ЦИГАНИН – МОН АМИ – Андреја Ђ. Врањеш

ЦИГАНИН – МОН АМИ

Срели смо се у пространству свитања ,чинило се да је он од  сваке ноћи постајао црњи. У очима је носио чудну топлину као да је тек изашло Сунце преселило у њих . Плео је корпе чудесних облика. Животом насмејан, мајсторски је  од прућа стварао  невиђено. Препознат од Бога  откривао  је стално другачије форме, тражио себе   проналазио лепоту.Како се не дивити величини која је сва стала у  скромност. Видео сам , сигуран сам до тада најлепши труд , придодао сам га у  ризницу властитих сећања. Када бисмо се  угледали поново, било где, макар и у сновима, замолио бих га да ми  исплете Месец, знам да би умео. Ничега се он није бојао,  обдарени   путник, само можда једног, да тужног сата неког не остане без врбовог прућа,  живот би му био за смисао блеђи. Нешто као када би ласте  без неба остале или сиротани без радосне наде. Ја сам отишао, а он је остао на равној Савској обали, остао да задиви неког срећнијег искуства, можда ће му продати своју уметнину, ја сам купио од њега тај незаборавни сусрет,  платио сам му својом тајном, једином коју имам, овом причом. Поздравили смо се на растанку. РЕКАО САМ МУ ДОВИЂЕЊА ПРИЈАТЕЉУ, а он мени ЛАЧО  ДОВИЂЕЊА.

СУЗА

У очима откривена срца тајна.

ПОЉУБАЦ

Поезија уснама исписана.

ISTINA ILI OBMANA-Miroslav Krnjeta

Šta je sad ljudi
slušate medije i glava ludi.
zašto kupujete tamjan
ako vam je um prazan,
a da rekli lekari,
pa čekaj to su oni koji su se smejali
veri.
Smrt dolazi u goste u krevetu,njivi,
poslu,rovu,
ni na na jednom ne možeš
pobeći krovu,
zašto onda strah i panika
kad čekaš dolazak crnog konjanika.
Što si zatvorio srca prozore
a ne znaš šta je sledeće zore,
nećeš da ljubiš voljene
jer idu horde korone
e moj mili čoveče sramota
bacio si svetlo kad je naišla prva
golgota.
Pišem uz pivo i cigarete
daleko sam od svetlosti svete,
šta sam ništa prašina i prošlost
dolaze lastavice da zidaju budućnost.
A zida bez boga nema
evo sad sad se vidi rode napaćeni
od straha se jeca nebesima,
a pre minut dva bezbrižno srećni.
gadiš se krsta i ikona
a kukaš,joj korona,
gde je bog ubio vernika
a lekar oživeo smrtnika,
kakva je knjiga istine
takvi su putevi sudbine,
živeo bi da sudiš
ali nećeš da gubiš
ne ide tako bahati brate
olabavi malo ega kravate.
Pitam se dokle tako
da li je sve naopako,
ili je ovo obmana i zabluda
koju smislila moćno opasna luda.
Opet se zida vavilonska kula
opet se u zlato laž diže
ali priča vam je trula
jer božija ruka sve stiže.

ФЕДРАРО се мора наћи у календару културних догађаја Србије – Владимир Тасић


Владимир Тасић отвара ФЕДРАРО! Десно Љубодраг Обрадовић, један од оснивача ФЕДРАРА.

Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа (ФЕДРАРО), за све године постојања (од 1997 до 2005) превазишао је по свом културно уметничком значају и најоптимистичкија очекивања својих идејних стваралаца. Девет година постојања за један фестивал, ни мало, ни много. Културни прегаоци Трботина – Жабара, уз помоћ из културног центра какав је Крушевац, обликовали су идеју фестивала драмских аматера, која је још на почетку у првој години, превазишла средину у којој је рођена. Није било лако, у најтежим годинама живљења нашег народа, у борби за слободу, независност и опстанак, створити манифестацију од које се није очекивао просек.

За кратко време урађено је много, уз велико ангажовање и самоодрицање ентузијаста, који су идеју окупљања најбољих драмских стваралаца Расинског округа, претворили у дело. Доказано је да позориште не мора да буде везано само за центар. Добра драмска дела могу да направе и изведу и они којима је позориште у срцу и души, а не само у новчанику. То је уосталом и верификавано од стране публике, која из вечери у вече, за време трајања фестивала, пуни салу Дома културе у Треботину. Гледаоци су најбоље судије и њихова потреба за улазницом више, гаранција су опстанка ФЕДРАРА.

Позоришно надарени Расинци, Моравци, Темнићани, Копаоничани и Жупљани, свој природни дар у славу Талије, на најоригиналнији начин, у току фестивалских вечери, изражавају на даскама које љубав значе, не само за учеснике комада, већ и за многобројне грађане из Расинског округа, који са великим интересовањем прате сва догађања око ФЕДРАРА.

