О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш



О  РАЗЛИКАМА

Различита залазе Сунца,
нема птице да једнако поје,
ништа егал у трајању није,
ни две туге исте, нигде не постоје.

Кад би Месец  добио небеског брата,
свака  ноћ би грешку своју крила,
ко што сликар крије слику ону,
која му се од ока одбила.
 
Они што не могу разлике да памте,
лепо и ружно радује их  исто,
цео  живот  у тугу обоје,
путеве им надгледа мефисто.                                                                 
Настави са читањем “О РАЗЛИКАМА – Андреја Ђ. Врањеш”

Пијанац – Кристијан Илиевски

То је био један момак,
који душу даје у ракији
и вину,
док му срце други скину.

Волео је да каже
Жене су волеле мене,
пијаног још више,
док се ја излевам са ракијом,
као да је у мени кише.

Али имао је проблема,
породичних,
у људима је налазио
још људи хаотичних

Дођу му оне године
када мора да остави пиће,
али он неће,
још тежи карактер је био,
а свима је по једну боцу
залио…

Ето га,
у старим креветом,
са флашом празном,
слуша смрт која га зове.

И на крају упокојио се,
са душом чистом
и Џорџом Торгудом
на срцу…

Lepota – Aleksa Stojčić

Kosa plava,
ona kao andjeo spava.
Oči nebo plave,
pravi put su mi pokazale.
Ovih dana sve mi je plavo,
da me usreći, njoj treba samo malo.

Pogled oštar kao mač,
neprijatelje lako tera u plač.
Njime me osvaja,
i nebo sa zemljom spaja,
takvoj lepoti nikada nema kraja.

Dani i noći,
bez nje mi ne mogu proći,
znam da sa njom uvek će ljubav doći.

Zbog nje bi mnogi rezali vene,
ali to nije bitno jer je ona pored mene.
Svi oni ,,jaki kao stene’’,
sumnjam da bi se iko usudio na nju da krene.
Zbog nje ili mene, to bitno nije,
od oboje, svako bi trebao da se krije.

Slatka kao med,
oko sebe sve dovede u red.
Precizna i tačna, nikada mračna.
Veličanstvena kao andjelov let,
nežna kao cvet,
za tebe bih osvojio ceo svet.

Настави са читањем “Lepota – Aleksa Stojčić”

Породица – Илијевски Кристијан

Бориш се као црни витез,
за оно што волиш
за оно што тебе чека
да дођеш,
да се њима вратиш.

Али ти си тамо,
у тамама шуме,
чуваш себе и остале,
страх те да не изгубиш све.

Страха нимало немаш,
али жеља ти је да све што
волиш буде око тебе.

Гледаш горе у небесима,
мислиш о твојима,
о њој,
жени поносној,
што ти чува кућу
и децу подиже.

Настави са читањем “Породица – Илијевски Кристијан”

Једина моја – Кристијан Илиевски

Не знам шта рећи а не заплакати,
када је погледнем у те очи црне
које те гађају као гром
та коса црна која ме води ка њој,
некако ми фали да је погалим,
да јој душу помазим,
а те очи да љубим
док мене нема.

То име,као да јој га је Бог
сами дао,
брижна је и добра,
а кад је уљутиш права кобра.

То лепо лице које сија осмехом златним,
сањам је сваке ноћи,
кад ће она код мене у загрљају доћи,
волим је више од свега,
чак и од овог света и живота.

Богдана,
мило моје,
надам се да те видим
и да те никад не испустим.

EKSPERIMENT – Tijana Rapaić Marković

EKSPERIMENT

Napiši novu pesmu,
Samo koji redak ili stih.
Ne mora biti predugačka
Ne mora biti prevelika
Neka bude taman tolika
Kolika ti treba,
Kolika ti treba,
Kolika ti treba.

(aplauz)

Настави са читањем “EKSPERIMENT – Tijana Rapaić Marković”

НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић


НЕПОЗНАТОЈ…

Једно поподне
били смо заједно.

Историја тог поподнева
је случајна, као и живот
и све што доноси.

Испит… сам у холу…
дим и остало.

Ипак, самоћа је испарила
са димом, кроз отворени прозор,
чим сам спазио трему,
на лицу девојке до мене.

Смешећи се,
почео сам да је тешим,
ја, највећи тремарош.

И заборавио сам све о себи…
И предстојећи испит
и велике планове…
Заборавио сам све,
осим ње.

То поподне,
које је личило на сан,
провели смо заједно.

Можда грешим, али мени је улица
била тако лепа и романтична.
И све куће, сви паркови и сви људи,
све то, што је промицало крај нас,
било је дивно, свеже, величанствено…

Киша је лила.
Ја сам газио
по барама, њу гледао…
А лишће је усред лета
под ноге слетало,
као да је хтело да каже,
да подсети, да слаже,
да је јесен, да ће зима,
да сам сам…

Настави са читањем “НЕПОЗНАТОЈ – Љубодраг Обрадовић”