Lepota – Aleksa Stojčić

Kosa plava,
ona kao andjeo spava.
Oči nebo plave,
pravi put su mi pokazale.
Ovih dana sve mi je plavo,
da me usreći, njoj treba samo malo.

Pogled oštar kao mač,
neprijatelje lako tera u plač.
Njime me osvaja,
i nebo sa zemljom spaja,
takvoj lepoti nikada nema kraja.

Dani i noći,
bez nje mi ne mogu proći,
znam da sa njom uvek će ljubav doći.

Zbog nje bi mnogi rezali vene,
ali to nije bitno jer je ona pored mene.
Svi oni ,,jaki kao stene’’,
sumnjam da bi se iko usudio na nju da krene.
Zbog nje ili mene, to bitno nije,
od oboje, svako bi trebao da se krije.

Slatka kao med,
oko sebe sve dovede u red.
Precizna i tačna, nikada mračna.
Veličanstvena kao andjelov let,
nežna kao cvet,
za tebe bih osvojio ceo svet.

Настави са читањем “Lepota – Aleksa Stojčić”

Породица – Илијевски Кристијан

Бориш се као црни витез,
за оно што волиш
за оно што тебе чека
да дођеш,
да се њима вратиш.

Али ти си тамо,
у тамама шуме,
чуваш себе и остале,
страх те да не изгубиш све.

Страха нимало немаш,
али жеља ти је да све што
волиш буде око тебе.

Гледаш горе у небесима,
мислиш о твојима,
о њој,
жени поносној,
што ти чува кућу
и децу подиже.

Настави са читањем “Породица – Илијевски Кристијан”

Једина моја – Кристијан Илиевски

Не знам шта рећи а не заплакати,
када је погледнем у те очи црне
које те гађају као гром
та коса црна која ме води ка њој,
некако ми фали да је погалим,
да јој душу помазим,
а те очи да љубим
док мене нема.

То име,као да јој га је Бог
сами дао,
брижна је и добра,
а кад је уљутиш права кобра.

То лепо лице које сија осмехом златним,
сањам је сваке ноћи,
кад ће она код мене у загрљају доћи,
волим је више од свега,
чак и од овог света и живота.

Богдана,
мило моје,
надам се да те видим
и да те никад не испустим.

EKSPERIMENT – Tijana Rapaić Marković

EKSPERIMENT

Napiši novu pesmu,
Samo koji redak ili stih.
Ne mora biti predugačka
Ne mora biti prevelika
Neka bude taman tolika
Kolika ti treba,
Kolika ti treba,
Kolika ti treba.

(aplauz)

Настави са читањем “EKSPERIMENT – Tijana Rapaić Marković”

НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић


НЕПОЗНАТОЈ…


Једно поподне
били смо заједно.

Историја тог поподнева
је случајна, као и живот
и све што доноси.

Испит… сам у холу…
дим и остало.

Ипак, самоћа је испарила
са димом, кроз отворени прозор,
чим сам спазио трему,
на лицу девојке до мене.

Смешећи се,
почео сам да је тешим,
ја, највећи тремарош.

И заборавио сам све о себи…
И предстојећи испит
и велике планове…
Заборавио сам све,
осим ње.

То поподне,
које је личило на сан,
провели смо заједно.

Можда грешим, али мени је улица
била тако лепа и романтична.
И све куће, сви паркови и сви људи,
све то, што је промицало крај нас,
било је дивно, свеже, величанствено…

Киша је лила.
Ја сам газио
по барама, њу гледао…
А лишће је усред лета
под ноге слетало,
као да је хтело да каже,
да подсети, да слаже,
да је јесен, да ће зима,
да сам сам…

Настави са читањем “НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић”

Данас пуче једна жица *Драгојло Јовић

ДАНАС ПУЧЕ ЈЕДНА ЖИЦА

Данас пуче једна жица
На срцу ми рану створи
Кад о знању и знаности
Полу писмен проговори.

Па отровне стреле шаље
Тамо где ме тешко боли,
Да у корен мога стабла
Сипа отров што све гори.

Где баш мене нађу
Идиоти и кретени,
Ал` тешко ће зграду моћну
Да облате сутерени.

Бој се бије од рођења
Част и образ не дам ником,
Не могу ме ућутати
Педигреом нити виком.

Док из старог корена ми
Задња кап живота цури,
Издржаћу с` главом горе
Док лудачка глава негде
Не удари ил` пројури.

Настави са читањем “Данас пуче једна жица *Драгојло Јовић”

IGRA STRASTI – Snežana Popović

Igra strasti

U meni tinjaše mnogo težnji i beskrajno more čežnji…
I svi ti osećaji stremljenja behu tako jaki , snažni, neizbežni!
Učiniše da u nepovrat nestadoše dani oni bezbrižni,
priželjkujući i osluškujućii stalno, dolazak tvoj neizvesni.

Žudnja i strast, ta moćna energija koja me pokreće i okreće,
dovešće me možda jednoga dana, do velike radosti i sreće,
Tvrdim da iskrena i prava ljubav u tome sigurno uspeće.
Nema razloga da sumnjam, nema tu mesta za nešto treće!

Čudan je front na koji liči ta borba ljubavi, čula i odabira.
Gde svi su pobednici a opet svi poraženi gubitnici.
Igra zavođenja, strasti, moći i nemoći i veštih predigra.
Istrajte kao odani i verni saborci, ne budite ulovljeni lovci!

Neko te osvoji lepim mislima, neko čulnim mirisima, a neko pesmama svojim.
Ja ću te osvojiti okom vatrenim, pogledom snenim i pomalo detinjastim.
Slatko namučiću te, da čas hoću, a čas neću, ma zavrteću te kao prava čigra.
Zanosnim plesom nemirnog leptira, koji bi vazda samo da se igra.

Snežana Popović