ПОСПАНИ СРБИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА – Андреја Ђ. Врањеш

ПОСПАНИ СРБИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА

Кад су мисли мишљења скривале,
кад смо оно што смо волели,
у сновима покушавали срести,
када је све било толико прејасно,
шта су мислили на сцени обмана,
када је све што је било наше изгубило нас,
кад су нам једине наде биле жеље,
да са богатством прошлости, загрљени,
одемо у нека склоњенија сутра.


МУКЕ СУ НАШЕ РАТЕ

Остаћемо намо понављајућ путе,
наших оних старих, што к небу гледаше,
туробних истина
и живеше клети  да их муке крију.

А када се нама на грбине спусте,
ми ћемо их носи`т  ко и они криви,
оне ће се исте поклањати нама,
ко да смо ми мртви, оне муке живи.

Настави са читањем “ПОСПАНИ СРБИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА – Андреја Ђ. Врањеш”

СЛОБОДA – Љубодраг Обрадовић

СЛОБОДА

Из вртова рата
Вапе за слободом
Стежу пушке
Дрхте од жеље
Моћне да збришу

Моћни се
Привидно повлаче
Већају
Љубе се
Грле
Моћни нападају
Браћа на браћу
Отац на сина
Син на оца

Настави са читањем “СЛОБОДA – Љубодраг Обрадовић”

ИЗВОД ИЗ ОБРАЗЛОЖЕЊА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ЗА 2020. ГОДИНУ

Жири за доделу књижевне награде ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ у саставу: Раденко Бјелановић, председник, Миљурко Вукадиновић, заменик председника, Мирослав Брковић, покровитељ награде – члан, Душко Новаковић, прошлогодишњи добитник награде – члан и Видак Масловарић, члан, донели су једногласну Одлуку да се овогодишња књижевна награда ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ за најбољу песничку књигу објављену од прошлогодишњег до овог конкурса уручи истакнутом српском песнику Милошу Јанковићу из Београда за књигу објављену под насловом ЖРТВЕНИК, а награда се састоји из плакете и новчаног износа.

На страницама ЖРТВЕНИКА читаоци ће се суочити са зпањујућим атавистичким сагласјем бивших и садашњих творитеља геноцида, учињених у Другом светском рату у Јасеновцу, Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву, на Поднопроклетијској Велици (28 јула 1944.год) и небројеним другим стратиштима; у време „ревидирања“ на Голом Отоку и непрестаног пострадања на усудној Косовскометохијској земљи.

Јанковићева поетика резистира том тињајућем а свеприсутном злу. Дакле, чита се – не само као ламент над жртвама бивших и ововремених погрома, већ и као јетка опомена свеколиком, јер је затварање и отварање рана непрестано и одвећ болно.

Настави са читањем “ИЗВОД ИЗ ОБРАЗЛОЖЕЊА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ ВОЈИСЛАВ БРКОВИЋ ЗА 2020. ГОДИНУ”

Сања Петровић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

БИОГРАФИЈА


Сања Петровић је рођена 1972. у Новом Саду. Члан је Женске хаику групе, Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије.

Објављене књиге:  ”МАСКА У ОГЛЕДАЛУ”, песме 1997.; ”НЕСТАШНЕ БУЛКЕ”, песме 1997.; ”БИСЕРИ ЗА МОЈУ МАМУ”, дечији несташлуци 2006.; ”ВРЕМЕ ЈЕ КАО ХАРМОНИКА”, песме 2007.; ”ДЕЦО, ШТА МИСЛИТЕ О… ”, игрокази за децу 2008.; ”СЈАЈ РАВНИЦЕ”, коаутор, хаику поезија 2008.; ”МУШКАРЦИ, ШТА МИСЛИТЕ О…”, коаутор, приручник 2008.; ”ЕМОЦИОНАЛНА ДЕТОКСИКАЦИЈА ЗА 7 ДАНА”, коаутор, приручник 2009.; ”ОД СЛУЧАЈА ДО СЛУЧАЈА”, збирка прича 2009.; ”ОПРОШТАЈ”, новела 2010. на македонском језику; ”ПОД ТУЂОМ ЧИЗМОМ”, збирка прича 2010.; ”НА КЛИМАВОЈ КЛУПИЦИ”, збирка прича 2011.; „ПИСМА – ПОД КОЖОМ ВРЕМЕНА“, збирка писама 2011.; „А ДА, СТВАРНО, ОДЕМО НА КАФУ“, коаутор, збирка песама 2011.; „СТАБЛО СПОЗНАЈЕ ДОБРА И ЗЛА“, збирка прича 2016.

