је својим преданим радом укидао провинцију и усправљао културне светионике у Крушевцу, Треботину, Жабару, Белој Води, Макрешану, Коњуху, Трбуњу и сам Бог зна где још. Носталгично је годинама чувао памћење на људе и догађаје, као директор Културног центра Крушевац, али и изван те функције. Успостављао је међународну културну сарадњу Крушевца са Хасковом у Бугарској, Сан Бартоломеом у Италији, Плевљима у Црној Гори.

Иако није из те струке, основао је сопствени интернет сајт на коме је промовисао мале-велике људе из провинцеје, за које се иначе не би ни чуло. Само на том плану уздигао је величанствену духовну вертикалу. Од оснивања 2005. до 2017. године било је 14.409.769 прегледаних страница сајта. Сада се на његовом сајту ПоезијаСРБ налази преко 12.000 објављених песама, а око 600 песника на њему објављује своју поезију. Из свега поменутог проистекло је и оснивање Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ, које је под његовим руковођењем организовало бројне песничке сусрете, али и богату издавачку делатност, која је изнедрила и објединила српске песнике са свих континената.

Оно што је Љубодраг Обрадовић годинама стрпљиво исписивао на интернету, сада се нашло међу корицама ове књиге, како каже етар је сада укроћен. Око 40 књижевних стваралаца и културних прегалаца и 7 поетских зборника преплетено је и сплело се у једну питку приповест о тежњи једне генерације да садржајно и стваралачки живи и траје упркос разним недаћама. Пред нама се као на филмском платну смењују драги ликови наше културе и уметности, виде се и препознају њихова вредна дела и једно време.

Ово дело је зато својеврсна културна повесница крушевачког краја и шире од тога.

И зато, хвала Љуби Обрадовићу, што нас је све скупа и појединачно, овековечио у свом стваралачки надахнутом, пријатељском и добронамерном албуму. Хвала и на времеплову који ће остати иза нас.

Др Велибор Лазаревић


Љубодраг Обрадовић и др Велибор Лазаревић – договор о промоцији књиге
УКРОТИТИ ЕТАР – (Клуб КЦК у Крушевцу 21.04.2017.)

 

KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović

Kraj marta je Vraća se još jedno moguće proleće Vraćaju se nemoguće misli o tebi Kao velike bele ptice Lepršaju i gnezde mi se u nadanje I vetar neki lako šumi Čujem ga i osećam čini mi se ( to ti negde daleko dišeš verujem) Sklapam oči i udišem te radosna ( osećam da se … Настави са читањем “KAP (NOKTURNO)-Nena Miljanović”

Kraj marta je
Vraća se još jedno moguće proleće
Vraćaju se nemoguće misli o tebi
Kao velike bele ptice
Lepršaju i gnezde mi se u nadanje
I vetar neki lako šumi
Čujem ga i osećam čini mi se
( to ti negde daleko dišeš
verujem)
Sklapam oči i udišem te radosna
( osećam da se osmehujem u snu)
I ti se osmehuješ i govoriš
Čujem te
( ili samu sebe)
I gledaš me iz vraćenog vremena
Po martu i meni
Padaju tvoje lanjske oči
Tamne i tople
Tope poslednje snegove
I poslednju zaboravljenu mene
Rastopljena
Kapljem iz svoga oka
Teška kao olovna kugla
Poslednja kap sna o ljubavi
Otkida se i pada
I ubila bi te možda
( i mene )
Da nije kriknula pogođena ptica
(ili ja )
I strašnim krikom razbila
(bolje da nije)
Olovo noć i san
U buđenje i dan
Teži od olova

Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – Април 2017.

Аудио снимак У Крушевачком позоришту су 26.04.2017. године у 18:00 сати одржана традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Програм су осмислили и водили мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а у програму су се својом поезијом представили: Драгојло Јовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Мира Смиљанић, Светлана Ђурђевић, Стефан Кнежевић, Јована Марковић, … Настави са читањем “Песничка сусретања ПоезијаСРБ у Крушевачком позоришту – Април 2017.”

У Крушевачком позоришту су 26.04.2017. године у 18:00 сати одржана традиционална ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА у организацији Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ. Програм су осмислили и водили мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић, а у програму су се својом поезијом представили: Драгојло Јовић, Градимир Карајовић, Живојин Манојловић, Мира Смиљанић, Светлана Ђурђевић, Стефан Кнежевић, Јована Марковић, Ратко Тодосијевић Баћа, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Богдан Јефтић, Малина Обрадовић, Дејан Ристић, Аријана Хинић, Витомир Станојевић, Даница Рајковић, Мирко Стојадиновић, мр Душка Ерић и Љубодраг Обрадовић.

Љубодраг Обрадовић и мр Душка Ерић су осмислили и водили програм

Прочитајте текст до краја

NIZ POLJE LEDENO – Mirko Popović

  Netko noćas otvara prozor Da otplovimo sa uzglavljima U šutnji cvjetaju mrazevi I mjesec cvokoće u dračama

 

Netko noćas otvara prozor
 Da otplovimo sa uzglavljima
 
 U šutnji cvjetaju mrazevi
 I mjesec cvokoće u dračama
  Настави са читањем "NIZ POLJE LEDENO  –  Mirko Popović"

Ždral za tvoje vode-Mila Jašović

Zavitlaćeš kamen po kamen u daljinu I njima razbiti večnu tišinu Dunava Ko pitanje za pitanjem Koje ne možeš postaviti Ali ih talasi opet iznesu na površinu Cvileće drveni čamci Svedoci tvoga okršaja s rekom Kad držiš istinu na distanci Negde daleko odskače Od svakog domašaja S koliko boja bojićeš tugu Dok te u nekog … Настави са читањем “Ždral za tvoje vode-Mila Jašović”

