КРОВ МУДРОСТИ – Петар Савић

  Поруши ту кућу сазидану од надања, очекивања, нећкања и чекања. Изгради нови темељ од дела, одлучности и реаговања.   Избаци то смеће сумњи, страха и слабости. Посади цвеће  разумевања, воље и храбрости.   Обриши замагљене прозоре свести и прашину са полица праштања. Испразни фиоке непотребних љутњи и вишак ствари из ормара маштања.   Пронађи … Настави са читањем “КРОВ МУДРОСТИ – Петар Савић”

 

Поруши ту кућу сазидану од надања,https://3.bp.blogspot.com/-iDMPDHXX_Sg/XGHrJ7KP75I/AAAAAAAAMos/6UgJgQ6aCjsuenpSuFLPode0liPXL8GVACEwYBhgL/s1600/petar-savic.jpg

очекивања, нећкања и чекања.

Изгради нови темељ од дела,

одлучности и реаговања.

 

Избаци то смеће сумњи,

страха и слабости.

Посади цвеће  разумевања,

воље и храбрости.

 

Обриши замагљене прозоре свести

и прашину са полица праштања.

Испразни фиоке непотребних љутњи

и вишак ствари из ормара маштања.

 

Пронађи кутију лепих сећања,

стопи се са тишином спокоја,

пошаљи у заборав сулуди гнев

и не буди роб очаја.

 

Почисти стаклиће разбијеног огледала среће,

зашиј отпале дугмиће љубави и осећања,

очисти каменац љубоморе и зависти,

и испуни себи дата обећања.

 

И када изградиш тај нови дом,

стекнеш и кров мудрости који га чува.

Кров који стичемо онда

када нам више и није потребан.

 

 

PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta

Pesma je izražavanje pojedinca a ne podilaženje masama ili pisanje kako drugi misle šablonska pokretna traka. Često ide uz vetar a često niz vetar poezija je sloboda. Svi gledamo različitim očima nismo u istim cipelama, nemamo ista srca stvaramo sopstvenim umom. Šaroliko društvo raznih iskustava što je lepota slobode poezije. Postoje veliki pesnici velika dela, … Настави са читањем “PESMA SLOBODA-Miroslav Krnjeta”

Pesma je izražavanje pojedinca
a ne podilaženje masama
ili pisanje kako drugi misle
šablonska pokretna traka.
Često ide uz vetar a često niz vetar
poezija je sloboda.
Svi gledamo različitim očima
nismo u istim cipelama,
nemamo ista srca
stvaramo sopstvenim umom.
Šaroliko društvo raznih iskustava
što je lepota slobode poezije.
Postoje veliki pesnici velika dela,
dobre ili lošije pesme,
ali nijedna nije smeće
jer je neko ostavio delić duše u njoj.
Ptice koje su česta inspiracija ne pevaju isto
niti izgledaju isto,pa nisu bezvredno smeće.
Svaka ima svoju lepotu i svog slušaoca.
Kada bi pisali kako sudija misli
to ne bi bila pesma,sloboda,
tu ne bi bilo uživanja i dubine reči
bila bi strojeva radnja u vojsci
poezija ne bi postojala.
Svako projektuje na papiru
svoju sliku,doživljaj,iskustvo,
svako oseća i živi svoje reči
na svoj način.
Zato je poezija jedinstvena i uzvišena.
Poezija nije fudbal,pesma nije kasarna,
nema ofsajda,nema stroja,
nego apsolutna sloboda.
Mi smo prolazni vreme neka sudi
jer reč ostaje večna.

POZDRAV SVIM PESNICIMA

ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović

Čemu, uopšte poezija? Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti? Ko su nafurani likovi, uzurpatori duhovnog prostora ? Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme? Autentičnim eksplicitnim izlivanjem? Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se boja namerno izazvanih pobačaja? Danas, prefinjena kristalizacija uma ne izviruje iz previrućih kratera prečišćenog kafanskog dima; Možda implicitno i služi? Nihilizmu. … Настави са читањем “ČIME JE ZASLUŽILA – Dejan Ivanović”

Čemu, uopšte poezija?
Služi li, potiranju apsolutnih vrednosti?
Ko su nafurani likovi,
uzurpatori duhovnog prostora ?
Ko poseduje sav taj prostor i svo ovo vreme?
Autentičnim eksplicitnim izlivanjem?
Veštačkom oplodnjom objekta, gubi li se
boja namerno izazvanih pobačaja?
Danas, prefinjena kristalizacija uma
ne izviruje iz previrućih kratera
prečišćenog kafanskog dima;
Možda implicitno i služi?
Nihilizmu. Ništavilu. Anihilaciji. Poništavanju.
Jesenjina. Desanke. Haikua. Veličina.
Čime li je samo zaslužila ?

