Добродошли!
Nisi se iskreno davala onima koji bi trebalo da se vole, već si u duši ležala mene, ja znam i pre tvoga priznanja, osećam i pre budućih uzdaha, onda kada te pijem požudno žedan i tvoje crvene trešnje berem iz bašte tvojih otkrića ljubavi, tebe, moja sačuvana za sva moja htenja proteklih svetova veoma prevrnutih … Настави са читањем “SAČUVANA – Slobodan Jevremović”
Nisi se iskreno davala onima
koji bi trebalo da se vole,
već si u duši ležala mene,
ja znam i pre tvoga priznanja,
osećam i pre budućih uzdaha,
onda kada te pijem požudno žedan
i tvoje crvene trešnje berem
iz bašte tvojih otkrića ljubavi,
tebe, moja sačuvana
za sva moja htenja proteklih svetova
veoma prevrnutih na stazama nadanja
sa onim velikim iskrenim putokazom:
“Podješ li kad, ponesi sve,
i život moj.”
I sve to znam
za tebe, moja sačuvana
za mene.
(Bgd, 27.Maj 2017)
Nikada nije jasno izražavala želje Kao da nije dopustila da niknu u njoj Kao da ih je orezivala pre nego što bi procvetale Između dve ponude ostala bi neodlučna Izmicala se da drugi pokupe njene zasluge Ostajala nedorečena i tiha u svojoj mudrosti Dok su se bahati prisilno borili za reč Možda su kuljale vatre … Настави са читањем “Ona”
Nikada nije jasno izražavala želje
Kao da nije dopustila da niknu u njoj
Kao da ih je orezivala pre nego što bi procvetale
Između dve ponude ostala bi neodlučna
Izmicala se da drugi pokupe njene zasluge
Ostajala nedorečena i tiha u svojoj mudrosti
Dok su se bahati prisilno borili za reč
Možda su kuljale vatre kroz njene grudi
U iskričavim očima krunio se sjaj
Mahala je rukama kao krilima
I lomila vapaj one koju je u sebi potisnula
Nikada se nisu upoznale
Predugo je krila od sebe što se nije smelo
Po zakonima sasvim prilagođenih ljudi
Bez identiteta i bez autentičnosti
To nije prepis genetskog koda
To je idolopoklonstvo za obrazac ponašanja
Kome se nikada neću povinovati
“Ko ište, daće mu se.”
Dotaknuo si mi srce i povukao prst
Kao da si se opekao njegovom vrelinom
Neka ti ova neuslišena nežnost
Svilenom vrpcom protkana i ubačena
U prugaste čarape okačene o kamin
Ispuni svaku želju koju su mi rođenjem uskratili
Čujem te u tišini dalekih milovanja veselu, razuzdanu, milosnicu moju, kada ne pričaš o obrisima bola na ostavljenim stazama njihovih pravaca tih krivih ljudi iz drugoga sveta i njihovih grehova nad tvojim svetlom, pa tako ti, moja ranjena, sada mi pričaš, pričaš mi sobom, a ćutiš. Ja čujem ti biće na mojim nemirima, u iskonskoj … Настави са читањем “ČUJEM I ĆUTIM – Slobodan Jevremović”
Čujem te u tišini dalekih milovanja
veselu, razuzdanu, milosnicu moju,
kada ne pričaš o obrisima bola
na ostavljenim stazama njihovih pravaca
tih krivih ljudi iz drugoga sveta
i njihovih grehova nad tvojim svetlom,
pa tako ti, moja ranjena, sada mi pričaš,
pričaš mi sobom,
a ćutiš.
Ja čujem ti biće na mojim nemirima,
u iskonskoj tišini naših lepota,
u istini mi sami spas smo našli
pod zelenim borom planinske ljubavi,
pa ćutimo, a pričamo, a čujemo,
ali ćuteći, i sve znamo,
mi.
