ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ…..Миладиновић Сандра Мајра

ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ Волела сам једном давно, све од реда безрезервно, инстиктивно,осећајно, унакрс и паралелно… Волела сам све од срца, из дна душе као дете, и дуго је потрајало, то од главе па до пете… Волела сам једном чисто, невино ко зрачак јутра, што се роси удварао, од данас па све до сутра.. И … Настави са читањем “ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ…..Миладиновић Сандра Мајра”

ОД ГЛАВЕ ДО ПЕТЕ

Волела сам једном давно,
све од реда безрезервно,
инстиктивно,осећајно,
унакрс и паралелно…
Волела сам све од срца,
из дна душе као дете,
и дуго је потрајало,
то од главе па до пете…

Волела сам једном чисто,
невино ко зрачак јутра,
што се роси удварао,
од данас па све до сутра..
И крв је ко брза река,
упорна ко лава пекла,
грлила сам тако топло,
суза би од среће текла!

Волела сам ја уз смешак,
и наивни поглед ока,
као јање лаковерно,
испред вука за по скока,
и још више.. свесна нисам
била чари своје игре,
колико је само пута
спасила ме попут чигре!

Волела сам трчећ’ травом,
гурајући руком грање,
певајући са птицама,
сањајући Поморавље..
Испод камена шаптала,
и кришом се Богу клела,
волела сам без питања…
Кад бих тако сада смела?!

Сада волим другачије,
наизглед је исто само,
сада волим грлатије,
враголасто и потајно…
И сакривам све осмехе,
јер би сумњу пробудили,
сада волим својегалаво,
јер би љубав ми убили!

Сад се кријем попут ветра,
иза сенки, испод снега,
и постајем загонетна,
као благо испод брега…
Сада волим као талас,
са Месецом шапћем тихо,
и надам се да ће неко
волети ме као ”нико”!

Миладиновић Сандра Мајра

SLAMALE SU OVO SRCE – Milovan Petrović

Slamale su ovo srce Vere, Ane, Marijane, al’ su ipak ukrasile u mladosti moje dane. Ja ne žalim zbog tog bola, što raniše tada mene, ostale su u sećanju samo lepe uspomene. Kad mi teško nekad bude kad proklinjem svoje dane, osmeh mi se opet vrati jer se setim Marijane. Nekad mi se opet desi … Настави са читањем “SLAMALE SU OVO SRCE – Milovan Petrović”

Slamale su ovo srce
Vere, Ane, Marijane,
al’ su ipak ukrasile
u mladosti moje dane.

Ja ne žalim zbog tog bola,
što raniše tada mene,
ostale su u sećanju
samo lepe uspomene.

Kad mi teško nekad bude
kad proklinjem svoje dane,
osmeh mi se opet vrati
jer se setim Marijane.

Nekad mi se opet desi
da rešenja pravog nemam,
tad odlutam u mislima
iz mladosti Veru snevam.

Ana meni dobro dođe
kad zalutam i kad patim,
nje se setim nasmejane
pa se opet sebi vratim.

I druge mi tu pomognu
posle moje pedesete
kad god mi je tako teško
na lepe me dane sete.

Milovan Petrović

Промоција књиге “МИРИС ДУШЕ” Стефана Кнежевића

Аудио запис промоције књиге Стефана Кнежевића МИРИС ДУШЕ У Клубу КЦК је 11.08.2017. године у организацији и реализацији Културног центра Крушевац одржана промоција прве књиге поезије Стефана Кнежевића *МИРИС ДУШЕ* чије је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а суиздавач Арт Клуб СПС Крушевац. Програм је осмислила и водила Лидија Ужаревић -уредница КЦК. Поезију Стефана … Настави са читањем “Промоција књиге “МИРИС ДУШЕ” Стефана Кнежевића”

Аудио запис промоције књиге Стефана Кнежевића МИРИС ДУШЕ

У Клубу КЦК је 11.08.2017. године у организацији и реализацији Културног центра Крушевац одржана промоција прве књиге поезије Стефана Кнежевића *МИРИС ДУШЕ* чије је издавач Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ, а суиздавач Арт Клуб СПС Крушевац. Програм је осмислила и водила Лидија Ужаревић -уредница КЦК. Поезију Стефана Кнежевића казивале су Јованка Андрић – глумица Крушевачког позоришта, млада песникиња Милица Чоловеић и сам аутор. O књизи je писао и говорио Љубодраг Обрадовић, рецензент књиге. За музички тренутак били су задужени: Иван Миладиновић – гитара и вокал, Миљан Грозданић – тарабука и Ненад Плочић – гитара. Посебну тачку имао је Градимир Карајовић који је свирао у музике.