 

ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било … Настави са читањем “ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА ПоезијаСРБ на Светски дан поезије 2019.”

У организацији удружења песника Србије – ПоезијаСРБ одржан је у Крушевачком позоришту, на светски дан поезије, 21.03.2019. године традиционални поетско музички програм ПЕСНИЧКА СУСРЕТАЊА. У току програма уручили смо Годишњу награду и Награду за књигу Године, које Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ традиционално уручује сваке године. Сви присутни песници говорили су своју поезију, а било је и одличне музике у извођењу Кристине Дамњановић и Сање Максимовић. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Данијела Булатовић, а програму је присуствовала и заменица градоначелнице града Крушевца Весна Лазаревић.

На самом почетку програма додељене су награде Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину. Награду за књигу 2018 године је добио Горан Минић, песник и новинар из Брусу за књигу: КАЗИВАЊА О КРИВОЈ РЕЦИ КОПАОНИЧКОЈ, а годишњу награду Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ за 2018. годину је добила Светлана Ђурђевић, заменик председника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и ПиАр Крушевачког позоришта. Одлуку о наградама донела је Годишња скупштина Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ на предлог Латинке Ђорђевић и Љубодрага Обрадовића. Награде је обезбедило Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ и сликари Слађана Бундало (поклонила слике Горану Минићу и Светлани Ђурђевић) и Живорад Милановић Маки (поклонио слику Светлани Ђурђевић).

У другом делу програма своју поезију говорили су песници: Хаџи Иван Милановић, Драгојло Јовић, Мића Живановић, Оливера Дињић, Драган Тодосијевић, Дејан Милошевић, Градимир Карајовић, Бора Видојковић, Миломир Терзић, Бранко Ћировић Ћиро, Стефан Кнежевић, Салађана Бундало, Даница Рајковић, Миленка Весић, Драгослав Мирковић, Мирко Стојадиновић, Живојин Манојловић, Данијела Јевремовић, Мира Смиљанић, Богдан Јевтић, Дејан Петровић Кенац, Ратко Тодосијевић, Радован Стефановић, Јована Марковић, Данијела Булатовић и Љубодраг Обрадовић. Поезију Бране Петровића говорио је Никола Стојановић, а Михајло Ћирковић је говорио своје афоризме.

Светски дан поезије прославља се 21. марта и установљен је од стране УНЕСКО-а 1999. године. Сврха овог дана ја промоција читања, писања, објављивања и поезије у школству широм света; али и ”давање нових подстицаја и признања националним, регионалним и интернационалним поетским покретима” (извод из УНЕСКО извештаја при дефинисању овог дана). Позната песникиња Радмила Лазић напомиње да када се нешто установи и прогласи као посебан дан значи да је та група или област угрожена, скрајнута или магринализована. “Код нас је одавно поезија склоњена са полица и из књижарских излога у подруме, за рачун паракњижевности, односно онога што доноси профит. То је не само дискриминација базичне књижевне врсте, него и врста културног геноцида” – каже Радмила Лазић.

HRAM SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG BEŽANIJSKA KOSA-Miroslav Krnjeta

Sa kapije beli krst blista stoji iznad vrata na čelu crkva svetog Vasilija telo Hrista, tu sila izliva nevidljivu svetlost belu. Zidovi lepe žive boje zovu duše umorne da se svetlom poje. Primaš odbačene,gladne,bose, lepi hrame svetlo srce bežanijske kose. U tebi lebdi duh sveti čuva napaćene tera aveti, nevidljivo prožima vazduh vernima snagu daje … Настави са читањем “HRAM SVETOG VASILIJA OSTROŠKOG BEŽANIJSKA KOSA-Miroslav Krnjeta”

Sa kapije beli krst blista
stoji iznad vrata na čelu
crkva svetog Vasilija telo Hrista,
tu sila izliva nevidljivu svetlost belu.

Zidovi lepe žive boje
zovu duše umorne
da se svetlom poje.
Primaš odbačene,gladne,bose,
lepi hrame svetlo srce bežanijske kose.