(Bgd, 26.Maj 2017)
U danima ovih postojanja našeg daljine su ipak iste ostale, prepreke obići treba još negde, ja trudim se, ja molim, daljine odmah da sklonim a pomaka nema, govori tišina, ne čujem reči, svuda mi ječi, al’ ljubav me drži, pa nadu mi pruži tvojim dodirom plavetnog neba u očima plavim i plavom kosom i nežnim … Настави са читањем “NAŠE DALJINE – Slobodan Jevremović”
U danima ovih postojanja našeg
daljine su ipak iste ostale,
prepreke obići treba još negde,
ja trudim se, ja molim,
daljine odmah da sklonim
a pomaka nema, govori tišina,
ne čujem reči, svuda mi ječi,
al’ ljubav me drži, pa nadu mi pruži
tvojim dodirom plavetnog neba
u očima plavim i plavom kosom
i nežnim rukama koje me grle,
ti snagom pomozi, da sklonim daljinu,
potrudi se, dodji u moju blizinu
ovih nadanih trena beskrajnog čekanja,
tvojeg i mojeg…
(Bgd, 26. Maj 2017)
VELIČANJE Dok sporo teku oni jako dugi sati, postoji vreme koje ne može da se vrati. Svako vreme određeni osećaj donosi, al’ najjači je kad mnoge ljubav pokosi. Svaki proživljeni tren tada, može biti veliki, no put ka njemu, nekada to može biti daleki. Mnogi se trude da uspeju na tome putu, ali često se … Настави са читањем “VELIČANJE”
VELIČANJE
Dok sporo teku oni jako dugi sati,
postoji vreme koje ne može da se vrati.
Svako vreme određeni osećaj donosi,
al’ najjači je kad mnoge ljubav pokosi.
Svaki proživljeni tren tada, može biti veliki,
no put ka njemu, nekada to može biti daleki.
Mnogi se trude da uspeju na tome putu,
ali često se sapletu na neku muku ljutu.
Birati između ljubavi i stalne sreće,
često svima jeste iskušenje nejveće.
Mnogi su prevareni, da to dvoje idu zajedno,
a vreme pokaže, da to nije baš tako svejedno.
Često ljubav svima jeste teška proba,
pa mnogi mora da je traže sve do groba.
U tome tek nekome, može da se posreći,
ako na tome putu, ne bude neko treći.
Put prave ljubavi uvek jeste bio za dvoje,
a tek tada, sve silne prepreke više ne postoje.
Od tada padaju sve one lažne predstave,
a najjači motiv, osvetli put da se dvoje ne rastave.
Njima više nije bitno ko će više sebi da ugodi,
jer svaki tren, njih na zajednički cilj navodi.
Tada prava ljubav, može da strada i da se žrtvuje,
ali je uvek spremna da veliča, a nikad da umanjuje.
Vušković Nikola
Uzdasima brišeš tamu mojih noći iz godina nevernih brzo proteklih da sad bolje vidim istinu tvoju, da sam ja još odavno imao iskrena davanja lepote duše, tvoje odavne tajne misije i tvojih dalekih strasnih radosti i drhtaja tela skrivene ljubavi, moje u tebi i tvoje u meni, u onim neznanim ponorima i uspeću novom, i … Настави са читањем “LEPOTE DUŠE (BRISANJE TAME) – Slobodan Jevremović”
Uzdasima brišeš tamu mojih noći
iz godina nevernih brzo proteklih
da sad bolje vidim istinu tvoju,
da sam ja još odavno imao
iskrena davanja lepote duše,
tvoje odavne tajne misije
i tvojih dalekih strasnih radosti
i drhtaja tela skrivene ljubavi,
moje u tebi i tvoje u meni,
u onim neznanim ponorima i uspeću novom,
i tada još, onda, daleko, tamo…
Uzdasima brišeš tamu mojih noći
i bolje vidim da ono odavno imam
a nemam.