Стефан Кнежевић

Песник Стефан Кнежевић, рођен је 15. априла 1996. године у Ћуприји. Пише љубавну поезију. Вечиту  песничку инспирацију налази у нескривеној искреној  љубави према девојци. Велику подршку у песничком стваралаштву има од мајке и великог броја пријатеља песника окупљених око Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“. Иако по годинама млад, Стефан је већ искусан песник. Песме су му редовно  објављивае у часопису ПоезијаСРБ. Учествовао је на многобројним песничким сусретима у Крушевцу, Ћуприји, Ћићевцу. Добитник је више награда и признања за своје песме.

КАП ВОДЕ…….Миладиновић Сандра Мајра

КАП ВОДЕ Поново дивно изречена лаж због које све пада на дно, колико њих живи са њом, и ножем забада право у бол!? О чијој боли говори небо, а о чијој ли ћути док грува, колико на свету постоји људи, куда их носи животна бура? Не, киша није само кап воде, неспретне, љутите шетње, из … Настави са читањем “КАП ВОДЕ…….Миладиновић Сандра Мајра”

КАП ВОДЕ

Поново дивно изречена лаж
због које све пада на дно,
колико њих живи са њом,
и ножем забада право у бол!?

О чијој боли говори небо,
а о чијој ли ћути док грува,
колико на свету постоји људи,
куда их носи животна бура?

Не, киша није само кап воде,
неспретне, љутите шетње,
из ведра неба се промоли гром,
кад год се лажно закунете!

А заклињете ли се у најсветије,
док истину бојите у гар,
и не зна ли се шта је проклетије,
просјак ил’умишљен цар?

Хтела бих срце што куца јако,
а не камење што јечи,
колико пута одзвања чудно,
безбројно испразних речи?

Осмех бих да се налепи свуда,
чак и на зидове бледе,
несрећна а у вили од злата….
Не бих ја нигде без ТЕБЕ!!!!

Миладиновић Сандра Мајра

Volim te

Trenutkom između sna i jave, između udaha i izdaha, riječi volim te i mrzim te, između dvije tačke, kada odlaziš i kada nema te, Volim te. Prostorom između dvije suze, vazduhom između nas, oblakom na nebu, bujnom krošnjom, lastom u letu i na livadi cvijetom, Volim te. Kada sa drugim prozališ, i topiš u njegovom … Настави са читањем “Volim te”

Trenutkom između sna i jave,
između udaha i izdaha,
riječi volim te i mrzim te,
između dvije tačke,
kada odlaziš
i kada nema te,
Volim te.

Prostorom između dvije suze,
vazduhom između nas,
oblakom na nebu,
bujnom krošnjom,
lastom u letu
i na livadi cvijetom,
Volim te.

Kada sa drugim prozališ,
i topiš u njegovom zagrljaju,
kad samo njega voliš,
kad me ne primjećuješ slijepo srećna,
kad kažeš da je vaša ljubav vječna,
i da samo vi postojite,
Volim te.

Usamljenim satima,
hladnim klupama,
toplim jastukom
i sjetnom uspomenom,
vlažnim usnama
i hladnim rukama,
Volim te.

Kad me ne bude,
kad nestanem,
kad priroda uzme me
i kad samo pjesma ostane,
vječnim osjećanjima
i skromnim riječima,
Voliću te.

ВРАГОЛАСТЕ СТРЕЛЕ…..Миладиновић Сандра Мајра

ВРАГОЛАСТЕ СТРЕЛЕ Можда је ово бреме истина која буди можда сам залутала у паралелни свет зато је бело …црно, па и овај ритам луди… Можда је све то сан и један бесани лет? Можда су свирепе очи сећање прошлости, лаж зато личи на цвеће које сам мирисала, и познавала сам птицу које се јутром буди, … Настави са читањем “ВРАГОЛАСТЕ СТРЕЛЕ…..Миладиновић Сандра Мајра”

ВРАГОЛАСТЕ СТРЕЛЕ

Можда је ово бреме истина која буди
можда сам залутала у паралелни свет
зато је бело …црно, па и овај ритам луди…
Можда је све то сан и један бесани лет?

Можда су свирепе очи сећање прошлости,
лаж зато личи на цвеће које сам мирисала,
и познавала сам птицу које се јутром буди,
и из свог гнезда јури право међ’ груди незвана…

Можда сам радознала и заљубљена у живот,
преда мном играју сенке што само личе на бит,
можда сам у свету чуда залутала кроз огледало,
па бих под небом играла, а свуда ударам о штит?

Можда сам трунка прашине у оку брзе реке,
па је голицам и болим, сметам јој док тече,
на њеној обали живи неко кога сам знала,
усне ми сумња љуби и жива рана ме пече?!

Можда је истина ”можда” и ово небо плаво,
и можда о мени пише неко ко не постоји,
ил’ ми је Дан и ноћ одавно крхкој дао,
дубоке црне очи и душу да уздахе броји?