U tebi lebdi duh sveti
čuva napaćene tera aveti,
nevidljivo prožima vazduh
vernima snagu daje i krepi duh.

Sa zvonika zvono zvoni
odjekuje po celoj vasioni,
poziva da se Gospodu peva
da se moli prečista Deva.

Hram svetog Vasilija Ostroškog,
vodio me put u hram čudotvorca
vodila me nevidljiva ruka do oltara carskog
da ljubim Gospoda i lečim grehe srca.

Nisam dostojan ni tvoga poda
ali ti me zoveš grešnoga
vodiš me pred ikonu Gospoda,
molitvom da tražim
oprost i pomoć svetoga.

Koliko si mi obrisala suza
izlečila srcu nervoza,
koliko si me puta ozarila
nahranila dušu svetlom života
crkvo prelepa mila.

Ti si moja uteha
moje duše oaza mira
čistiš me od greha
daješ srcu delić božanskog svemira.

Molitve,post,prvo pričešće,
u tebi crkvice dobih duhovno voće,
u tebi sam udahnuo reči
reku stihova koji ne prestaju teći.

Tu hoda nebeska sila
tu duše miluju nevidljiva krila,
zato pevajmo sveti Vasilije Ostroški
hvala što nas grešne primaš
na Gospodnji jastuk meki.

Хоћемо ли се видети опет ?

    У теби има много мрака, али баш то ме и мами, јер ти ниси као свака.   Ноћу кад останемо сами, плени ме твоја необуздана страст, под маском безазлености скривена, твоје немирне усне као сласт, и аура крилима палог анђела покривена.   Супротности што стварају целину сјај и тама, сенке и светлост, обожавам … Настави са читањем “Хоћемо ли се видети опет ?”

 

 

У теби има много мрака,

али баш то ме и мами,

јер ти ниси као свака.

 

Ноћу кад останемо сами,

плени ме твоја необуздана страст,

под маском безазлености скривена,https://3.bp.blogspot.com/-iDMPDHXX_Sg/XGHrJ7KP75I/AAAAAAAAMos/6UgJgQ6aCjsuenpSuFLPode0liPXL8GVACEwYBhgL/s1600/petar-savic.jpg

твоје немирне усне као сласт,

и аура крилима палог анђела покривена.

 

Супротности што стварају целину

сјај и тама, сенке и светлост,

обожавам твоју мразну врелину,

стидљиву незрелост и смелост.

 

твоје уздисаје нежне, кратке,

твоје дланове снежне, глатке.

 

Опчињава ме пожар у твојим очима,

сањам га и гасим ноћима,

као вулкан врело твоје тело

за моје руке је магнет,

иако се опржим опет желим га цело,

не могу сузбити осећања налет.

 

И нека сачека цео свет

док си у мојим загрљајима!

Хоћемо ли се видети опет

или остаћеш ми само у сновима ?

 

 

ВИНСКА ИСТИНА – Споменка Денда Хамовић

У виногорју узрела свила – Сунашца бела, сунашца црна Кљуцају птице и крила вину Тону у небне залуте орна. Вино заигра – скаске испева Сијају лица кȏ звездa плодна Дионис пева док дуга сева А у њој расте љубав пелудна. Божански буке капљицa вина Помами чула – успламте птице Расте и буја виска истина. Загреје … Настави са читањем “ВИНСКА ИСТИНА – Споменка Денда Хамовић”

У виногорју узрела свила –
Сунашца бела, сунашца црна
Кљуцају птице и крила вину
Тону у небне залуте орна.

Вино заигра – скаске испева
Сијају лица кȏ звездa плодна
Дионис пева док дуга сева
А у њој расте љубав пелудна.

Божански буке капљицa вина
Помами чула – успламте птице
Расте и буја виска истина.

Загреје срца – пламти света кап
Сија у оку – прште севнице –
Слави дитирамб – пијмо наискап!

MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović

Hodam po putu a magla svuda, znao sam pravac, ali po danu, sad tabli nema da pute pokažu, ni ljudi po mraku, nikog da pitam, a možda su zli jer ljudi lažu, i hodam dalje a noge posrću. Magla je pokrila sve zaborave ja sunce čekam, Andjelu dragi, da stignem tamo do mile moje, i … Настави са читањем “MIRISI TREŠNJINOG CVETA – Slobodan Jevremović”

Hodam po putu a magla svuda,
znao sam pravac, ali po danu,
sad tabli nema da pute pokažu,
ni ljudi po mraku, nikog da pitam,
a možda su zli jer ljudi lažu,
i hodam dalje a noge posrću.