(Bgd, 25. Maj 2017)
Ne planiraj sa mnom sigurno sutra Ne traži Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem Cigansko je i ptičije srce u meni Mnogo neba i oluja mi treba da letim Nema tu prostora za poetese i ljubavnice: Mnogo puta Poetskim radostima iz juče Narugalo mi se uplakano … Настави са читањем “IZ DAHA U DAH – Nena Miljanović”
Ne planiraj sa mnom sigurno sutra
Ne traži
Obećanja o mirnoj sreći “zauvek” jer
Pristaću dok me ljubiš i odreći čim se okrenem
Cigansko je i ptičije srce u meni
Mnogo neba i oluja mi treba da letim
Nema tu prostora za poetese i ljubavnice:
Mnogo puta
Poetskim radostima iz juče
Narugalo mi se uplakano ljubavničko sutra
Mili moj
Sva moja vremena su Danas
Iz dana u dan i iz daha u dah
Ko vinska mušica živim
Na trenutke
Između dva stiha i dva poljupca
Pijana od izmaštanih trenutaka ljubavi
Ne nudi mi
Ništa duže od trena ni trajnije od sna
Pusti me
U dva disanja na tvome uzglavlju
I u snove o ljubavi što u jastuk stanu
Samo u toliko tvoga mogu biti
U više
Prestaću da sanjam i stihujem
I neću biti ptica i Ciganka koja te volela
Dragi moj dragi
Samo u današnji dan i dah verujem
I tebi i sebi
Ne nosi me još U dvorove raja Daleko od daljina Naših, Kada su mladi sačinili Gnezdo I kada su golubovi Obećali jedno iskreno, Sa nadom za dostižno, Obećanje. (Bgd, 25. Maj 2017)
Ne nosi me još
U dvorove raja
Daleko od daljina
Naših,
Kada su mladi sačinili
Gnezdo
I kada su golubovi
Obećali jedno iskreno,
Sa nadom za dostižno,
Obećanje.
(Bgd, 25. Maj 2017)
Moja sudbino slomljenih krila donesi me jednom do dodira mojih saznanja odavnih o njoj. Ja tebe molim jer nemam što nemam ali što imam odavno u duši otkako nju samo znam. Donesi me sudbino moja slomljenih krila kod nje… (Bgd, 24.Maj 2017)
Moja sudbino slomljenih krila
donesi me
jednom
do dodira mojih saznanja
odavnih
o njoj.
Ja tebe molim
jer nemam što nemam
ali što imam
odavno u duši
otkako nju samo
znam.
Donesi me
sudbino moja slomljenih krila
kod nje…
(Bgd, 24.Maj 2017)
Na mladosti utisnutoj u naše osmehe kad bili smo sasvim i svoji i naši dok su daljine nepostojane bile a osmesi radosnih reči na nama, a osmesi, onda… Pa bezizlaze u izlazu našli, u najvećem drugarstvu iskrenosti, dobrote razumne i do danas naše i ljubav nepomenuta da nikog ne povredi, u susrete poznatih tad pretvorena, … Настави са читањем “ONDA – Slobodan Jevremović”
Na mladosti utisnutoj u naše osmehe
kad bili smo sasvim i svoji i naši
dok su daljine nepostojane bile
a osmesi radosnih reči na nama,
a osmesi,
onda…
Pa bezizlaze u izlazu našli,
u najvećem drugarstvu iskrenosti,
dobrote razumne i do danas naše
i ljubav nepomenuta da nikog ne povredi,
u susrete poznatih tad pretvorena,
ta ljubav, do danas,
onda…
I ružu crvenu kao što voliš
jednoga dana dao sam tebi
negde u gradu prošlosti tvoje,
vremena onih davno proteklih,
setio danas na to ja jesam
na krilima nade i naših saznanja,
na poklon tebi, jednoga dana,
onda…
Pre mojih lutanja i pre daljina,
pre vozova, vozila, ulica, staza,
tudjih gradova, mora i brodova
i stranih lica i stranih kreveta,
pre drugih i uvek pre onih drugih,
što uzalud hteli su tvoji da budu,
ja ružu sam dao,
tebi,
onda…
(Bgd, 23. Maj 2017)