Можда сам хладна као мермер, нема и недоречена,
или сам онај белутак на дну дубоког мора,
док теку сузе су топле и враголасте стреле,
одакле ми снаге да волим када још не свиће зора?

Миладиновић Сандра Мајра

OKVIRI DODIRA DUŠE – Slobodan Jevremović

Hteo sam tebi veoma pomoći al’ sada vidim, uopšte ne treba, jer sama si sve one isplakane suze smehom radosno i srećno zamenila, pa onda i ja, pun sreće, uživam u svetlosti tvoje iskrene duše i ljubavi jedinstvene, najjače na svetu, one, daleke al’ ipak mi bliske, veoma tamo i iskreno ovde, što snažno zrači … Настави са читањем “OKVIRI DODIRA DUŠE – Slobodan Jevremović”

Hteo sam tebi veoma pomoći
al’ sada vidim, uopšte ne treba,
jer sama si sve one isplakane suze
smehom radosno i srećno zamenila,
pa onda i ja, pun sreće, uživam
u svetlosti tvoje iskrene duše
i ljubavi jedinstvene, najjače na svetu,
one, daleke al’ ipak mi bliske,
veoma tamo i iskreno ovde,
što snažno zrači jasnom lepotom
iza ogledala naših najlepših okvira,
dodira duše, ljubavi prave,
mila moja…
(Bgd, 08.avg 2017)

(NE) MOGU – Nena Miljanović

  vratićeš se možda i biću tu sigurno samo ne očekuj ništa niti bi se meni vratio ti (onaj koji si mi bio) niti bih tebe dočekala ja (ona koja sam ti bila) ne može se dva puta u istu reku druge bi to vode bile mutne i gorke od svega kroz šta sam tekla … Настави са читањем “(NE) MOGU – Nena Miljanović”

 
vratićeš se možda
i biću tu sigurno
samo
ne očekuj ništa
niti bi se meni vratio ti
(onaj koji si mi bio)
niti bih tebe dočekala ja
(ona koja sam ti bila)
ne može se dva puta u istu reku
druge bi to vode bile
mutne i gorke
od svega kroz šta sam tekla
po rastanku
 
ako ponovo dođeš
ne misli da reka života može uzvodno
u nekom sutra
to ne bi bio povratak na početak
niti bi me našao onu negdašnju
svu od ljubavi i stihova o tebi
ne može se umreti od ostavljanja
i oprostiti ti se svoja smrt
čak i da ti je zaboravim
ne mogu ti je zaboraviti
moje pobijene pesme
koje više ne pišem
 
&
 
a možda bi moglo
ako se možda vratiš
mogla bih
mogu
sigurno

NAJBLIŽA DALJINA – Slobodan Jevremović

Tebi, daljino koja si ovde, snažan zagrljaj dajem ti sada i ruke ti pružam, i sunce da greje, pa sve hladne sumnje da ispare tada, moja najdraža daljino najbliža, i pogledaj u holu našeg sećanja, sreća ne stanuje više preko puta, već samo u nama, i nisi sama, ovde si sa mnom, daljino najbliža, mila … Настави са читањем “NAJBLIŽA DALJINA – Slobodan Jevremović”

Tebi, daljino koja si ovde,
snažan zagrljaj dajem ti sada
i ruke ti pružam, i sunce da greje,
pa sve hladne sumnje da ispare tada,
moja najdraža daljino najbliža,
i pogledaj u holu našeg sećanja,
sreća ne stanuje više preko puta,
već samo u nama, i nisi sama,
ovde si sa mnom, daljino najbliža,
mila carice mojih snova,
ti vidiš sada, ljubavi moja,
ovde si, zajedno,
blizina srećna,
blizina sada
i najbliža nada…
(Bgd, 07.avg.2017)

Мило моје – Богдан Јевтић

Крадеш ми сан, ноћима не спавам, крадеш ми и дан а још сам сам, љубави тебе чекам. Дани су светлији на небу звезде бројније јави се мило моје. Где си сада ти искрена љубави, не могу те у бајци само тражити. Ја сам увек ту као путник на перону, чекајући вољену. Дани су светлији, на … Настави са читањем “Мило моје – Богдан Јевтић”

Крадеш ми сан,
ноћима не спавам,
крадеш ми и дан
а још сам сам,
љубави тебе чекам.

Дани су светлији
на небу звезде бројније
јави се мило моје.

Где си сада ти
искрена љубави,
не могу те у бајци
само тражити.
Ја сам увек ту
као путник на перону,
чекајући вољену.

Дани су светлији,
на небу звезде бројније
Волим те мило моје.

Хајде се осмели,
према мени крени,
направи корак, два,
за тебе живим ја.
Стрпљиво те чекам
да се појавиш из сна.

© Богдан Јевтић