SRNA -2 – Slobodan Jevremović

Nisam te slučajno najzad pronašao
iza ivice postojanja sveta,
tamo gde mrak je svetlo zamenio
a ti tamo lutala, bežala, ne znala
pravce izbave tvoga života,
od onih bežala, a mene tražila,
da mir tu nadješ, ljubav pronadješ,
mene da ljubiš, mene priviješ
na grudi mladosti sećanja našeg,
daljine da predješ skokom sa puta
sa ivice postanka do ruba ljubavi,
sada i ovde, da budemo mi.

Uspravi glavu, najlepša moja,
ti nisi sama, nisi gonjena,
moja radosti moga života,
moje ljubavi maznog uživanja,
otvori okice tvoga saznanja,
nemoj se plašiti novih spoznanja,
uspravi glavu i nežna mi budi,
kao i nekad, kao u snovima,
budi mi najlepša, ona na svetu,
moja na svetu, jedina ona,
srna.

(Bgd, 06. Jun 2017)