Добитник је награде Кусамакура (Јапан 2007) и националне награде Златна значка КПЗ Србије (2010). Сатирична позорница је њену књигу “Под туђом чизмом” прогласила за најбољу (2011), а Сатирична позорница јој је доделила треће место за најбољу песму за 2011. Добитница је Специјалне награде за сатиричне књиге на 6. Међународном фестивалу хумора и сатире „Милован Илић Минимакс“ (2012). Добитница награде Златна чипка за прозу и поезију на 4. литерарном натечају које је расписало  Клекљарско друштво (2013). Преведена на македонски, енглески, француски и словеначки. Била је члан Редакције електронског часописа за сатиру “MaxMinus”.

Данас Вам представљамо Сању Петровић из  Новог Сада, сарaдницу нашег портала од самог почетка рада далеке 2005. године. Била је са нама на првом сусрету песника ПоезијаСЦГ, (сада већ чувеном) на сплаву ОЛИМПИК 28.10.2007. године у Београду. Погледајте како је то било на следећем линку: https://www.poezijascg.com/PHP-Nuke/modules.php?name=News&file=article& sid=2199 !

Сању Вам представљамо са њене 3 песме које је сама снимила, уз бонус 2 њене песме које су она и Јелена Ђорђевић изговориле 17.09.2017. године у ресторану АС – Хемопродукта Крушевац. Наравно ту је и песма О МЛАДОСТИ коју је тада отпевао Мирослав Мића Живановић. Уживајте!

Настави са читањем “Сања Петровић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ”

Невена Терзић – ЈЕДАН ПЕСНИК – ТРИ ПЕСМЕ

Невена Терзић. Рођена сам 14.11.1998. године у Руденици, Александровац. Завршила сам средњу Медицинску школу у Крушевцу. Студирам српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу. Бавим се глумом и члан сам Академског позоришта СКЦ-а у Крагујевцу.
Данас Вам представљамо младу Невену Терзић, студента српског језика и књижевности. Невена сцоју поезију објављује на сајту www.poezija.rs.

Đurđevdan – Snežana Popović

Đurđevdan

Kada poljem zamirisa majsko cveće,
niko joj na put stati ne može i neće,
devojka u cik zore po sreću pohrlila.
Đurđevdansku magiju pokrenula.

Biljčice ove, grančice one, po šumi sve ubrala,
kako bi šarene venčiće veštim prstićima isplela.
Za momka što srcu joj drag, iako veliki je on vrag!
Hoće li skinuti tajno, sa kapija njenih čuveni grab?

Na seoskom izvoru, čistom manastirskom,
zastala je, da bi se ljubavi žedna vodom napila.
Crne okice svoje, miomirisnim biljem umivala,
ne bi li dragom za Đurđevdan, najlepše ona zasjala.

U zanosnom ritualu tog plesa vatrenog,
omamila ga da će mu dati ploda i roda berićetnog.
Pesmom ga ciganskom noćnom očarala!
Omađijala, da bi mu i decu iz ljubavi izrodila.

Igra đurđevdanska, do prvih zraka sunca potrajala.
Devojka ga ko jako vino opijala, vitkim telom osvajala.
Shvati momče al kasno, da sve bio je prolećni san,
u ruci mu samo za uspomenu osta, đurđevak nasmejan!

(C) Snežana Popović

РАЈСКА ПТИЦА – Богдан Јевтић

РАЈСКА ПТИЦА

Плесао сам сам
по тротоару
замишљајући је
у загрљају.
Тако је лепа сва
као најлепша мелодија.
Валцер, она и ја,
Освајамо
пространства!
Када ће доћи?
Када ћемо се срести?
Рајска птица
нека се огласи
љубав да наговести.

© Богдан Јевтић

Настави са читањем “РАЈСКА ПТИЦА – Богдан Јевтић”

LISICE-Miroslav Krnjeta

Vidim čekaju me lisice
možda je robija moj put
pravo u podrum policijske stanice
sve sam pokušao uvek prut.