Zavitlaćeš kamen po kamen u daljinu
I njima razbiti večnu tišinu
Dunava
Ko pitanje za pitanjem
Koje ne možeš postaviti
Ali ih talasi opet iznesu na površinu
Cvileće drveni čamci
Svedoci tvoga okršaja s rekom
Kad držiš istinu na distanci
Negde daleko odskače
Od svakog domašaja
S koliko boja bojićeš tugu
Dok te u nekog drugog ne pretvori
Koliko dugo kružićeš u začaranom krugu
U kakve se oblike bol na kraju otelotvori
Koje to struje nežive prirode
Dovoljno snažno mame da u njima opstaneš
Koliko dnevno postaješ
Osmatrač iz tuđe perspektive
Koliko često sanjaćeš obale drugog tla
Da možeš iz početka od dna ka vrhu
Da ne stojiš ko pion u međuprostoru odluka
Da ne moraš da biraš uvek između dva zla
manje
Da ne moraš da tražiš svrhu
Na mestu gde je nema
Ni da tražiš odobrenje
Da gradiš život van sistema
Da slaviš slobodu begunca
Videćeš ždralove
Aluvijalne ravni nadletaće jata
Kidaće poslednje zrake od sunca
U kljunu nositi kapi života
U rasponu krila mesto za tajne
I nećeš biti pozvan na njihove balove
Jer reke mnoge su protekle
I mnoge će proteći
Kad oko svoje ose krug protiv sreće ucrtavaš
Ostarićeš ionako zureći za njima
Pa zar je važno dokle
Kad samo sebe sputavaš

NEIZRECIVA PESMA – Nena Miljanović

Pitate me Kakav je taj Muškarac O kome ovolike pesme napisah A neopisiv je moj dragi I uzaludan je ovaj poetski pokušaj Da rečima naslikam portret ljubavi Preduga bi bila moja pesma Malo je vremena jedan život da je ispišem I jedna smrt da ga zaboravim Pomislite Koliko mi stihova i poređenja treba Samo za … Настави са читањем “NEIZRECIVA PESMA – Nena Miljanović”

Pitate me
Kakav je taj Muškarac
O kome ovolike pesme napisah
A neopisiv je moj dragi
I uzaludan je ovaj poetski pokušaj
Da rečima naslikam portret ljubavi
Preduga bi bila moja pesma
Malo je vremena jedan život da je ispišem
I jedna smrt da ga zaboravim
Pomislite
Koliko mi stihova i poređenja treba
Samo za sve dobrote njegove duše
Sva sam dobrota
Kad nam se duše dodirnu mislima i očima
Pa bih da živim i nikad ne umrem
Zbog njega
I sva sam lepote sjaj
Kad me dodirom tela u vatromet silni pretvori
Do pepela
Plamtim i svetlim spremna
Da izgorim i umrem za njega
A ne znam kakav je muškarac
Znam
Kakva sam ja žena sa njim
Dovršena
I znam
Da ga ne umem opisati
Ljubav i Bog ne staju u Reč
Niti moj dragi u moje pesme
Samo u postojanje kojim ga pevam
Stihovima koje ne umem napisati
Neizrecivim
O neopisivom

ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА – Дргојло Јовић

ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА Ноћас лутам по сањивом граду, Прошлост своју ко на длану видим, Питам Месец, мог другара старог, Да ли имам чега да се стидим.  И заплачем онда гласом виолине, Сузе су ми покидане жице, Што несташе моје жеље силне, У Моравске ледене дубине. Зарад коре хлеба, ја сам овде стао, Илузије младости … Настави са читањем “ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА – Дргојло Јовић”








ПЛАЧЕМ НОЋАС КАО ВИОЛИНА

Ноћас лутам по сањивом граду,
Прошлост своју ко на длану видим,
Питам Месец, мог другара старог,
Да ли имам чега да се стидим. 

И заплачем онда гласом виолине,
Сузе су ми покидане жице,
Што несташе моје жеље силне,
У Моравске ледене дубине.

Зарад коре хлеба, ја сам овде стао,
Илузије младости ту сам жаром дао,
Сад подвлачим црту у Моравском песку,
И сабирам шта сам, лудо проћердао.

Одсањани снови вратити ме неће,
У времена прошла, ех да беше среће,
Да Мораву, само млађан прођем,
И да неком, другом царству дођем.

Под месечевим зраком Лазаревог града,
Ко мађију, вреле усне нађох,
Па не шватих кад ми живот прође,
А тај исти месец још ми дане глође.

На Моравском песку оставићу стопе,
Да их вода тихо негде к мору носи,
А нек Месец жути, та лопужа стара,
Неке нове клинце крај Мораве вара.

© Драгојло Јовић


NE TUGUJ NIKADA – Mirko Popović

    Kad te na dalekim sprudovima svijeta Vjetar zapljusne notama neodsviranim Pjevaj S kišama svibanjskim Jer doći će opet ljeto I ruke će moje biti Ruj cvijeća u vazi

 

 

Kad te na dalekim sprudovima svijeta
Vjetar zapljusne notama neodsviranim
Pjevaj
S kišama svibanjskim
Jer doći će opet ljeto
I ruke će moje biti
Ruj cvijeća u vazi
Настави са читањем “NE TUGUJ NIKADA – Mirko Popović”