Пратеће манифестације, СУПЕС и ликовна изложба, допуњују ФЕДРАРО и дане културе у Треботину – Жабару чине целовитим културним догађајем од значаја за општину Крушевац и Расински округ.

Настави са читањем “ФЕДРАРО се мора наћи у календару културних догађаја Србије – Владимир Тасић”

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ *Драгојло Јовић

СУМОРНИ ДАНИ КОРОНЕ

Опет неки суморни дани
Па ништа више није као пре
Док небом тмурни облаци језде
Ту поред нас човек умире.

Пред налетом страха узмиче лепота
Страдање ближњих прихвата се немо
Као плима о обалу удара нас питање
Знамо ли сада, куда то идемо.

Смењују се вести шибају нас слутње
Бројеви мере најтужније слике
Облаци тамни прекрили видике
А душе се свиле у своје ћувике.

Одједном смо мала и немоћна бића
Свесни да у трену неког неће бити
Та спознаја људске маленкости
Отвара нам очи, време пролазности.

Један дан живота сад се златом злати
Ал` казаљка сата у месту не стоји
Она некуд хита па и слутњу мери
Као тихa вода судбину нам кроји.

Зашто баш овако да нестају људи
И свирепа бољка да животе гаси
Да ли човек „тражи“ тај почетак краја
Кад Божја је казна источно од раја.

15.4.2020.

Saša Milivojev – VLADARI SVETA – O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA


SAŠA MILIVOJEVSaša Milivojev

O DUBOKOJ DRŽAVI I SATANISTIMA

VLADARI SVETA

 

Vidiš li Bože
crvene cipele od dečije kože?
Vene isceđene,
kapi krvi poslednje
toče pune cisterne.

Siđi u podzemlje,
kroz tajne bunkere,
u te zlatne gradove,
dijamantske vrtove,
hotele luksuzne,
logore paklene,
gde hiljade otete dece
plače u kandžama Satane.

Pozvaće te na večeru:
dođi na bebu pečenu.
Kostima će naložiti kamin,
u vino ti sipati adrenalin.

Oni će se uvek među ljude vraćati,
u crvenim cipelama
po mrtvim pčelama gaziti,
krvlju podmlađeni, nasmejani
pričati da su humani.
A iz tih podzemnih gradova,
skloništa od napada,
iz tih njihovih laboratorija
milion virusa i bakterija
tvoj svet nemilosrdno ubija.

Oni tope polove, sante ledene.
Potopiće te poplave.
Cunami ruši gradove,
zemljotres grobove i snove.
Sve će ti srušiti.
Suša će usev spržiti.
Milioni će od gladi umreti.
S neba padaju otrovi.

Pogledaj na dnu mora dečije kosti,
i te oči žedne krvi, željne smrti,
što sijaju nevinošću palih žrtvi.

Vidiš li Bože
i Nebo za pravdom vapi?
I poezija bez duše zjapi.
Svet oslobodi,
što ponižen trpi i ćuti
u strahu od logora i smrti.

Saša Milivojev

www.sasamilivojev.com

Далибор Ђокић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Далибор Ђокић – рођен у освит једног хладног фебруарског дана 1974. године. Радио као новинар у ЈП РТВ Брус, а такође режира кратке еколошке и туристичке филмове, са својим кoлeгама наступао на многобројним фестивали­ ма и освајао награде. Такође велика љубав му је глума. У градском аматерском позоришту одиграо велики број улога и за њих добио највећа признања. Обја­вио је две књиге поезије “Тајанствена игра душе”  и “Урлик бола”, као и велики број својих радова у разним зборницама поезије … Далибор Ђокић још увек трага, нада се и … живи у Брусу!

Данас Вам представљамо Далибора Ђокића, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу још од времена кад је сарађивао на сајту www.poezijascg.com, дакле од 2010 године. Музиком су Ђолетов наступ оплеменили Бранко Симић и Сандра Петровић.

“ОДУВЕК су добри песници били боеми. Одувек су добри људи носили у себи “неки” урлик бола на дневни чемер живота и потапали га у алкохолу да га пригуше, утихну… И тако постајали песници! 

Одувек су добри песници писали добру боемску поезију да те урлике рањене душе, која не може да живот примери свом филингу, примире и саграде неки бољи свет, макар на белини папира…

Настави са читањем “Далибор Ђокић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Милош Ристић рођен је 24.4.1984. године у Крушевцу, где завршава гимназију и основну школу. Краће време провео на студијама права у Нишу, односно класичних наука у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету у Нишу, на групи за Српску књижевност и језик.