Pljuvao sam  krv od muke
radile su dan i noć moje ruke
po letnjoj vrelini i žestokoj zimi
a seme rada neće da se primi.

Idu leta vidim sebe budalu
uzalud gudim po pokvarenom gudalu
srce dao za poštenu maslinu
a uvek dobijem trulu malinu.

Čemu onda muka i trud
kad se nasučem na ništarije sprud
tamo me uvek sačeka beda
a kosa sve više seda.

Borio sam se ljudi gurao sam braćo
ceo život kao sizif kamen
a ti stalno u stopu nedaćo
pogrešio sam stazu od kad sam rođen.

Nemam vremena za lažne nade
to u tuđim baštama sade
nego veži ruke gospodine sudija
od ove bede bolja je robija.

U meni nema nadanja klice
znam čekaju me lisice
skočio sam u pogrešan rukavac
u srcu sam okoreli zlikovac.

 

 

 

 

ПРИЧА О ПСУ … и још по нешто – Љубодраг Обрадовић

ПРИЧА О ПСУ… и још по нешто

Дрво, топола. Читав дрворед. Наспрам неба, а  снегом је обучена свака грана, свака гранчица… Па чак и лист, који се одавно беше преселио на влажну и црну земљу, па сад шушка под снегом. Поред дрвореда пут, сеоски, насипан речним песмом из Треботинске реке, а каљав од нанесеног блата из околних њива. Та ту пролазе сељаци… Људи из града се возе у својим луксузним аутомобилима, па мораш да пазиш да те не испрскају. То је село, данас чудна смеша измешаних људи и околности.

Једног дана, (ко да беше баш јуче), збило се нешто необично за овдашње прилике – дошао поручник из Аустралије. Цело село се ускомешало: те донео пара, те није итд.,  итд. Дугокос даса, више девојка него младић, мало сујетан, па му пажња импонује. Сеоски ђилкоши намирисали лову и врте се око њега… Но све то је ствар недостојна пажње и мога интересовања и да није било пса, никад о томе не бих ни размишљао.

Један мали, жути пас, с пола репа, који кад прође сеоском улицом у­плашено, унезверен, погледа сваког случајног пролазника, па по6егне, довољан је да дубоко у теби затрепери нешто несагледиво и несхватљиво, што сваког човека покреће и води као вила водиља кроз живот.

И тако ти иде младић (то би требало да сам ја) влажном и каљавом улицом дубоко замишљен, не гледајући где гази, не примећујући ко пролази, кад одједном нога му помилова камен и он се нађе у блату. Паде, доле у понор, паде одозго, са неба свог маштања. Паде једноставно у мутну воду и глиб, паде у стварност.

О како је све на овом нашем свету прост случај. Да није, ко зна који сељак и ко зна када, како и зашто, изгу6ио овај повећи камен, младић се не 6и нашао у блату, јел’ да? А да није пао, прошао би замишљен и овај догађај, што ће се управо догодити, остао би само изгу6љени трен у мозгу поручника из Аустралије.

Настави са читањем “ПРИЧА О ПСУ … и још по нешто – Љубодраг Обрадовић”

“ВОЗАЧ И НАСТАВНИК У ЈЕДНОМ ПАКЕТУ” Прича из живота – Андреја Ђ. Врањеш



“ВОЗАЧ И НАСТАВНИК У ЈЕДНОМ ПАКЕТУ” – Прича из живота

Неко се родио да паметно  животом прође, остане у врлом  сећању а неко опет да направи бесмислицу какву је теже по глупости учинити, него нешто што је најпаметније могуће. Илија ,наставник  невероватно  тада СХ – језика био је пример овог другог случаја,његов живот је више личио на слободан пад или ти салто мортале. Хвалио се непрестано целог живота : ,,Еј, што ја људи имам жену, фићу и знање па  то нико еј  на свету нема“. Еј  је била његова поштапалица изговарана некада на почетку,некад на средини а некада на крају реченице, а понекад на сва три места, ту није било никаквог правила. Чинило се понекад  да се поштапалица у конверзацији највише  и чула. Чудо је да га нису прозвали Еј.

Настави са читањем ““ВОЗАЧ И НАСТАВНИК У ЈЕДНОМ ПАКЕТУ” Прича из живота – Андреја Ђ. Врањеш”