Magla je pokrila sve zaborave
ja sunce čekam, Andjelu dragi,
da stignem tamo do mile moje,
i moram da hodam neznanim putem
jer osećam pravac, mirise trave,
i cveta trešnje, i dušu Andjela,
dobrotu Tvoju nebeskih visina.

A tebe molim, Andjelu mili,
pevaj joj mirise trešnjinog cveta
neka joj snovi što lepši budu
i mirisi sete na najlepe dodire,
onih od juče, danas i sutra.

Tvoja dobrota neka je čuva
a ja ću stići do mirisa trešnje,
do mile moje, do druge strane,
do novih saznanja bliskih daljina
i onda da sa njom ja budan sanjam
na krilima paperja i dragih snova,
snova o nama,
snova za nas.

Hvala Ti Andjele dobrotu Tvoju,
i pevaj mi Andjele one mirise
trešnjinog cveta, kako Ti znaš,
i nju mi čuvaj, najmilu moju,
pevaj nam mirise,
pevaj lepote,
samo za nas.

Vrati te mirise
trešnjinog cveta
u dušu moju,
Andjele…

                ~~~ TOŠE PROESKI,
                       1981 – 2007 ~~~

(Darko, Bgd, 12.mart 2019)

ПРОБУДИ ЗОРУ – Драгојло Јовић

ПРОБУДИ ЗОРУ Србине брате пробуди зору, Па крени у њиву што је у корову, Заори бразду у земљу нашу, Обради је нежно ко најлепшу снашу. И не хули на Бога и не љути време, Што ти на леђима остаде бреме, Да прадедовско огњиште чуваш, Наслеђено браниш од злотвора сачуваш. Сачувај у недрима ватру сељака, И … Настави са читањем “ПРОБУДИ ЗОРУ – Драгојло Јовић”

ПРОБУДИ ЗОРУ

Србине брате пробуди зору,
Па крени у њиву што је у корову,
Заори бразду у земљу нашу,
Обради је нежно ко најлепшу снашу.

И не хули на Бога и не љути време,
Што ти на леђима остаде бреме,
Да прадедовско огњиште чуваш,
Наслеђено браниш од злотвора сачуваш.

Сачувај у недрима ватру сељака,
И снагу Вука у телу горштака,
Још једном рукаве брате засучи,
Дланове пљуни па шуму крчи.

Тамо где некад била је бразда,
Сад више ни стазе за пролаз нема,
Све се урушило и са земљом срасло,
Најлепше воћке шибље је обрасло.

Знам да можеш, а знам и да хоћеш,
Да знојавим челом и снагом целом,
Огњишту своме ватру повратиш,
Икону славску златом позлатиш.

За тебе ноћас стихове пишем,
За Васкрс села живим и дишем,
И зором сваком Богу се молим,
Селу се враћај Геџо Србине,
Тамо је све наше и све што волим.

19 Ђурђевдански књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ и КОП

Књижевно друштво „Раде Драинац“ и КОП Расписују 19 Ђурђевдански књижевни конкурс За циклус песама Пет прича Двадесет афоризама Право учешћа имају људи до навршених 30 година Радове слати на: domkulturepkprogrami@gmail.com Радове писати  (Times New Roman 14) и потписати ћирилицом, пуним именом и презименом, навести: године, адресу и број телефона, Рок слања радова, 26. април 2019., … Настави са читањем “19 Ђурђевдански књижевни конкурс – Књижевно друштво „Раде Драинац“ и КОП”


Књижевно друштво „Раде Драинац“

и КОП

Расписују

19 Ђурђевдански књижевни конкурс

За циклус песама
Пет прича
Двадесет афоризама

Право учешћа имају људи до навршених 30 година
Радове слати на: domkulturepkprogrami@gmail.com
Радове писати  (Times New Roman 14) и потписати ћирилицом, пуним
именом и презименом, навести: године, адресу и број телефона,
Рок слања радова, 26. април 2019.,

Прва три рада биће награђена!

Прва награда је летовање на плавом Јадрану!

Погледајте оригинални текст конкурса