Прву књигу песама  ЉУШТУРЕ ЈАВНОСТИ објавио је октобра 2012. године у Крушевцу, у издању Културног центра Крушевац, затим наредне наслове у 2013. години у издању издавачког друштва ,,Presing” из Младеновца: књиге поезије  ДИЈАГНОЗА, ЈЕДАНАЕСТ РАЗЛОГА ЗАШТО ВОЛИМ КИШУ  и  ТАЗБИНА,  књигу књижевних огледа  ТАСИЋЕВО КЊИЖЕВНО ДЕЛО,  и књигу мисли / промишљања  МИСЛИМ ДАКЛЕ НОСИМ БРАДУ. Пета књига поезије, РАСПАДНИК, излази му октобра 2014. године, такође у Младеновцу. Поред књиге књижевних огледа о стваралаштву лесковачког и борског писца Драгог Тасића, објавио и књигу из области науке о књижевности ОТВОРЕНО О КЊИЖЕВНОСТИ у издању издавачке куће ,,,Qwerty” из Бора, марта 2015. године. Истог месеца у Београду му излазе НАЈКРАЋЕ ПЕСМЕ, у издању КОРНЕТ-а.

Приредио књигу поезије ЖИВОТ НА БАЛКАНУ (2013) са четрдесетак мање афирмисаних песника из Србије, Хрватске, БиХ, Црне Горе у издању Дхира Верлаг из Швајцарске и часописа Диоген Про Култура из Сарајева. Уређује и води регионални књижевни конкурс КОНКУРСНО чије је прво од за сада три издања било 2012. године. Објављивао је песме, есеје, афоризме и кратке приче у штампаним и електронским часописима Авлија (Рожаје), Ток (Прокупље), Аванград (Сомбор), MaxMinus (Сарајево), Књижевне Вертикале (Београд), ПоезијаСРБ (Крушевац), Librarion (Нови Сад), Helly Cherry, Афирматор, Конкурси региона, Prozaonline, Libartes, Е-новине, Жикишон…

Има неколико књижевних признања али су му старији писци сугерисали да то не спомиње:

  • III место за поезију – Прокупље (2007)  К.О.П./ ТОК
  • I место за поезију – Обреновац (2012)   ШТА ХОЋЕШ
  • Најизазовнији афоризми – Мркоњић Град (2012)  Artistic Souls Club
  • I место за кратку причу – Нови Сад (2013)  Сцена Свих Креативних
  • I место за поезију – Нови Сад (2014)  С.С.К.
  • Најинтимнија љубавна пјесма  – (2015) Мркоњић Град А.С.Ц.
  • III место за поезију – Београд (2015) Књижевна омладина Србије
  • III награда за афоризме – (2015) Нови Сад 9. Фестивал хумора ,,М. И. Минимакс”

 Живи, пише и не ради у Крушевцу.

Данас Вам представљамо Милоша Ристића – професора за Српски језик и књижевност, сарадника Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Милошево стваралаштво смо често представљали у Крушевцу, било да је то биле на промоцијама његових бројних књига, било на бројним ПЕСНИЧКИМ СУСРЕТАЊИМА,  нашем програму који редовно организујемо. Овај снимак је са промоције Милошеве књиге ДИЈАГНОЗА, одржане 9. 5.2013. године у Пионирском парку у Крушевцу. Поред Милоша Ристића, његову поезију говоре и Рајна Алексић и Светлана Ђурђевић, а Љубодраг Обрадовић говори о аутору. За музички тренутак те вечери постарао се Милан Милетић Милке.

Подсећамо Вас на још једну промоцију…

Настави са читањем “Милош Ристић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

САМО СУНЦЕ ЗНА – Даница Рајковић


САМО СУНЦЕ ЗНА
 
Све што је твоје у мени живи,
кривудави путеви и облаци сиви,
пшеница када се српом жање,
краве када пођу на орање
и кад косачи откосе праве 
и твоје расцветале гране.

Настави са читањем “САМО СУНЦЕ ЗНА – Даница Рајковић”

КОЊУШЕВАЦ У СРЦУ – Милан Марковић Лака

КОЊУШЕВАЦ У СРЦУ

Коњушевац је село насељено
ево сада опет расељено
расељене српске породице
а остале у коров равнице.

О Коњушевцу  све ћу овде рећи
и не желим баш ништа избећи
све ћу тачно овде говорити
сву истину, ништа нећу крити.

Све ћу тачно ја овде да кажем
свој завичај- не желим да лажем,
све ћу рећи што сам запамтио
О Коњушевцу где сам се родио.

Описаћу моје родно село
ког се сећам радо и весело
мога села близу Подујева
у коме се увек гласно пева.

Певају се песме од старина
слушати их баш је права милина,
Подујево на Малом Косову
од давнина њега тако зову.

Са истока Преполац граница
што одваја Косово – Топлица
од Преполца јужно Преветица
према југу Шарбан, Орлане и Лужане.

Лаб је река из мог родног краја
родно место са садашњим се спаја
доноси ми мирис Завичаја
из Коњушевца у Крушевац се спаја.

© Милан Марковић Лака

БИОГРАФИЈА  АУТОРА

Милан Марковић – Лака
Рођен  06. јуна 1958.године у селу Коњушевац, општина Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.