Ne daj me onima što vode me putem
ugaslih zvezda, k’o najgoreg tata,
psuju i viču, vezanog tuku,
ranjene duše oni me vuku
kriv bez krivice, ja ništa ne znam,
zašto svi prolaze, ne zatvore vrata,
a presudu imam, o tebi da brinem,
tebe da volim, o tebi sanjam,
niko ne čita ono što imam,
istinu neće, nisam te sreće,
i onda sam sada
na bespuću povreda
svih mojih dana,
ranjene duše,
ostao sam.
Odbrani mene, carice svega,
ljubavi, hrane, treba mi nega,
duša ne može ono što mora,
nikad da svane, nikada zora,
i nema dana da tebe ne volim
i nema noći da tebe ne pitam
i uvek mi pomoć ljubavi daješ,
odavno dobra, lepa i nežna,
maznih dodira, mila, neizbežna,
lepo sve kažeš, nikad ne kaješ
davanja meni pomoći tvoje,
pa mislim se onda, ponekad, često,
razlozi nekad skriveni vešto,
nisi me rodila,
ni život mi dala,
a jesi,
ti jesi.
Odbrani mene,
izljubi mene,
ja spavam budan
i budan sanjam,
živote moj
večiti…
(Bgd, 14.okt.2017.)
*Foto -Internet, art obrada -Darko